sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 18.12.2020. u 21:00 Dejana Babović
EKSKLUZIVNO

Vrh nije toliko važan kao povratak kući

Toliko ljudi danas ide na Everest i jedina vizija uspeha koju imaju je da stoje na vrhu. A ono što sam vremenom naučio je da je vrh zaista samo jedan mali i ne baš tako važanh deo putovanja – poručuje čuveni alpinsita Džejk Norton koji će nas povesti u zanimljivu ekspediciju otkrivanja najveće misterije Everesta
(Фотографије: Дискавери)

U novom dokumentarnom filmu „Everest: Najveća misterija”, koji će biti prikazan na Diskaveri kanalu 3.januara, u 22.00, tim planinara, predvođen stručnjakom Džejkom Nortonom, preduzima epsku avanturu da bi rešio misteriju Džordža Malorija i Endrjua Irvina, dva istraživača koji su stradali na svom putu do vrha Everesta, 1924. godine. Norton je strastveni istoričar Everesta i sa samo 25 godina, bio je jedan od penjača koji su otkrili ostatke Džordža Malorija 1999. godine. Norton i njegov tim zajedno su Everest osvojili 17 puta, ali ovog puta nisu na planini da bi se još jednom popeli na vrh, već da bi razotkrili jednu od najvećih misterija istorije.

Naime, nedelju dana pre ove premijere, Diskaveri će takođe ukazati na događaje koji su doveli do jedne od najsmrtonosnijih sezona penjanja ikad na Everest. U proleće 2019. godine, ista grupa istraživača koja je tragala za Malorijem i Irvinom, postali su svedoci haosa i tragedije na planini kada je stradalo 11 alpinista. Time se bavi dokumantarac „Preživeti ili umreti na Everestu” (27.decembra, u 22.00).

U razgovoru za „TV reviju”, Džejk Norton otkriva da je prošle godine bio u Crnoj Gori i da jedva čeka da poseti Srbiju.  Uz topli pozdrav na srpskom jeziku, započinje razgovora o tome kako je počeo da se bavi ovako ekstremnim aktivnostima:

- Sve je počelo još u detinjstvu. Bio sam od one dece koja se nisu dobro snašla u tradicionalnim sportovima. Veoma rano počeo sam da čitam o istorijatu visokih planina, o prvim penjanjima na Alpe i pričama ljudi poput Džordža Malorija i Endrjua Irvina. Upravo je to dovelo do mog sve većeg interesovanja za ove visoke planine i daleke zemlje, što je kasnije rezultiralo time da postanem vodič za penjanje, prvo u SAD-u, a zatim i u drugim zemljama. Na kraju sam počeo i da se penjem, fotografišem i snimam filmove na visokim Himalajima. I da, bio je to dug proces, ali uvek zasnovan na mojoj ljubavi da istražujem, vidim nova mesta i probam nove stvari.

Koje veštine i znanja čovek mora da poseduje da bi mogao da se smatra profesionalnim penjačem?

Reč profesionalac me uvek pomalo plaši, jer oni koji sebe nazivaju profesionalcima smatraju da više nemaju šta da nauče. A po meni, planine nas uče da se uvek ima još šta naučiti i da nikada nismo tako dobri kao što mislimo da jesmo. I zato mislim da je poniznost najvažnija osobina koju mora da poseduje profesionalni penjač. On mora da zna da će ga planina ubiti bez imalo razmišljanja ako izneveri svoj oprez. I na kraju dana, nikoga neće biti briga da li ćemo živeti ili umreti ili stići na vrh ili ne. Tako da moramo imati puno iskustva, ali i duboko poštovati životnu sredinu i mesta po kojima nam je dozvoljeno da hodamo.

Da li razmišljate o preživljavanju, ali i umiranju, kada započinjete svoju ekspediciju?

Oduvak sam znao da postoji mogućnost da kada odem na Mont Everest ili bilo koji drugi visoki vrh, da se možda ne vratim, da mogu da poginem ili da se povredim. I mislim da su ta moja razmišljanja postala intenzivnija u poslednjoj deceniji pogotovo od kad imam decu. Ali, zaista ne razmišljam puno o tome kada se penjem. Shvatio sam da kada se suočimo sa rizikom i strahom u bilo kojoj situaciji u životu, a posebno u planinama, ako se previše fokusiramo na taj rizik, na taj strah, on zaista troši svu našu energiju i postajemo paralizovani strahom od onoga što bi moglo da nam se dogodi. Ako se samo usredsredimo na posao koji imamo, možemo proći kroz taj strah, prepoznati rizik i nastaviti da se penjemo dalje.

Kada ste bili u najvećoj opasnosti i kada ste se najviše uplašili za svoj život?

Imao sam puno iskustva na Everestu i drugim planinama gde sam sigurno bio u opasnosti, ali mislim da je najveća za mene bila 1999. godine, onog dana kada smo pronašli ostatke Džordža Malorija. Tada sam bio najbliži putu bez povratka.  Ja sam se uspinjao i skliznuo na neki rastresit kamen. Bio sam umoran i bez kiseonika ceo dan, okliznuo sam se na kamen i počeo da padam, ali srećom, uspeo sam da se zaustavim. Dakle, to je bilo najbliže.

A kada ste spomenuli Džordža Malorija, kakvo je vaše mišljenje o tome ko je prvi osvojio Everest? Da li mislite da su Džordž Malori  i Endrju Irvin ipak uspeli? Sa kojom idejom ste krenuli u ovaj dokumentarac?

Imam snažan osećaj da su Malori i Irvin sigurno mogli prvi stići na vrh. Mislim da je to bilo u njihovim mogućnostima. Bilo je to na gornjoj granici njihovih penjačkih  sposobnosti , ali mislim da su oni to izveli. I zaista verujem da dokazi koje imamo ukazuju na to. Postoji još nekoliko razloga zbog čega mislim tako. Ubeđen sam da su zapravo bili mnogo bolji i mnogo istrajniji penjači nego što smo mislili. Nisu bili možda tehnički vešti kao moderni penjači, ali su ipak bili izuzetno nadareni i žilavi sportisti. A najveći razlog zbog kojeg mislim da su to učinili je što 1999. godine nismo pronašli kod Malorija fotografiju njegove supruge Rut i njeno pismo za koje je obećao da će ostaviti na snežnom vrhu. A Malori je bio toliko romantičan da ne mogu da zamislim da bi tu fotografiju i pismo ostavio bilo gde osim na vrhu. Činjenica da ga nismo pronašli na njegovom telu, bila mi je snažna indikacija da su tog dana verovatno uspeli i bili na vrhu sveta.

U poslednje vreme zalažete se za pooštravanje standarda za penjanje, ali i upozoravate alpiniste da budu više usredsređeni na celo putovanje, a ne samo na osvajanje vrha?

Uvek ste imali tragične događaje na planini, još od prve ekspedicije, ali ono što se sada promenilo je da su sve te smrti uglavnom nepotrebne... ljudi se penju do iznemoglosti i bukvalno padaju i umiru. Ovakve ekspedicije vode oni koji nemauj previše iskustva, ali zato imaju mnogo novca da kupe opremu. Njihovo neiskustvo dovodi u opasnost i druge. Zaista smatram da su vodiči ti koji moraju imati viši standard oko toga koga će prihvatiti na ekspediciji, moraju biti sigurni da oni koji mogu da plate istovremeno imaju i penjačke sposobnosti i da će biti u stanju da savladaju planinu i da se brinu o sebi. A ako to ne učine, onda će se dogoditi nesreća i  mislim da oni koji vode ekspedicije moraju da izgube mogućnost da to i dalje rade.

Toliko ljudi danas ide na Everest i jedina vizija uspeha koju imaju je da stoje na vrhu. A ono što sam vremenom naučio tokom penjanja je da je vrh zaista samo jedan mali deo putovanja i zapravo nije baš važan deo. Vrh jeste pozornica cele stvari, ali na kraju dana putovanje i činjenice koje saznajemo o našim sposobnostima i nesposobnostima, prednostima i slabostima definišu uspeh ekspedicije i na kraju uspeh je da se vratite, bez obzira da li je vrh bio deo toga. I zato mislim da moramo zaista edukovati javnost da vrh nije toliko važan kao povratak kući sa svim prstima na nogama.

Komеntari3
d0139
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Sve zapadne sile i strucnjaci, a do vrha ili tu negde ih vode lokalni vodici (Serpe) . :) Ma idi begaj...:)
milan
Nije toliko bitno sto ih na vrh vode Serpasi ,bitno je sto im nose prtljag i opremu...
sitna duša
Koliko puta si se popeo na Avalu (ili brdo iznad tvoje kuće)?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja