Nekada su od nje svi prali ruke, a sad bi je svi hteli i pred sudom vode bitku kome će pripasti. U međuvremenu, Kuća Laze Lazarevića u Hilandarskoj 7 nezadrživo propada. Možda poslednji ekser za sanduk jednog od najznačajnijih obeležja našem čuvenom lekaru i književniku bio je i nedavni požar. Jer dok se čekao ishod pravne bitke za ovaj objekat beskućnici su iskoristili priliku i zaposeli ga, a u njemu je pre nekoliko dana izbila i vatra. Umesto kulturnog zdanja u kome bi se sticala znanja o jednom od najuglednijih Srba i značajne gradske turističke atrakcije, ova kuća je najobičnije ruglo. I iako su sada, posle vatrene stihije, njene kapije zaključane, teško je ne pomisliti „kasno ste se setili”.

Jer, kuća koju je nekada koristilo dečje odeljenje Biblioteke grada, već duže vreme je ničija. Na koja god vrata da je nekadašnji korisnik zakucao kako bi je spasao od propadanja, bila bi zatvorena. Nad njenom obnovom, kako su svi tvrdili, niko nije imao nadležnost. A kada se hram knjige iselio ispod njenog krova, rešenjem vlade objekat je izdat u zakup Fondu B92. Veran Matić i saradnici koji su imali plan da od ove zgrade naprave kulturnu oazu nisu pošteno stigli ni da se raspakuju, a već su morali da se isele. Jer, Agencija za restituciju vratila je kuću naslednicima nekadašnjih vlasnika, pre nešto više od dve godine. Objekat je pripao deci i unucima Kuzmana i Dragoljuba Sotirovića, ali šta god da je bio njihov plan, morali su da ga stopiraju jer su gradsko i državno pravobranilaštvo uložili žalbe Ministarstvu finansija. Posle odbijenih žalbi, početkom godine, podnete su i tužbe pred Upravnim sudom, o kojima još nije odlučeno.

Da li to znači da treba da čekamo da ovo zdanje, zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa, treba sasvim da propadne? Ima li načina da se ono zaštiti?

Simeon Babić, nekadašnji direktor Biblioteke grada i direktor Fondacije za humanu starost „Laza Lazarević”, jedan je od onih koji već godinama biju bitku da kuća u Hilandarskoj napokon postane dostojanstveno obeležje nekadašnjem vlasniku. Tri decenije on se trudi da očuva uspomenu na čuvenog književnika.

– Ova spomen-kuća je paradigma za sve ono što je legatsko i spomeničko. U vremenima izazova, na raskršćima koja nemaju znak, nekako previše žurimo i okrećemo leđa tradiciji. Ovo nije vreme za optužbe i ne želim nekog da prozivam, ali smatram da grad ima prava da zaštiti Kuću Laze Lazarevića dok god traje suđenje – ističe Babić.
Zasad, čini se, od toga nema ništa, uprkos tome što je Kuća Laze Lazarevića u Hilandarskoj ulici, kako kažu iz gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, zaštićena u okviru prostorno kulturno-istorijske celine „Kopitareva gradina”.

– To znači da je vlasnik ili korisnik u obavezi da održava zaštićeni objekat i da se za sve intervencije na njemu i njegovoj katastarskoj parceli obrati nadležnom Zavodu za zaštitu spomenika kulture radi dobijanja uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite. Po dobijanju uslova vlasnik je dužan da uradi projekat, a potom da ga dostavi Zavodu radi dobijanja saglasnosti. Tek po dobijanju saglasnosti vlasnik može da izvodi radove. U ovom konkretnom slučaju postoji problem jer su 2017. iseljeni prethodni korisnici i pokrenut je postupak restitucije za koji nemamo saznanja da li je u potpunosti okončan – kažu iz Zavoda.

Oni napominju da nemaju sredstva za restauraciju i sanaciju objekta.

– Zavod će se uključiti izdavanjem uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite, a po izrađenoj tehničkoj dokumentaciji i saglasnosti na projekat iz svoje nadležnosti, ali je to tek moguće po okončanju procesa restitucije što spada u domen imovinskopravnih odnosa. Znači Zavod će izdati mere, čim se po okončanju spora obrate vlasnici objekta – ističu iz ove ustanove, napominjući da su oni izdali saglasnost za obnovu spomen-ploče koja se nalazi na kući.