četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 21.12.2020. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Dete je otac roditelja

Od toga kako je neko bio vaspitavan u detinjstvu zavisi kako će podizati svoje potomke, ali osobe koje nisu time zadovoljne tražiće nove načine vaspitanja ili jednostavno radiće sve suprotno stilu koji su osetili na svojoj koži
(Срђан Печеничић)

Pomalo zbunjujući naslov je zapravo parafraza poznate rečenice Sigmunda Frojda: Dete je otac čoveka. U toj njegovoj izjavi sadržan je smisao psihoanalize, da od toga kakav je neko bio kao dete zavisi kakav će biti čovek kada odraste. U našem naslovu smisao je da od toga kako je neko bio vaspitavan kao dete zavisi kako će vaspitavati svoje dete kada postane roditelj.

Brojna istraživanja su pokazala da je jedan od veoma važnih faktora koji utiče na oblikovanje nečijeg vaspitnog stila upravo način na koji je ta osoba bila vaspitavana tokom svog detinjstva. U tom smislu postoje osobe koje su zadovoljne načinom na koji su ih odgajali njihovi roditelji i postoje one osobe koje nisu zadovoljne načinom vaspitanja kojem su bile podvrgnute u svom detinjstvu.

Dobar primer se ponavlja

Oni koji jesu zadovoljni načinom na koji su ih vaspitavali njihovi roditelji ponavljaju isti taj način sa svojom decom. Ako odemo više stotina godina u prošlost, tadašnji roditelji su s generacije na generaciju prenosili isti obrazac vaspitanja. U tom smislu se dati način mogao pratiti kao obrazac koji se prenosio generacijama i koji je bio deo tadašnjih kulturnih obrazaca, to jest tradicije. Rezultat je da u vreme kada nije bilo televizije i interneta, kao ni raznoraznih pedagoških priručnika, ljudi koji su bili nepismeni jednostavno su „znali” kako se deca vaspitavaju.

Ovo objašnjavamo time da su deca pamtila roditelje i njihova ponašanja da bi, kada i sama postanu roditelji, ponavljala dati obrazac. Psihički mehanizam koji u ovome učestvuje jeste poistovećivanje, to jest identifikacija. To znači da bi onda kada odrastu nekadašnja deca „aktivirala” sećanja na roditeljske postupke, ali ovaj put ne iz pozicije deteta, nego iz pozicije roditelja s kojim su se poistovetili.

Pretpostavljamo da prenošenje ovih vaspitnih znanja nije bilo samo svesno, već u najvećem delu nesvesno. Podrazumeva se da nisu ponavljali samo pozitivne delove obrasca, već da su ponavljali i neke postupke koji su bili negativni ili koje bismo iz sadašnje perspektive ocenili kao negativne.

Roditelji koji nisu zadovoljni načinom vaspitanja kojem su bili izloženi kao deca uglavnom ne žele da ga ponavljaju sa svojom decom. Oni traže nove načine vaspitanja ili jednostavno vaspitavaju na način koji je suprotan onom vaspitanom stilu kojeg su doživeli na svojoj koži.

Deci je potrebno optimalno vaspitanje, što znači ljubav i disciplina. Oni koju nisu bili vaspitavani optimalno, koji su na primer dobijali disciplinovanje, ali im nije bila izražavana ljubav, često odlaze u drugu suprotnost da vlastitoj deci daju ljubav, ali ne i disciplinu. Oni jednostavno smatraju da će, ako rade suprotno od načina vaspitanja koji su zamerili svojim roditeljima, vaspitavati pravilno. Ono što ne znaju to je da postoje i „suprotne greške” u vaspitanju.

Nekada roditelji u vlastitom detetu vide sebe kao dete, a onda vlastitom detetu nesvesno pripisuju one potrebe koje njima nisu bile zadovoljene u detinjstvu. Drugim rečima, oni ne vide samo stvarne potrebe deteta, nego mu pripisuju „višak” potreba projektujući sebe kao dete u vlastito dete. Na primer, ako u detinjstvu nisu smeli ili nisu mogli da jedu čokoladu, onda vlastito dete stalno nutkaju čokoladom.

Dupla doza ljubavi

Ako nisu dobijali ljubav u detinjstvu, onda svakodnevno vlastitom detetu izražavaju „duplu dozu” ljubavi.

Ako se malo dete ponaša problematično, onda pretpostavljamo da je to posledica neadekvatnog načina vaspitanja kojem je izloženo. Jedan način rada jeste da se preispita vaspitni stil roditelja, da se identifikuje šta roditelj pogrešno radi, to jest šta ne radi, a trebalo bi da radi. U „terapiji vaspitnog stila” često otkrivamo da, na primer, roditelj koji „ne može” da detetu postavi granice ili da ga prinudi na neku korisnu aktivnost zapravo ima otpor da liči na svoju prestrogu mamu ili tatu. Ljudi koji su svojim roditeljima zamerili na načinu na koji su ih vaspitavali nesvesno odbijaju da čine isto što i njihovi roditelji i u onim situacijama u kojima je razumno da upravo to čine. Od njih povremeno čujemo: Uplašim se kada sebe uhvatim da ličim na svoju mamu.

To kako vaspitavamo našu decu nije samo važno za njihov pravilan razvoj, već će se odraziti i kako će ona kada porastu vaspitavati naše unuke. Zato vaspitavajmo optimalno.

Komеntari10
f761e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Berislavci
Staro spartansko vaspitanje je ostalo kao sinonim strogog vaspitanja. Taj strogi vojnicki stil su sledili Prusi, Rusi ,Srbi i dr.Slicne metode je koristio Makarenko u preobrazaju "besprizornih", sto se pokazalo kao dvoseklo. Drugu krajnost u pristupu vaspitanju cine Slobodna deca Semerhilda kojoj je bilo dozvoljeno sve, sto nije dalo ocekivane rezultate. Optimalno roditeljsko vaspitanje ne upada u zamke krajnosti, vec podrazumeva disciplinovane porodicne odnose pune ljubavi i razumevanja.
Petar V. Terzic
Sta znaci optimalno vaspitanje? -Slediti sve dobro iz tradicije koju na srecu imamo i, kao odgovorni roditelji za ponasanje svoje dece do njihove zrelosti, biti otvoreni i spremni za prihvatanje dostupnih strucnih inovacija u vaspitnom procesu(pedagosko-psiholoski prirucnici).U danasnjem dinamicnom svetu roditelji sve manje imaju vremena za svoju decu pa je tim pre potrebna strucna pomoc, jer ulaganje u decu je ne samo najcasnija i najzahvalnija nego i najbolja porodicna i drustvena investicija.
Milan
Па овај текст је премудар, хвала Политици и доктору Зорану. Текст апсолутно неупрљан савременом психологијом или некаквом тамо научном методологијом. Из чистог ума и терапеутског искуства се долази до важних емпиријских истина - да на пример родитељи који су незадовољни својим васпитањем раде "супротно" када васпитавају своју децу. Можда понекад и не, али то значи да су заправо задовољни сопственим васпитањем. Перица и психологија из 17ог века... Али као друштво нисмо зрелији за више.
Ivana
@Milan: Milane, u 17 veku psihologija nije ni postojala kao disciplina ili nauka.
Goran jakovljevic
Realno, obrasci se nasledjuju ili se menjaju kao reakcija na nasledjene. Ali, da li postoji prvi u nizu i od koga je on nasledio? Regresija moze da se produzi u beskonacnost, ali mi smo i slobodna bica i imamo odgovornost da budemo PRVI u nizu. Mislim da je taj aspekt zanemaren. U biti mi kroz drugog (konkretno kroz dete) dolazimo do samih sebe.
Братимир
Хвала вам г. Миливојевићу. Д ли би сте нам могли нешто написати о „психологији немања деце", односно свесној одлуци о немању потомства?
Boris
@Братимир Ako ta odluka da nemate djece nije vasa, onda ne bi trebalo da se tice vas zasto drugi nemaju djecu. Ovo je slobodno drustvo, samostalnih pojedinaca koji slobodno po sopstvenoj volji imaju ili nemaju djecu...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja