subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 17.12.2020. u 21:00 Milenija Simić-Miladinović
ANALIZA REZULTATA ZAVRŠNOG ISPITA OSNOVACA 2019/2020.

Maturanti bez osnovnog znanja srpskog jezika

Umesto 80 odsto zadataka, iz srpskog kao maternjeg jezika dečaci su ispravno uradili tek 60,7 a devojčice 72,1 odsto
(Фо­то Д. Жар­ко­вић)

Vrlo dobar – 4,14 prosečan je opšti uspeh prethodne generacije osmaka, koja je u junu ove godine završila osmoletke i na maloj maturi pokazala da je osnovni nivo znanja srpskog jezika s kojim odlazi na dalje školovanje daleko ispod očekivanog. Nešto manje od polovine ove generacije su odlikaši (45,1 odsto), trećina je vrlo dobrih đaka (35,3 odsto), skoro petina (18,9 odsto) ostvarila je dobar prosek, dok je dovoljan uspeh zavredelo samo 0,7 odsto od 61.670, koliko je ukupno bilo devojčica i dečaka koji su nastavu pohađali, a onda i završni ispit polagali na srpskom maternjem jeziku.

Da najmanje 80 odsto učenika, bez obzira na pol, bez greške reši najlakše zadatke, kojima se proverava da li su osmaci dostigli osnovni nivo znanja, a oni čine gotovo polovinu svakog od tri testa na maloj maturi, očekuju stručnjaci čiji je posao vrednovanje kvaliteta ovdašnjeg obrazovanja. Predviđeni prag osmaci nisu dobacili iz srpskog jezika.

Od ukupno 20 zadataka na maturskom testu za osmake, iz srpskog ih je sa osnovnog nivoa bilo deset, a iz matematike devet pitanja. Taj deo provere elementarnog znanja matematičkih oblasti 78,9 odsto valjano su uradili dečaci, a devojčice 78,6 odsto, što je približno očekivanom rezultatu. Ali na testu iz srpskog jezika njihov je uspeh bio prilično lošiji, dečaci su ispravno rešili tek 60,7 odsto zadataka sa osnovnog nivoa, a devojčice 72,1 odsto.

Navedeni zaključci oslonjeni su na zvanične podatke iz najnovijeg Izveštaja o rezultatima završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja za prošlu školsku godinu, koji je nedavno objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Već deceniju unazad, otkako je mala matura obavezna za kraj osnovnog obrazovanja i upis u srednje škole, od školske 2010/11. godine, stručnjaci ovog zavoda priređuju opsežnu analizu. Međutim, u najsvežijem izveštaju prvi put eksplicitno navode očekivani minimum uspešnosti generacije u rešavanju zadataka s najnižeg, osnovnog nivoa, uviđa „Politika”.

U ovogodišnji izveštaj nisu ušli podaci o broju učenika koji nisu pokušali da reše nijedan zadatak, to jest onih koji su posle testa nastavniku vratili praznu ispitnu svesku. Bodovni prag za polaganje male mature ne postoji, položio je svako ko je pristupio ispitu. Ali, kada se posmatra najlošiji učinak učenika koji znanjem nisu odmakli dalje od minimalnog maturskog skora, najviše ima osmaka koji nijedan bod nisu zavredeli iz srpskog jezika, njih 157. Nula poena iz matematike rezultat je 142 đaka, a bez poena na kombinovanom testu ostalo je 98 njih. Kada gledamo besprekorne rezultate, najviše je učenika koji su osvojili maksimalan broj bodova na kombinovanom testu – 1.160, zatim iz matematike – 448, a najmanje iz srpskog jezika – 288.

Ispravno odgovarajući na polovinu ukupnog broja ispitnih pitanja, oko deset bodova zavredelo je 60 odsto učenika iz srpskog i matematike, a na kombinovanom oko 80 odsto osmaka. To je bolji rezultat nego u junu 2019. godine, kada je oko 60 odsto malih maturanata tačno uradilo polovinu kombinovanog i testa iz srpskog jezika, a isti rezultat iz matematike postiglo tek 50 odsto generacije.

Prosečan uspeh na nacionalnom nivou, izražen u bodovima, iz srpskog iznosi 11,18, iz matematike 11,02, a na kombinovanom 14,17 od mogućih 20 poena.

Analizirajući postignuća na okružnom nivou istraživači primećuju da osmaci ne dobacuju do proseka u gotovo dve trećine od ukupno 32 okruga u Srbiji na testovima iz matematike i srpskog jezika, i u više od polovine okruga kada je reč o kombinovanom testu. Rezultati malih maturanata su na nivou prosečnih u oko 30 odsto okruga na proveri znanja iz srpskog jezika i matematike, i u 20 odsto okruga na kombinovanom testu.

Komеntari36
b1bd9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pazarka
Da budemo iskreni ne treba profesorima srpskog jezika( niti profesorima drugih predmeta) veća plata kao motivacija. Jednostavno nije svako podoban da bude prosvetni radnik, jer oni rade sve osim što prosvetljuju decu. Sve što sam naučila iz srpskog jezika i književnosti, naučila sam svojim samostalnim radom i izučavanjem. Eseje sam naučila sastavljati uz pomoć mame, koja je jezički obrazovana i književno nadarena. Ali i profesori matematike prenose jako malo znanja deci... Sramota stvarno...
Mira
Ako umesto mere proseka izracunate Medijan bice polovina djaka iznad a polovina ispod te tacke. Dajte peticu za 10% najboljih a jedinicu za 10% najslabijih rezultata. One u sredini podelite od dvojke do cetvorke. Jednostavno i pravedno.
Mile Rad
Deca mora da se uce da upotrebljavau Srpski jezik praviolno. Ako ga ne nauce u te mlade godine onda cemo imati probleme kao sto se vidi svakodnevno u nasem novinarstvu. Ljudi neznaju Srpske reci pa tako puno ubacuju, ruzno 'englezovane' reci koje normalnom citaocu zvuce odvratno. Stvarno nije moderno biti nerazumljiv.
Dusan Obrazovani
Deca idu u školu, i deo su " obrazovnog sistema" . Ko dete ne da u školu, dobije " centar za socijalni rad" na vrata. Znači osnovna škola je prinuda, a i srednja će uskoro. Obrazovni sistem služi da deca što duže budu van stvarnog sveta u klupi,učeći nečije fikcije. Ko je za školu, neće ostati u Srbiji. Ko nije mora da se snađe.
Наташа Пантовић
Ово није никакво изненађење. Проблем су мегаломански замишљени програми. Стиче се утисак да је програм српског језика нпр. креирао неко ко није никада крочио у учионицу. Часова је мало. Градиво се претрчава.Часова утврђивања има само формално, фактички готово да их нема. Овај проблем још је страшнији у средњој школи, где се раде обимна и захтевна књижевна дела. Захтеви на испиту нису усклађени са школским проверама. О дометима онлајн наставе излишно је говорити. Нису крива деца. Ни професори!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja