utorak, 09.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 22.12.2020. u 17:15

Zvono kralja Petra je obeležilo četiri rata u Bosanskoj Krajini

Краљ Петар Карађорђевић (Фотодокументација Политике)

Zahvaljujući gospodinu Jovanu Popoviću iz Beograda, osećam se kao da sam pročitao knjigu „Čarape kralja Petra”, koju je napisao srpski književnik Milovan Vitezović.

„Politika” je 1. decembra objavila njegov prilog pod naslovom navedene knjige. Priča o kralju Petru Karađorđeviću, srpskoj majci Makreni i njenom sinu Marinku, o čarapama koje mu je isplela, pa sve do spomenika koji je kralj Petar njima dvoma podigao u selu Slovac kod Lajkovca, vrlo je dirljiva i emocionalna.

O dobročinstvima kralja Petra i čovekoljubivim delima koja je činio i po Bosni dosta se zna, ali ističem primer malo kome poznat. U Federaciji BiH, ispod planina Osječenice i Oštrelja, proteže se srpsko selo Kolunić. Od Bosanskog Petrovca ga deli Petrovačko polje, a na dva dela ga preseca put Petrovac–Drvar–Knin. Ispred sela na jednom peskovitom uzvišenju, u centru kamenom ograđenog seoskog groblja, locirana je Crkva Preobraženja Gospodnjeg.

U monografiji sela Kolunić ostalo je zabeleženo: „Zvono koje je crkvi, sa ugraviranom posvetom, darovao vojvoda Petar Mrkonjić pod kojim imenom je tada mladi princ, a kasnije kralj Petar Karađorđević, vodio Srbe u bunama protiv Turaka sedamdesetih godina pretprošlog vijeka…” Dalje stoji da je odluku da daruje zvono doneo u znak zahvalnosti učitelju Petru Mirkoviću (1855) iz susednog sela Medeno Polje, koji je vojvodi Mrkonjiću bio lični sekretar. Selo Kolunić je izabrano i radi najlepše lokacije, tj. idealne konfiguracije terena za seosko groblje. Do 1876. godine kada je zapaljena, ta crkva bila je drvene konstrukcije. Na novu, od kamena ozidanu, dignuto je to dragoceno zvono.

Nažalost, 1941. godine, kada je paljeno selo, zapaljena je i crkva od koje je ostala samo zidina. Nemci i ustaše su organizovali odvoženje zvona šumskom železnicom od Oštrelja ka Prijedoru. Rizikujući život, železničari Vajo (Vajčin) Mirković i Lukica Marić iz Kolunića, istovarili su zvono u šumi i gurnuli u jednu dolinu, prema selu Drinić. Po završetku rata, provizorno je osposobljen samo zvonik na koji je podignuto zvono. Tek 1990. godine crkva je potpuno obnovljena, a zvono definitivno postavljeno na pravo mesto.

Krajišnici, a naročito Petrovčani i Drvarčani, neizmerno su zahvalni Njegovom visokom preosveštenstvu mitropolitu Hrizostomu, koji se kao vladika bihaćko-petrovački devedesetih godina prošlog veka angažovao na bržem i masovnijem povratku izbeglica u zavičaj. Meštani sela Kolunić posebno su mu zahvalni na požrtvovanju i zalaganju tokom popravke i osposobljavanja njihove crkve. Njegovu želju i volju podržalo je desetak donatora rođenih u tome selu, a koji žive u Beogradu, Banjaluci, Moskvi, Diseldorfu, Čikagu. Od početka obnove crkve, 2000. do njenog završetka, 2004. godine, bukvalno je sve, od kamenog poda, vrata, krova, unutrašnje i spoljne rasvete, priključaka struje, telefona i vode, pa do zvonika sa zvonom i krstom iz Jerusalima, urađeno po dogovoru. Zvono, replika originalnog, nezaboravnog dara kralja Petra Karađorđevića, izliveno je u Rusiji 2004. godine. Novčane priloge za obnovu crkve dalo je svako domaćinstvo, kao i nekoliko Bošnjaka iz Petrovca, Bihaća i Cazina.

Po završetku obnove crkve, pored groblja je izgrađen i duhovni centar „Petar Mirković”. Za izgradnju tog višenamenskog doma, za primerno održavanje hrama Preobraženja Gospodnjeg i uređenje seoskog groblja sve pohvale zaslužuje protojerej Zdravko Bogojević.

Svetko M. Latinović,
Kać

Komеntari5
9df0a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vito
Знамо ко је човек и која идеологија је смислила причу о "злату које је однео краљ". Знамо шта се десило са свиме што су дотични смислили. Само је изгледа остала прича о "злату". Увек ме разочарају коментари који не узимају у обзир горко искуство из деведесетих година. Зашто немамо снаге да сачувамо оно што је добро и кренемо напред па макар и малим кораком?
Petar
Pod nijima Srbija pocinje sunovrat koji jos traje, iz inercije ili neceg drugog..
Боро
Краљ Петар је дошао у Србију као сиромах, само 40 година после, његова породица постаје власник десетина тона Југословенског и Србског злата, непознате вредности и непознатог места чувања.
Petar,Zagreb.
Прича није испричана до краја. Нетко ју скратио. Звоно је уграђено поновно у звоник 1990г,а након 2000г.црква се обнавља и лије ново звоно,као реплика старог. Ђе је нестало оригинално звоно Краља Петра,у младости устаник Петар Мркоњић?
Aleksandar
A kako bi bila prica bez barem zrna neispricanog i nedorecenog?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja