utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 26.12.2020. u 18:00 Miroljub Jevtić
POGLEDI

U početku bješe riječ

Zašto je posle ulaska Srbije u komunističku Jugoslaviju skoro sve što je imalo pridev srpski promenjeno u „Srbije”

Ovako počinje Sveto Jevanđelje po Jovanu pa nastavlja „I riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ”. Ovo i vernicima i ateistima govori o snazi reči i o tome da je pravilno definisanje nekog pojma u osnovi njegovog razumevanja i poruke koju  onaj ko reč izgovara  upućuje slušaocima ili čitaocima.

Upravo toga sam se setio kada sam ovih dana šetao Adom Ciganlijom. Ispred mene  se ukazala  karakteristična zgrada na kojoj velikim slovima piše „Veslački savez  Srbije”, a odmah ispod na engleskom „Srpski veslački savez”. Ne mnogo zainteresovan čovek neće obratiti pažnju na to. Činiće mu se da je to isto. Ali da li je?

Ako je to isto zašto je posle ulaska Srbije u komunističku Jugoslaviju skoro sve što je imalo pridev srpski promenjeno u „Srbije”. Kada je daleke 1876. godine na inicijativu dr Vladana Đorđevića, inače Cincara, stvoren prethodnik Crvenog krsta on se zvao „Srpsko društvo Crvenog krsta”. Posle stvaranja Kraljevine SHS društvo je preimenovano u „Društvo Crvenog krsta Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca”. Ali je suština ostala ista. Iz toga naziva se vidi da Crveni krst pripada: Srbima, Hrvatima i Slovencima. Stoga je bilo logično da se posle raspada, poslednje federalne zajednice u kojoj je Srbija bila, Crveni krst ponovo nazove „Srpsko društvo Crvenog krsta”. Ali onome ko je imao dominantnu poziciju je pridev srpski očigledno smetao. Stoga je naziv promenjen u Crveni krst Srbije, dakle pripada državi a ne njenom narodu. Odnosno pripada nacionalno neodređenoj populaciji. A ona može biti srpska. Ali može biti i ne srpska. Ako u njoj recimo Albanci postanu većina ili se recimo etničke proporcije toliko izmene pa nijedna etnička grupa nije većina, odnosno gde su svi manjina. Nije redak slučaj da se država služi čak imenom druge nacije, a da dominantna nacionalna ili verska grupa u toj državi sa imenom nema nikakve veze.

Tako je npr. posle osvajanja dela Vizantije od strane muslimanskih Seldžuka na njenom tlu formiran sultanat Rum, to jest Rimski sultanat. Dakle osvajači muslimani Seldžuci su zadržali ime države koju su pokorili, jer Vizantinci su sebe doživljavali kao Romeje, odnosno Rimljane.

Isto se desilo sa skoro svim institucijama koje su Srbi stvorili za sebe. Ali su prednosti tih institucija podjednako koristili i ne Srbi koji su živeli u Srbiji. Tako su Srpske državne železnice u SFRJ preimenovane u Jugoslovenske železnice. Potpuno prirodno kao svuda u svetu. Dakle to su železnice koje pripadaju Jugoslovenima. Ni komunistima nije smetalo što taj naziv u sebe ne uključuje: Albance, Mađare, Turke.... Jer u osnovi Jugoslavije leže Južni Sloveni, a zna se da ove manjine nisu Sloveni. Dakle, bilo bi sasvim logično da se Jugoslovenske železnice posle obnove nezavisne Srbije 2006. ponovo nazovu onako kako treba „Srpske državne železnice”. Ali je vlastima, pojam srpski koji se jasno vezuje za naciju, zasmetao pa su železnicu nazvali „Železnice Srbije”.

Isto je sa skoro svim nazivima: Srbija šume, Fudbalski savez Srbije, Rukometni savez Srbije... Samo su SANU i Srpsko lekarsko društvo zadržali stare nazive u kojima postoji jasni prisvojni pridev srpski. A bilo je ogromnih pritisaka da se i ova dva naziva promene. Srpsko lekarsko društvo je odolelo, ali SANU nije. Ona je za razliku od Srpske kraljevske akademije za utehu ipak ostala srpska. Neko će reći nema kralja! Pa šta? Istina je da su tada ti monarsi stvarali srpsku državu na čelu srpskog naroda i manjina koji su zajedno sa Srbima prihvatali ideju Srba da im nacionalna država treba. I već zbog te uloge trebalo bi akademiji vratiti to ime.

Na primedbu da nema kralja kažem, nema ni knjaza pa je bez obzira na to kragujevačko narodno pozorište vratilo stari naziv „Knjaževsko srpski teatar”. Onako kako ga je imenovao knjaz Miloš. Zašto to ne bi uradilo i Narodno pozorište u Beogradu. Evo moram da kažem mesto u kome se nalazi, jer kako da se zna da li se radi o niškom ili beogradskom. A kada se uđe u njegov hol sa ulice, na zidu, sa desne strane, stoji lepa mermerna ploča pisana pred Vukovskim pismom. Na njoj piše da je knez Mihajlo dao novac da se pozorište izgradi. Jasno naglašavajući „srpsko” narodno pozorište. Ja ne mogu da razumem ko ima pravo da menja oporuku donatora?

Oni koji su izbacivali pridev srpski misle da će npr. umilostiviti narodne poslanike Albance da budu lojalni Srbiji, grdno se varaju. Ti ljudi su protiv Srbije. Jedan od njih je rekao da mu smeta nazivanje skupštine srpskom. Pre neku godinu „Politika” je u rubrici „Među nama” objavila pismo čitaoca koji kaže da ime Srbija vređa nacionalne manjine i da bi ga trebalo ukinuti. I državu drugačije imenovati. Dakle cilj je da nestane Srbija. „Predsednik Albanskog nacionalnog veća sa sedištem u Bujanovcu izjavio je da je njegov predsednik Edi Rama, i da ga ne interesuje to što na svim dokumentima piše da živi u Republici Srbiji.” Tu se vidi koliko je država pogrešila što je iz pasoša izbacila pojam „srpsko državljanstvo”. Zato što  ni državljanstvo Srbije ne  zadovoljava  ove ljude. Oni  bi da se Preševo nađe u Albaniji.

Profesor univerziteta, osnivačnaučne discipline Politikologija religije

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari24
b4482
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидоч
Државне институције треба да носе име по држави, а институције, удружења које припадају искључиво једном народу да се зову по том народу. Много би било важније да се повећава број Срба, а не како се шта зове.
Aleksandar Miljevic
Odlican tekst, pravo u metu
Gustav Floberka
Dragi profesore, pridev "srpski" je u stvari etnički neutralan. Na primer, čovek može da govori srpski jezik a da je etnički Japanac, ili da bude srpski državljanin a da je etnički Azer, ili da pripada srpskoj crkvi a da je etnički Englez...
Milan Rabrovo
Dakle Srbija etničkim Srbima, a građani Srbije a "Ne-Srbi" neka prave svoja pozorišta i organizacije? Ili da idu domovima svojih predaka? Čudi me da autor teksta nije svestan subtilne ali važne razlike između ova dva pojma, a možda u stvari i jeste i namerno promoviše segragaciju građana Srbije po poreklu. Ne zaboravite, pored njemu dragih i ponovo kolektivno ocrnjenih Albanaca, u Srbiji živi i još poneka druga etnička manjina, koja je rado građanin Srbije.
Filip Cosopt
Slažem se sa profesorom.Zbog identiteta držve, državnih institucija,nacije.Tako je u svim ili u većini država EU.Kod nas je sve tako npr.Hrvatske Željeznice, Hrvatska Pošta, Hrvatski Telekom,...Iako u svakodnevnom govoru svi govore:Idem na poštu, na željeznički ili glavni kolodvor.U Srbiji te izmjene ne bi trebale nikome smetati,trebaju to prihvatiti.Svi koji žive u Njemačkoj prihvaćaju:Deutsche Bahn,Deutsche Post,...
mila simic
Narod Nemci je uopsteni naziv za vise naroda. Narodi su Bavarci, Prusi, Svabe, Hesi, Westfalci, itd. Isto je i u Vel. Britaniji, USA, Francuskoj, Italiji. Ni u jednoj od tih zemalja nije uzeto ime jednog ili vecinskog naroda, vec nosi ime koje pretstavlja sve te narode. Znaci, ni jedan narod se ne smatra, vecim ili vaznijim.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja