Šabac – Nema dileme da najveći teret u vreme pandemije kovida 19 nose zdravstveni radnici, ali ništa manje posla nemaju ni zaposleni u tehničkom sektoru, koji brinu da sve besprekorno funkcioniše u takozvanoj drugoj liniji odbrane. Ne sme ništa da fali, počevši od kiseonika, popravke medicinskih uređaja i nabavke opreme, dezinfekcije svih prostorija i bolničkog kruga, čiste i ispeglane posteljine, hrane, lekova koji iz magacina treba da stignu do svakog odeljenja.
O svemu tome brine 88 zaposlenih u tehničkoj službi na čijem čelu je Aleksandar Martinović. Broj hospitalizovanih u šabačkoj opštoj bolnici koji su oboleli od korone svakog dana se povećava i dostiže blizu 200, što zahteva da sve besprekorno funkcioniše.
U bolničkom krugu koji svaki drugi dan dezinfikuju radnici JKP „Stari grad” nalazi se rezervoar za tečni kiseonik koji podseća na raketu. Dnevna potrošnja je od 20 do 22 kubna metra i svakog dana se rezervoar puni novim količinama.
– To nije dovoljno za sve pacijente kojima je neophodna kiseonička podrška. Svakog dana menjamo mobilne boce s kiseonikom u sobama gde ne postoje protokometri. Na raspolaganju je 56 boca od 40 litara i 35 od 10 litara. Punjenjem rezervoara i instaliranjem boca u sobe bave se stručno obučeni ljudi za ovaj posao koji su u pripravnosti 24 sata i rade u tri smene. Dnevno se troši onoliko koliko se trošilo za tri meseca – objašnjava Aleksandar Martinović.
U šabačkoj opštoj bolnici dobro znaju koliko je važno da imaju dovoljno protokometara odnosno mesta za kiseonik. Letos, kada je bolnica bila u kovid sistemu, imali su 80 priključaka, a danas 160.
Načelnik tehničke službe Aleksandar Martinović pokazuje nam vešeraj. Vredne žene kojima u pomoć priskoče i kolege kojima to nije posao, svakog dana operu i ispeglaju tonu veša.
– S poslom kreću u pet sati ujutru. Ne ide sav veš zajedno, već se razvrstava iz zelene, sive i crvene zone i sve se pere odvojeno. Prvo se pere veš iz zone zaraze, crvene zone, i mora biti osušen i ispeglan do sedam sati. Kada se taj veš opere, sledi dezinfekcija, a onda se pere veš s ostalih odeljenja – objašnjava proces rada Martinović.
Šabačka bolnica ima i postrojenje za tretman infektivnog otpada. Tone zaštitne opreme i drugog medicinskog infektivnog otpada se skupljaju u kontejnere i dezinfikuju u postrojenju. Potom se drobi i pakuje u posebne vreće pa tek onda se odvozi na gradsku deponiju. Svakoga dana tretira se 550 kilograma otpada.
U kuhinji se svakoga dana pripremi 1.200 obroka, operu i dezinfikuju posude u kojima se spremala hrana, i to bez mešanja iz raznobojnih zona – zelene, sive i crvene.
Martinović ima samo reči hvale za osoblje koje radi ove teške poslove. Kaže da niko nije posegao za lažnim bolovanjem niti izmislio razlog za odsustvovanje s posla.
Šabačka opšta bolnica je paviljonskog tipa, odnosno odeljenja su smeštena u više različitih zgrada, što iziskuje dodatni posao za tehničku službu. Dezinfekcioni tuneli moraju biti uvek u funkciji. Pacijenti se prevoze iz jednog paviljona do drugog, nakon toga sledi dezinfekcija svakog vozila.
Dva agregata koje ima bolnica uvek moraju da budu u funkciji u slučaju da nestane električne energije. Ukoliko se bilo koji medicinski uređaj pokvari, skraćeni su rokovi za popravku.
Martinović ističe da vanredni uslovi zahtevaju i vanredno angažovanje svih zaposlenih i zato u ime svih moli Šapčane da se ne izlažu bilo kakvom riziku od razbolevanja.
