Od voća i povrća, konzervi i suvomesnatih proizvoda, preko svakojakih odevnih predmeta, tehničke robe, do grnčarije i novogodišnjih ukrasa ‒ nema šta nema na improvizovanom buvljaku koji se prostire po pešačkoj stazi ispred takozvanog starog „Merkatora”, duž novobeogradskog Bulevara Mihajla Pupina. Sa „zvaničnih” tezgi, koje je postavila opština, ali i rasklapajućih stolova i kartonskih kutija nudi se roba čiji kvalitet sasvim sigurno može, najblaže rečeno, da se dovede u pitanje, a gotovo kod svakog artikla istaknuti su natpisi „akcija”.

‒ Nek prodaju ljudi, nisu ovde iz hobija nego da bi zaradili koju crkavicu. Kad je već dopušteno da stari „Merkator” propadne i opusti, onda bar nek ostave ove ljude da rade ‒ kaže penzioner Miloš koji stanuje u komšiluku i dodaje da mu ulični trgovci ni najmanje ne smetaju.

Ima i suprotnih mišljenja.

‒ Ovo je ruglo ovog dela Novog Beograda. Vuku vas za rukav, dovikuju za vama u želji da vam prodaju robu koja je u ogromnoj većini slučajeva užasnog kvaliteta. Pogledajte sav taj bofl, tu plastiku sumnjivog porekla. Pitam se gde svi ovi ljudi, koji su ovde po ceo dan, obavljaju svoje fiziološke potrebe, gde peru ruke... Gde je ta komunalna milicija, gde su inspektori? ‒ žali se gospođa koja radi u jednoj obližnjoj prodavnici.

Prvi deo neobičnog trgovačkog trotoara zauzimaju prodavci voća i povrća čije cene su ili iste ili neznatno niže u odnosu na one koje važe gore, na regularnoj pijaci. Što zbog neobaveštenosti, što iz lenjosti da se penju uz stepenice do „prave” zelene tržnice, a neki i s namerom da uštede koji dinar, tek ovi ulični prodavci imaju svoje mušterije.

Iza njih su trgovci takoreći mešovitom robom. Jednoobrazne tezge koje su postavili opštinari sa obe strane su opkoljene „divljim” rafovima i izlozima prepunim raznom robom. Trenerke i čarape, do njih bombone, pored med i rakija, tu odmah ćupovi i posuđe kao stiglo iz čuvene Zlakuse...

‒ Nemam ništa protiv da svako proba da zaradi koji dinar. Ipak, mislim da nije pošteno da ja plaćam zakup „državne” tezge, a ovaj pored mene raširi astal i nudi robu sličnu mojoj. Kad ih inspektori poteraju oni se sklone i, kako to obično biva, vrlo brzo vrate ‒ priča jedan od, nazovimo ih, legalnih trgovaca garderobom.

Kao i na svakom mestu sa sličnim sadržajima, ni ovde ne manjka trgovačke duhovitosti, dovitljivosti, ali ima i „marketinga” koji je na ivici dobrog ukusa. I ovde je „akcija” najčešća reč koja se čuje iz usta prodavaca ili je ispisana pored robe. Kao i u supermarketima. Jednostavno se stiče utisak da je skoro svaki proizvod na „akciji”. Pa neće biti baš da je to moguće...

Šargarepa iz srpske zemlje

Neobičan „promotivni” natpis zatekli smo na tezgi sa koje se nudi gomila donjeg veša. Hteli smo da upitamo da li je reč o vešu koji se nosi isključivo subotom i nedeljom ili je suština da su to „krpice” koje minimum par dana ne treba menjati, ali kolega iz komšijske radnje nam je rekao da prodavačica trenutno nije tu. A sa kartonske kutije u blizini vremešni sugrađanin prodavao je šargarepu sa naznakom da je domaća. Pitali smo kakva još može da bude, a on je odgovorio: „E, danas se sve uvozi, eto pasulj, a ova šargarepa je iz srpske zemlje iskopana!” Za tezgom na kojoj se prodaju baterije, šrafcigeri, lepljive trake i ostale sitnice nije bilo nikog. Prodavac komšija koji nudi sličnu robu rekao nam je: „Izvolite ovde, on je otišao na pivo...” 

Epidemiološki rizik

Improvizovana tržnica pored starog „Merkatora” mogla bi da se oceni kao prilično nesigurno mesto u epidemiološkom smislu. Prodavci za tezgama ili ne nose maske ili ih koriste na potpuno nepravilan način. Sugrađani koji tuda prolaze, bilo s namerom da nešto kupe ili samo stignu do drugog odredišta, takođe ne koriste zaštitu u potpunosti, onako kako bi trebalo. Bliski susreti su neminovni pogotovu kada je lepše vreme, a to je nedopustivo.