nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 22.12.2020. u 10:58 J. Cvetković

Najznačajniji susret Srba i krstaša

Барбароса је у Немањином Нишу боравио од 27. до 30. јула 1189. године (Принтскрин Јутјуб)

Na jutjub kanalu „Slušate Kolarac” nalazi se drugo predavanje iz ciklusa „Srbi i krstaši” pod naslovom „Stefan Nemanja i Fridrih Barbarosa”. Predavač Aleksandar Uzelac govorio je o krstaškim pohodima preko jugoistočne Evrope tokom 12. veka, spominjanju Srba u delima krstaških pisaca iz ovog vremena i o najznačajnijem susretu Srba i krstaša, to jest Stefana Nemanje i Fridriha Prvog Barbarose.

Predavanje počinje pričom o padu Jerusalima u ruke zapadnjaka, što je označilo kraj Prvog krstaškog rata, ali ne i kraj borbama krstaša i muslimana u Palestini. Pravi hronološki pregled ekspedicija koje su usledile i narednih značajnih krstaša ‒ vojvoda Viljem Deveti od Akvitanije, norveški kralj Sigurd Marguson... Usput, ističe da se sada poznata razlika između hodočasnika (išli na poklonjenje svetim mestima) i krstaša (borci protiv nevernika) tada nije uočavala, te da su i krstaši sami sebe nazivali peregrinima (lat. hodočasnici).

Kada je objavljen treći poziv za krstaški rat, odazivaju se francuski kralj Filip Drugi Avgust, engleski vladar Henri Drugi Plantagenet (njegov krstaški zavet preuzeo je Ričard Lavlje Srce) i Barbarosa (27. marta 1188. u Majnsu). Usledila su tri potpuno odvojena poduhvata tri vojske, od kojih je samo Barbarosina išla kopnenim putem do Palestine. On je 29. juna 1189. stigao u Beograd, koji je tada bio pod grčkom vlašću i polurazrušen zbog prethodnih vizantijsko-ugarskih borbi. Zatim je trnovitim putem i uz razmirice sa braničevskim duksom skoro mesec dana kasnije došao i u Niš, koji je Stefan Nemanja nastojao da učini svojom prestonicom.

‒ Na jednoj strani stajao je najmoćniji vladar hrišćanske Evrope, a na drugoj srpski veliki župan koji je nastojao da objedini sve srpske zemlje pod svojom vlašću u borbi protiv Vizantije ‒ govori Uzelac i opisuje dešavanja koja su usledila.

Komеntari7
fd76b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušan Petković
Negde sam dobio informaciju, da je Fridrih Barbarosa za prolazak kroz Srpske zemlje podpisao sa carom Dušanom ugovor o mirnom prolazu . Car Dušan se je podpisao a Fridrih Barbarosa se podpisao sa krstićem jer je bio nepismen. Koliko je to tačno ?
Meksikanac
Ocigledno da nije tacno. Fridrih Barbarosa je 1189. prolazio kroz srpske zemlje a car Dusan je ziveo od 1308. do 1355.
др Милан Лекић
Узелац је некритичан. Уместо да користи Хонијата, најначајнији виз. извор за 12. век и Стефана Првовенчаног (који јасно пише о Котору као Немањиној престоници), Узелац, као и добар део српских историчара Кинамову „густо насељену Дендру крај старе Нароне (Вид)“, погрешно смешта око Ниша и Дубочице. Немогуће је да тада - на траси „Via militaris”, главна комуникација Цариграда и Запада (Поморавље, Посавина) пренатрпана разним војскама- Немања и помисли да од Ниша створи престоницу Србије-Далмације.
ristan
prochitajte izvrsnu knjigu; ''jerusalim''-montefjore.
Vladan
I kojim jezikon su pricali ?
Вера Ж.
Ако затреба преводиоци се нађу. У оно време владари кад су путовали у туђе земље имали су I људе који говоре језиком земље у коју путују и који су знали њихове обичаје.
Dušan
Грчким или латинским који су били глобални језици у Европи тога доба !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja