nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 22.12.2020. u 12:39 Vladimir D. Janković

Antiintelektualni hipster koji luta svetom

U izdanju Udruženja književnih prevodilaca Srbije objavljen je zbornik radova „Handke u Srbiji”
Петер Хандке (Фото: EPA-EFE/Anders Wiklund), Зборник као круна прегнућа

Iz štampe je izašao zbornik radova „Handke u Srbiji”, koji je Udruženje književnih prevodilaca Srbije objavilo pod pokroviteljstvom i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije, a u sklopu projekta „Podrška izdavanju izabranih dela Petera Handkea”. U okviru istog poduhvata, UKPS organizuje tribine posvećene velikom austrijskom i južnoslovenskom piscu, a ovaj zbornik, koji je priredio predsednik udruženja Duško Paunković, stiže kao kruna pregnuća koje za cilj ima ne samo ukazivanje počasti jednom značajnom autoru već i zalog za budućnost, u kojoj će Handke, premda pisac nemačkog jezika, zauzeti svoje mesto i kao deo srpske i južnoslovenske kulturne baštine.

Zbornik otvara minuciozan a elegantan životopis Petera Handkea iz pera Dunje Šukare, iz kojeg će o Handkeovom životnom putu bar ponešto novo saznati i oni koji misle da o njemu znaju sve. Biljana Pajić, u briljantnoj analizi pod naslovom „Nesreća kakva se samo poželeti može”, razlaže tri verzije Handkeove pripovetke „Nesreća bez želja”, poznate i pod naslovom „Užas praznine”, koja se završava znamenitom rečenicom: „Kasnije ću o svemu tome tačnije da pišem.” Razmatrajući modifikacije koje je u samom tekstu, ali i u naslovu pravio prevodilac Žarko Radaković, Pajićeva konstatuje da ta „zbrka oko naslova” možda ukazuje i na zbrku oko recepcije Handkeove umetnosti uopšte.

U spiritualnom putopisu „Dramatizovati Handkea” Vladimir Kolarić opisuje naoko nemoguću misiju koje se latio samoinicijativno: da Handkeov roman koji ima više od 400 stranica, „Moravska noć”, delo koje nema ni bogzna kakvu radnju, a ni dijaloge – svede na dvadesetak stranica dijaloškog teksta i napravi dramu za Drugi program Radio Beograda.

Efektan esej u stihu, ili filmovana pesma „Dok sam ovde, negde drugde sam” autorke Danice Vukićević, koja prateći beskrajnu nit Handkeovih hodanja, krči nepregledna prostranstva njegove proze, jednu od kulminacija doživljava rečenicama: „On je pisac pisanja. On je antiintelektualni hipster koji luta svetom – nečim, nekako, zaštićen.”

Izvanredan je i esej Nikole Živanovića „Prerušavanje biografije, krimi-priče i putopisa u romane kod ranog Handkea.” Apostrofirajući Handkeovu posvećenost detalju, Živanović zapaža da on time „gotovo u potpunosti sprečava čitaoca da tekst čita u većim komadima već ga tera na pauze, poneku da bi se meditiralo o pročitanom, poneku da bi se mislilo o nečem drugom”, te otuda Handke „u čitaočevom iskustvu ostaje fragmentaran, slučajan, nepovezan”.

Dok u prepoznatljivom, marojevićevskom maniru Igor Marojević uranja u „Užas praznine”, to jest „Nesreću bez želja”, ispisujući impresivan esej „Samoubistvo majke i smrt teorije”, Milena Đorđijević u radu pod naslovom „Golmanov strah od penala i jezičke igre” dovitljivo i argumentovano istražuje vezu između filozofije Ludviga Vitgenštajna i poetike Petera Handkea.

Demonstrirajući svoj raskošan dar, ne samo analitički već i pesnički, Miroljub Miki Stojanović u tekstu „Bez mjesta nigdje (Handkeova nedosegnuta tačka iščezavanja u romanu ’Kratko pismo za dugi rastanak’)” – kroz „Dislokacije” i „Bifurkacije” prati Handkeovu potragu za ženom od koje se rastaje.

U eseju „Vrli novi svet lišen slika – Handkeova filozofija slike” Dušan Nikolić piše o Handkeovom romanu „Gubitak slike”, ukazujući na piščevu „gotovo romantičarsku zagledanost u srednji vek”. Jan Krasni nas pak u tekstu pod naslovom „O dejstvitelnosti Petera Handkea” podseća da „Handke ni u Jugoslaviji, a posle toga ni u Srbiji, uprkos svom jugoslovenskom, odnosno slovenačkom poreklu, nikada nije bio zaista prihvaćen pisac”.

Opisujući svoje čitalačko putovanje s Handkeom, Bojan Kovačević („Tragom pravog osećaja”) potencira da je „u pitanju čitanje kao proces, kao užitak po sebi koji možda i ne traži potonje vrednosti zaključivanja, poruka, informisanosti o nečem, razrešavanja raspleta”, dok se Ljiljana Aćimović, u radu pod naslovom „Handke, Balkan, Moravska noć”, osvrće na knjigu Handkeovih eseja „Istorija iza pripovesti. Eseji o Jugoslaviji”, koju su priredili Nebojša Grujičić i Žarko Radaković.

Verovatno najpominjanija ličnost u ovom zborniku (osim samog Handkea), pisac i prevodilac Žarko Radaković, u fragmentarnom eseju „U prazninama Balkana” navodi: „Tražeći ’razloge’ Handkeovim učestalim odlascima na Balkan prisećam se njegove rečenice izgovorene prilikom jednog od mnogih zajedničkih naših putovanja Balkanom: ’Želim da prošpartam svu tu teritoriju, da je doživim izbliza, sve dok mi se sva ne ureže u svest.’”

Posebnu dimenziju ovom izdanju dao je Blažan Stjepanović pedantno sastavljenom bibliografijom Petera Handkea, a može se reći da zbornik, kao knjiga, sadrži i jednu knjigu u knjizi – to je opsežna studija „Pregled recepcije Petera Handkea u Srbiji 1981–2020” autorke Nikoline Zobenice.

Onlajn tribina u Francuskoj 7

Ciklus tribina „Handke u Srbiji” polako ulazi u završnicu. Danas u prostorijama Udruženju književnih prevodilaca Srbije u Francuskoj 7 biće održana šesta po redu onlajn sesija, koja će sutra moći da se prati u odloženom prenosu na jutjub kanalu udruženja.

O Peteru Handkeu govore pisac i teoretičar umetnosti i kulture Vladimir Kolarić, novinar Vojka Pajkić i germanista Biljana Pajić. Urednik i moderator tribine je Vladimir D. Janković.

K. R.

Komеntari1
4a85b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aloijz Rozenberger
Peter Handke se nalazi u vrlo težkoj i neugodnoj situaciji: Svaka dva redovni profesora za suvremenu istoriju u sveučiliste u Gracu (u Austriju!) su porijeklom iz Handkove domovinske okolice - a oni su sistimatično uvrijedili i temeljno pravo običnih žvrta nacionalsocialističkog potrage i smisajo austrijskih kulturnih ugovora s pravo-slavenskima kulturnima sferima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja