četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 17.12.2020. u 21:22 Katarina Đorđević

Polovina dece u Srbiji dobija batine

(Фото А. Васиљевић)

Polovina roditelja u Srbiji veruje da je „batina iz raja izašla” i priznaje da je tokom prethodne godine koristila fizičko nasilje u disciplinovanju dece. Svaki drugi roditelj je prvi put istukao dete kada je ono bilo u uzrastu između druge i treće godine života, što se može objasniti tezom o „strašnoj drugoj godini života”, u kojoj deca postaju psihofizički nemirnija i imaju češće napade besa.

Ovo su samo neki od rezultata istraživanja „Primene vaspitne discipline nad decom u porodici u Srbiji”, koju je sproveo Unicef u saradnji sa Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Institutom za mentalno zdravlje i podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Studija koja je sprovedena na uzorku od 1.186 roditelja i čiji je cilj bio da se ispitaju disciplinske prakse koje primenjuju roditelji u Srbiji, takođe je pokazala da 91 odsto roditelja koristi nenasilne metode disciplinovanja. Najčešća alternativa fizičkom kažnjavanju dece je objašnjavanje detetu zašto je neko ponašanje pogrešno, a oko 46 odsto roditelja koristilo je tzv. tajm-aut, odnosno pauzu u konfliktu kao nenasilnu metodu vaspitanja. Nešto više od polovine roditelja se umesto batina opredelilo za zabranu izlazaka ili oduzimanje privilegija detetu.

Zanimljiva geografija glasi da su očevi i majke iz Vojvodine skloniji nenasilnim metodama vaspitanja, a to važi i za roditelje sa višim stepenom obrazovanja. Majke češće fizički kažnjavaju decu od očeva – istovremeno, one su te koje više od očeva učestvuju u razvojno-podsticajnim aktivnostima.

Najčešći metod disciplinovanja je udarac deteta po guzi. Samo mali broj njih izjavljuje da su koristili teže oblike fizičkog nasilja, kao što su korišćenje tvrdih predmeta poput kaiša i štapa za udaranje deteta. Manje od dva odsto roditelja priznalo je da su hvatali dete za vrat i davili, pretili mu nožem ili pištoljem ili namerno izazivali opekotine kod deteta, a svaki peti roditelj je priznao da je udario dete otvorenom šakom po šaci, ruci ili nozi.

Autore ovog istraživanja zabrinjava i visok procenat psihološke agresije roditelja prema deci – čak 68 odsto njih viče na dete, polovina preti batinama, a svaki peti roditelj svom detetu kaže da je glupo ili lenjo. Podaci takođe govore da oko sedam odsto roditelja, prema sopstvenom priznanju, deci preti da će ih izbaciti iz kuće zbog nepoželjnog ponašanja. I ovo istraživanje potvrđuje tezu o transgeneracijskom prenosu nasilja – šansa da roditelji „repriziraju” nasilje kome su bili izloženi u detinjstvu u odnosu sa svojom decom zavisila je od nivoa nenasilne komunikacije koju su iskusili u detinjstvu, a koja je delovala kao „amortizer”. U Srbiji, podsećanja radi, fizičko kažnjavanje dece nije eksplicitno zabranjeno, osim u školskom okruženju i socijalnim institucijama.

Kako je na jučerašnjem predstavljanju ovog istraživanja istakla Dejana Konstantinova, direktorka Unicefa u Srbiji, roditeljstvo je važan i izazov posao, zbog čega je očevima i majkama potrebna podrška.

– Mnogima od njih potrebna je podrška da bi razvili pozitivne roditeljske veštine i izbeli korišćenje nasilja u vaspitavanju dece. Dostizanje „nulte tolerancije” za nasilje je dug put koji traži posvećenost, strpljenje i doslednost – istakla je direktorka Unicefa.

Dr Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad i socijalna pitanja, istakla je da celovita zaštita dečjih prava, zaštitu najmlađih od svakog nasilja predstavlja jedan od prioriteta politike Srbije, u skladu sa usvojenim principom „nulte tolerancije” na nasilje.

Komеntari60
abe52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

M.pov.citaoc
Deca se mogu i trebaju odgajati bez batina. Takvim odgajanjem postaju stabilni, sigurni u sebe mladi ljudi koji imaju samopostovanje kao i postovanje za druge ljude. Fizicko kaznjavanje, a narocito nesigurno doziranje istog, nisu i ne mogu nikad biti dobra vaspitna mera.
Aleksandra Petrovic
Rdio emisija,deciji psiholog gost.Zove majka i kaze kako joj dete histerise u prodavnici,pita kada da pocne sa vaspitnom.Psiholog pita koliko dete ima godina?!Majka-šest.Zakasnili ste gospođo,deca se vaspitavaju od rođenja
Mira
Ta je prica poznata u najmanju ruku decenijama. I netacna. Tako jedan psiholog ne odgovara, jer to nije u skladu sa profesionalnom etikom.
Aleks
"......пљас, пљас-мама Енглескиња удари сину неколико шамара.....". Za dete od 4-5 godina je, zbog nervnog sistema u razvoju, uglavnom nemoguce da sedi mirno u avionu. Samarati dete zbog toga? Mozda to moze da se patentira - kod na primer epilepticnog napada odraslig. Da ih isamaramo? A i osobe sa Parkinsonom, prosto isamarati?
Гордана Јовановић
Ситуација у авиону-иза мене сједи Енглескиња са сином од 4-5 година. Од се врти, гура моје сједиште, запиткује. Одједном чујем пљас, пљас-мама Енглескиња удари сину неколико шамара. Ја у чуду. Испада: "Волим и ја позориште али не у својој кући." Срдачан поздрав свима.
JJ
Ima potpuno normalne dece sa kojima mozete mirno, ali ima i zaista bezobrazne, hiperaktivne dece kojima su batine potrebne. Sto puta govoris, objasnjavas, oni rade isto... Mnogi koji nisu za batine nisu videli takvu decu i proveli sa njima vise vremena vec sude sa strane. Tu mirni metodi ne pomazu osim ukoliko vi ne zavrsite u ludnici.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja