ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 19.12.2020. u 22:00
REAGOVANjE DRUŠTVA ZA SRPSKI JEZIK I KATEDRI ZA SRPSKI JEZIK I KNjIŽEVNOST FILOLOŠKOG FAKULTETA

Osmaci na završnom ispitu ove godine iz srpskog dobili – jedinicu

Kako je moguće da je u generaciji sa čak 45 odsto odličnih i 35 odsto vrlo dobrih, samo 288 đaka tačno odgovorilo na svih 20 pitanja iz srpskog jezika i književnosti?
(Илустрација Новица Коцић)

Naslovna strana „Politike”  za 17. decembar 2020. jednostavno je poražavajuća. „Maturanti bez osnovnog znanja srpskog jezika”, vodeći je članak u kojem je predstavljena analiza rezultata završnog ispita osnovaca školske 2019/20. godine. Ta analiza pokazala je da su zadatke koji proveravaju osnovno znanje iz srpskog jezika i književnosti ispravno rešili 60 odsto dečaka i 72 odsto devojčica. Prosečni uspeh generacije na testu je 11,18 od 20 mogućih bodova. Ukoliko se prihvati uobičajeni kriterijum da je za najnižu prelaznu ocenu potrebno znati 60 odsto gradiva – osmaci generacije 2019/20. dobili su ocenu nedovoljan (1) iz srpskog jezika i književnosti. Kako je to moguće, kada su bezmalo polovina te generacije odlični (45,1 odsto), trećina vrlo dobri (35,3 odsto), a petina dobri (18,9 odsto) učenici? Kako je moguće da je od toliko odličnih i vrlo dobrih učenika svega 288 njih u celoj Srbiji tačno odgovorilo na svih dvadeset pitanja iz srpskog jezika i književnosti?

Nažalost, ništa od ovoga nije iznenađujuće za onoga ko poznaje stanje u srpskom školstvu, a naročito kada je reč o nastavi srpskog jezika i književnosti.

Katedra za srpski jezik i Katedra za srpsku književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (osnovane 1844. i 1851. godine) i Društvo za srpski jezik i književnost Srbije (osnovano 1910) odavno svojim aktivnostima i  brojnim dopisima na različite adrese upozoravaju na probleme kada je reč o nastavi srpskog jezika i književnosti, ali to nažalost ima malo odjeka u javnosti, a u Ministarstvu prosvete nimalo. Slično je bilo i sa interkatedarskom srbističkom konferencijom održanom letos u Tršiću, na kojoj je doneta „Deklaracija o neophodnosti povećanja broja časova srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi”. Ona je objavljena u tematu „Književnih novina” (br. 1297–99, jun-jul-avgust 2020), zajedno sa prilozima vrsnih srbista, profesora Univerziteta u Beogradu Vesne Lompar, Rajne Dragićević, Aleksandra Milanovića, Aleksandra Jovanovića, Zorane Opačić, kao i Radivoja Stojkovića, predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta koji je deklaraciju podržao.

Pozivajući i širu javnost da se na internet stranici Društva za srpski jezik i književnost Srbije upozna sa potpunim tekstom deklaracije, ovom prilikom želimo da ponovimo samo ono najvažnije: da maternji jezik ima presudan uticaj na izgrađivanje jezičke i književne kulture, kao i odnosa prema kulturi uopšte, ali i sposobnosti usvajanja znanja iz svih ostalih predmeta (jer se ona u najvećoj meri posreduju jezikom). Sa pet časova u nižim razredima osnovne škole i četiri časa u višim, nastava srpskog jezika i književnosti u Srbiji je daleko slabije zastupljena od nastave maternjih jezika i književnosti u, recimo, Francuskoj (osam do 10), Turskoj (osam do 10), Rusiji (devet), Slovačkoj (devet), Austriji i Portugaliji (osam) – zemljama koje pripadaju različitim kulturnim tradicijama, ali podjednako predano neguju nastavu maternjeg jezika i književnosti. Verujemo da bi se i u našem školskom sistemu stanje poboljšalo sa sedam časova nedeljno u nižim razredima osnovne škole, šest časova u višim, pet časova u gimnazijama, i četiri časa u srednjim školama – to bi nastavnicima dalo dovoljno vremena da sa đacima temeljno obrade nastavne sadržaje čiji bogatstvo i raznovrsnost nisu u skladu sa malim brojem časova.

Osim očigledne potrebe za povećanjem broja časova, u prilozima pomenutog temata „Književnih novina” (koji se ceo može pročitati na internet stranici Društva za srpski jezik i književnost Srbije) izloženi su i drugi predlozi za poboljšanje nastave srpskog jezika i književnosti: od davanja natpredmetnog statusa učenju maternjeg jezika i književnosti (kao što je slučaj u Rusiji), do izmenjene politike pisanja i recenziranja udžbenika. Ovom poslednjom temom „Politika” se u poslednje vreme intenzivno bavi, posebno postavljajući pitanje o statusu udžbenika za nacionalne predmete – rezultati prošlogodišnjeg završnog ispita pokazuju da to zaista jeste izuzetno važna tema i odlično je što je pokrenuta na stranicama naših najstarijih i najuglednijih novina.

Naravno, ne treba zatvarati oči ni pred činjenicom da su mnogi nastavnici demotivisani za rad položajem koji imaju u školi i prevelikom birokratizacijom njihovog posla. Takođe, zabrana zapošljavanja onemogućila je prirodnu smenu generacija u školama, odnosno prenošenje znanja i veština starijih nastavnika na one koji su tek izašli sa fakulteta – nadamo se da će ukidanjem te zabrane od početka 2021. godine stvari po tom pitanju postati bolje.

Konačno, analiza rezultata završnog ispita osnovaca školske 2019/20. godine otkrila je i problem koji nije vezan samo za srpski jezik i književnost već za naše školstvo u celini: izrazita nesrazmera između školskog uspeha đaka i njihovih postignuća na završnim testovima ukazuje na pritisak koji se sa raznih strana vrši na nastavnike da učenici budu odlični ili barem vrlo dobri, bez razumevanja da se time đacima čini medveđa usluga, jer ih nezasluženo visoke ocene demotivišu da uče. Ovaj problem se prećutkuje, a o njemu je nužno govoriti kako bi se došlo do sistemske podrške nastavnicima da nijansiranim ocenjivanjem podstiču učeničko zalaganje.

Duboko uvereni u potrebu da se što šire raspravlja o sadržajima i načinu predavanja srpskog jezika i književnosti, pisanju i recenziranju udžbenika, statusu nastavnika i principima ocenjivanja đaka, ostajemo otvoreni za svaku diskusiju, spremni da svoje profesionalne sposobnosti angažujemo za prevazilaženje ovog stanja, imajući na umu prvenstveno dobrobit đaka, srpskog školstva i društva u celini, navodi se u zajedničkom saopštenju Društva za srpski jezik i književnost Srbije, Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima i Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta UB.

Komеntari90
6500b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goli život
Simulakrum u vremenu reagovanja. Potpisnici ne kažu da su profesori katedre za srpski jezik i katedre za srpsku književnost autori udžbenika i gramatika iz kojih se uči u školama. Ne kažu da je profesorka jedne katedre urednik Kleta. Ne kažu da su članovi obe katedre bili u Prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje kad je odatle izbačena Desa nacionale. Tad su čašu žuči osvešćene univerzitetske elite popili profesori srednje škole.
Brandao
Термини "бели штрајк" и интелектуална сиротиња су довољни за опис стања у српској просвети. За 10 година када добар део српских просветних радника оде у пензију, биће немогуће пронаћи особу за рад у тој бранши.
Драгољуб Збиљић
Кад је реч о слабом познавању српског језика у Срба, по мом мишљењу у поправљању се мора кренути најпре од поправке у нормирању језика Срба. Лингвисти још нису обавили свој посао у нормирању. Нормативни језик Срба вуче велику фалинку још од Вука Караџића. Није нормално да једино српски језик иде у четири варијанте. Срби имају ове варијанте у стандарду: екавицу на латиници и ћирилици, ијекавицу на латиници и ћирилици. Тако У НОРМИ разједињен народ у изговору и писму не постоји нигде више у свету
Дејан.Р.Тошић
Поштовани Збиљићу, дијалекти и изговори, постоје и у другим језицима, француском, енглеском, немачком и тд. Да ли је толики проблем у нормирању српског у ијекавици или екавици? Какву је ту грешку Вук направио? Разумем гдина. Косту, који би очигледно желео да Вукова реформа никад није ни постојала а да није постојала ми би данас имали руску азбуку у српском правопису са огромним бројем речи из руског језика, имали би црквенословенски језик. Да ли разумете свештеника који прича црквенословенским?
Коста
На жалост, у праву сте. Слаба је шанса да се промени на боље. После 152 године од непотребне реформе до данас ни ткз. стручњаци не знају и(ли) не смеју да поправе наказно стање стандардног српског језика. Тај предмет је оптерећен не само пропалом политиком и лажним култом, већ и личном спознајом да би било какво признање да су одогорвни за хаос сигурно значило крај њихове каријере и привилегија које уживају, и титула којима су се окитли. Њихова "наука" се не практикује нигде на свету.
borko
Bolje bi bilo da se ukine studiranje po Bolonji i da prestane fabrikovanje doktora nauka koji srozavaju nivo nauke u Srbiji i niko neće da ih zaposli jer ih je već na stotine i hiljade. Oksford i Kembridž ne rade po Bolonji.
Lea
@Borko, upravo htedoh to da napišem. Ispiti se svode na uvode i kurseve, pohađanje fakulteta kao škole oduzima vreme za ozbiljno studiranje, a utrpavanje tehnologije i "kreativnog" predavanja pretvara časove književnosti i jezika u slikovnice. Ali bojim se da je na studijama generacija koja je učila od bolonjaških nastavnika, tako da za drugo ne znaju. Ne može se više ništa izmeniti. Jedino iz početka da se krene.
Evropljanin
Oksfordu i Kembridžu uvođenje Bolonje ne treba, jer je bolinjska reforma modelovana po anglo-američkom sistemu. Njom su izmenjeni evropski univerziteti.
Prikaži još odgovora
тетак
Наравно, да су сви одлимаши, пошто наставници не желе пуно да се сматрају, дају дјеци петице... Има један модел како би се могао ријешити тај проблем. Дати два пута годишње тест из математике и српског језика, стим да би дјеца истог узраста тачно у исто вријеме одговарали на иста запечаћена питања (отварање истих пре времена најстроже кажњавати) и збир оцјена које добију из та два теста, утичу на општи успех тако да би коначна оцена могла бити само за једну вредност мања или већа.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja