U Srbiji se godišnje reciklira 44 odsto staklene ambalaže dok je u Evropskoj uniji količina recikliranog stakla mnogo veća i iznosi 70 odsto. Ali nije samo Srbija jedna od država zapadnog Balkana gde se staklo ne reciklira dovoljno. Slična situacija je i u Severnoj Makedoniji, gde se preradi 30 odsto, i u Bosni i Hercegovini, gde se na ponovnu obradu šalje tek 12 odsto ove ambalaže. Zbog toga je pokrenut projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na zapadnom Balkanu”, koji predviđa postavljanje oko 1.000 reciklažnih kontejnera u Somboru, Nišu, Bihaću, Novom Travniku, Štipu i Ilindenu.

Ovu akciju pokrenula je Nemačka razvojna saradnja – GIZ, u saradnji s operaterima ambalažnog otpada – kompanijama „Sekopak”, „Pakomak” i „Ekopak”. Projekat se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini i za njega su zaduženi NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.

– U sektoru upravljanja otpadom mnoge zemlje u Evropi se suočavaju s brojnim poteškoćama kada je reč o ambalažnom otpadu. Ove izazove ne može savladati jedan akter jer oni zahtevaju udružene snage i snažno i trajno partnerstvo. Zbog toga Nemačka razvojna saradnja podržava naše partnere da omoguće ekonomski efikasan lanac vrednosti reciklaže stakla – rekao je Kristijan Šiling, šef odeljenja za razvojnu saradnju u ambasadi Nemačke u Beogradu, na nedavno održanoj onlajn konferenciji.

Da bi se poboljšala ekonomičnost u poslovima reciklaže stakla, potrebno je povećati količine sakupljenog stakla, ali i stvoriti uslove za njegovu ponovnu upotrebu.

– Projekat smo počeli ambiciozno i oko 1.000 reciklažnih kontejnera krenulo je ovog meseca da pristiže u Sombor, Niš, Bihać, Novi Travnik, Štip i Ilinden. Kompletna oprema biće postavljena do kraja marta, a s našim partnerima operaterima, sigurna sam da ćemo lako ostvariti i jedan od glavnih ciljeva, a to je da u ovim opštinama uvećamo sakupljene količine 20 odsto – istakla je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

Jedan od gradova u Srbiji koji je pre osam godina izgradio reciklažni centar za reparaciju, razvrstavanje različitih vrsta otpada i njihovo pakovanje je Sombor. Zbog toga i ne čudi što će baš u njemu, kako je rekao je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora, biti postavljeno čak 150 namenskih kontejnera. Kontejneri će biti raspoređeni u gradu, ugostiteljskim objektima, ali i u prigradskim naseljima.

Na konferenciji su prisustvovali svi partneri u projektu, a među njima predstavnici preduzeća SEKOPAK, koje je među prvima postavilo standarde za HOREKA sektor (ugostiteljski sektor) u Beogradu i Apatinske pivare, koja je uložila novčana sredstva u ovu akciju.

Projekat upravljanja staklenom ambalažom sprovodi se u okviru programa razvojne saradnje s privatnim sektorom koji finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.