ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 20.12.2020. u 22:00 Aleksandar Apostolovski

Jedanaest apostola plus Dritan

Lebdeći između neba i zemlje bez kerozina, nova vlada Crne Gore potire sve zakone fizike i dokazuje kako su zakoni geopolitike jači od Njutnovih. Između amaneta mitropolita Amfilohija koji je stvorio 11 apostola – plus Dritana, i ukotvljene Šeste flote koja je aminovala dvanaestočlani kabinet Zdravka Krivokapića, odvija se tranzicija vlasti posle tridesetogodišnje apsolutističke vladavine Mila Đukanovića. Dva blindirana „mercedesova” majbaha u kojima su se vozili aktuelni predsednik Milo i bivši premijer Duško Marković prodaće se na internacionalnoj aukciji, pesniku Matiji Bećkoviću i pevaču Vladu Georgievu ukinuće se zabrana ulaska, te Matijini stihovi i Vladove balade više neće destabilizovati Montenegro. Miraš Dedeić može zatvoriti svoju crkvicu, registrovanu u policijskoj postaji, zaboravljen i od najvatrenijih dukljana koji su mu prinosili badnjak, dok je Miraš razmišljao šta činiti s tolikim drvećem.

Dakle, Milo čeka novu „blindu”. Dvometraš nije od onih koji će se voziti u taksiju, kao što je to učinio Zdravko Krivokapić, dolazeći da ga novi saziv parlamenta izabere za premijera, kao nekada Dobrica Ćosić, kada je preuzimao funkciju predsednika SRJ. Kako je dobro poznata Ćosićeva politička sudbina, da li je taj simbolički čin Krivokapićeve skromnosti, kao nekad Dobričin, izazvao ciničan osmeh na Milovom licu?

Ako se držimo demokratije kao pijan plota, na izborima je pobedila većina, ali gde se zaturila ta narodna volja? Demokratija nije često pravedna, većina bira jedne, a vladu preuzimaju drugi. Narod hoće većinu, ali neće je manjina. Tako najslabiji iz većine, postaju gospodari najjačih u većini. Crna Gora je pokazala ne samo ćudi liberalne demokratije, već njen novi proizvod: da bi pobedio na demokratskim izborima, ne treba ni učestvovati na njima. Potrebno je samo poraziti prave pobednike izbora i staviti ih pod kontrolu. Po novoj crnogorskoj recepturi, bolje je biti manjina, nego većina.

Da li je ovaj komplikovani scenario predviđao mitropolit Amfilohije? Da li su ovo znali lideri Demokratskog fronta, optuživani od Mila da su, svi do jednog, agenti GRU-a koji u slobodno vreme odlaze do Aleksandra Vučića, iako po istim spin doktorima, Milo i Vučić zidaju zajedno Beograd na vodi? Naravno da su znali, sklapajući pakt na Ostrogu. Bilo je to politički suicidno, ali nužno! Naredni meseci pokazaće da li manjina koja drži ključne poluge vlasti, oličena u Dritanu Abazoviću, želi više da porazi Demokratski front, dakle pobednika, nego poraženog DPS, dakle Mila Đukanovića! 

Ako je DF porazio DPS, a potom URA skrajnula DF, za sada privremeno, da li je to savršeno režirana predstava za zapad koji je toliko godina Demokratski front predstavljao opasnom ekspoziturom malignog ruskog uticaja, kao da izvoze rak. Uvek je za region zgodno da se tu umetne i Beograd, kao dodatni remetilački faktor.

(Ilustracija D. Stojanović)

Međutim, Dritan Abazović, Albanac građanista iz Ulcinja, za sada istureni vođa apostolske vlade, pokupio je, zasluženo, opšte simpatije. Pre izbora optuživan je kao „albanski četnik”, a posle izbora, osumnjičen da je „Milo umesto Mila”. Ili Milo do Mila.

Na talentovanom Dritanu, koji može poslužiti kao model modernog političara albanske nacionalnosti, neopterećenog nacionalizmom koji svojim imidžom može zaraziti i političare u Albaniji i na Kosovu, mada će njegovi protivnici reći da je zato tako savršeno projektovan i dizajniran, najveći je teret tranzicije vlasti.

On mora ubediti pobedničku većinu na izborima da nije neprijateljska i da je neće poraziti nakon izbora, gazeći tako sve što moderni svet s ponosom ističe kao vrline otvorenog društva. Kako za DF glasaju u najvećoj meri Srbi u Crnoj Gori, Dritan ih mora uveriti da im se ne otima demokratska pobeda zato što češće nego što je poželjno podižu tri prsta. Ali, još važnije za Dritana je da ubedi građane Crne Gore da softverska greška današnjih demokratija nije simulacija kojom se učvršćuju pravila oligarhije. Jedanaest apostola plus Dritan, moraju demantovati sve sumnje da samo sa pojedincima na čelu, odnosno izabranom manjinom i prosvećenim despotizmom ili privatnom državom, Crna Gora može biti demokratska.

Milo je tri decenije uspešno ubeđivao Crnogorce da nema demokratije u zemlji Brda i Primorja bez svemoćnog pojedinca, a u poslednjoj fazi njegove vladavine, da je još važnije da takav ne sme postati onaj koji piše ćirilicom, često ide u crkvu i ne namerava da Ostrog pretvori u hotel sa pet zvezdica.

Da li je u Crnoj Gori DPS izgubio izbore, ali ne i moć? Milova partija jeste gubitnik izbora. Da li je to i Milo? Poraženi depeesovci bili su zavisni od dvometraša, sada su još više, jer Milo ima i drugih stranaka u svom špilu karata. Da li će to biti URU, koju bi mogao iskoristiti za sebe, a da Dritan toga ne bude svestan, ili će formirati neku novu crnogorsku stranku na kojoj trenutno radi, da bi poput Balzaka u njenoj mreži, lovio razočarane depeesovce.

Milov plan je da sve ostane isto, sa drugačijom koreografijom i glumcima, pa makar neko vreme ostao bez majbaha i slušao Matijine stihove. Milozvučnija poezija je opstanak sudstva, tužilaštva, investicija, banaka, kapitala, raznih finansijskih i sumnjivih klanova tajne moći.

Ako je Dritan svesno isturen kao prvi operativac nove vlade koji je odbio da primi mito od 21 milion dolara koji su mu nudili milovci, a Demokratski front svesno pristao da se skloni u stranu, kako bi se otklonila svaka sumnja da će Crna Gora skrenuti sa prozapadnog kursa, uz istinsku demontažu autokratskog režima, onda je privremeni suicid srpskih partija – plus Nebojša Medojević – zaista bio nužan. Dobili izbore, a prave se mrtvi. To se, dakle, zove demokratija!

Komеntari11
a9492
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dare CH
nek bude ko hoce na vlasti,samo narod da netrpi vise...i da nema podela kao dosad!
ivan seljak
tekst više žali za starom vlašću , nego što podržava novu .
Spasoje
Dobar clanak, cestitam! Za mene je ovo "Pirova pobjeda".
Nenad
Bravo Aleksandre! Ili kako to vole, oni koji te ne vole, AA! Bravo za AA! Svaki vaš tekst je za mene odličan. Šta više, brilijantan, jer nalazim u njemu trag Alan Forda. Čini mi se da onaj koji nikad nije razumeo Alan Forda, nikad ni vas neće razumeti! Verovatno su to podanici Broja 1! Naravno, mnogima se neće dopasti da sam vas pohvalio i vaše tekstove, ali tako je to. U životu, nema veze šta uradili uvek će biti neko ko vas voli, neko ko vas zbog iste stvari ne voli. Samo napred! Hvala Vam!
penzioner iz Beograda
Da li neko moze da mi kaze zasto se pominje Balzak?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja