Investitori koji budu zidali stambene objekte sa ravnim krovom tako da ta peta fasada zgrade postane zelena sa prirodnom travom i rastinjem mogli bi delimično da budu oslobođeni plaćanja doprinosa (naknade) za uređivanje građevinskog zemljišta što je jedan od najvećih izdataka u postupku izdavanja građevinske dozvole. Takav podsticaj – da ne plate doprinos za površinu koja je pod ravnim zelenim krovom – pružiće im grad i on će biti predviđen budućim planom generalne regulacije Beograda koji bi trebalo da bude usvojen krajem sledeće godine, kaže Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. Osim privatnih graditelja, i grad kao vlasnik javnih zgrada i stanari višespratnica zainteresovani da vrh objekta rekonstruišu tako da bude dostupan za veći broj građana ili da na njemu uzgajaju povrće takođe će moći da računaju na ovakvu mogućnost. Koliko postojećih krovova bi moglo da bude pretvoreno u zelena dvorišta, bašte, oaze za odmor i relaksaciju, Stojčić ne zna jer to tek treba da se utvrdi. Za njega, kaže, ovaj tip „ozelenjavanja prestonice” nije utopija i tome pribegavaju razvijeni gradovi Evrope i sveta jer na taj način povećavaju apsorpciju ugljen-dioksida, smanjuju prašinu, buku, štite od ekstremnih temperaturnih promena...

– Ideja je da motivišemo buduće graditelje, ali i vlasnike postojećih zgrada sa ravnim krovovima da ih pretvore u zelene oaze ili urbane bašte i da to bude dodatni vetar zaštiti životne sredine. U letnjim mesecima gradovi poput Štutgarta ili Njujorka uspevaju da snize temperaturu vazduha u centralnoj zoni za tri do tri i po stepena zahvaljujući zelenim ravnim krovovima koji sprečavaju nastanak toplotnih ostrva. Vazduh u centru Beograda leti je topliji i za pet stepeni nego u Košutnjaku, a prestonica ima na hiljade zgrada sa ravnim krovovima – ističe Stojčić i dodaje da je Štutgartu trebalo dve decenije da sprovede ovakav projekat.

Beograd je i prethodnih godina imao slične ideje. Ali dalje od pompeznih najava nije odmakao dok su pojedine države Evrope zakonom obavezale graditelje da na novim objektima budu zeleni krovovi. Jedan takav krov u Beogradu je javna garaža ispred Starog dvora. Tamo gde ima sloge među stanarima ima i želje da se oplemene krovovi postavljanjem žardinijera sa cvećem, drvećem ili travnjaka ali to su samo sporadični primeri i za takvo ulepšavanje stanarima nije potrebna stručna pomoć. U svim drugim intervencijama kada se na celu površinu krova nanosi zemlja i sadi vegetacija vlasnici stanova ništa ne bi trebalo da rade na svoju ruku zato što dodatno preopterećenje krovne konstrukcije može da ugrozi stabilnost objekta i dovede do prokišnjavanja.

Ravni krovovi za većinu stanara u Beogradu već su noćna mora. Često prokišnjavaju, a stambene zajednice teško mogu da se dogovore da zamene sijalicu na stepeništu, a kamoli da izdvoje i do milion dinara za popravku oko 200 kvadrata bušnog krova, koji se smatra problemom isključivo stanara na poslednjem spratu. Zato te ravne površine na vrhu zgrada najčešće služe kao lokacije za postavljanje svetlećih reklama i antena koje iznajmljuju stambene zajednice i prihoduju. Na taj način dolaze do novca kojim će eventualno zakrpiti pukotine i na – petoj fasadi.

Za i protiv

Prednosti zelenih vrtova su: dobri su izolatori jer smanjuju efekte toplotnog ostrva – temperaturu u gradovima snižavaju i do pet stepeni, zadržavaju veću količinu kišnice, koja postepeno isparava, za razliku od drugih krovova sa kojih voda odlazi u kanalizaciju i može da izazove poplave, pogodni su i za postavljanje solarnih panela ili fotonaponskih ćelija, ulepšavaju izgled zgrade, kvadrata, povećavaju vrednost nekretnine… Mane su to što je cena njihovog postavljanja veća, održavanje iziskuje ekstra troškove, konstrukcija trpi dodatno opterećenje…