utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 23.12.2020. u 20:20 Jovana Rabrenović

U banku po moratorijum

Zbog dve pauze u plaćanju obaveza u trajanju od pet meseci, kašnjenja u podmirivanju dugovanja još nisu masovna
(Фото Д. Јевремовић)

Svi oni koji su zbog posledica pandemije zapali u finansijske teškoće i ne mogu kao ranije da izvršavaju obaveze prema bankama i lizing kućama mogu da traže predah u plaćanju. Iako su u javnosti mere Narodne banke Srbije popularno nazvane treći moratorijum, radi se zapravo o personalizovanom, ličnom moratorijumu koji ne važi automatski za sve dužnike kao prva dva, već samo za one koji ga zatraže od pomenutih poverilaca. I koji moraju da ga odobre dužniku ako su ispunjeni uslovi koje je taksativno navela centralna banka.

Prilikom propisivanja uslova ovog moratorijuma, NBS se očigledno rukovodio time da ima onih kojima zarade nisu smanjene i ne kasne im plate, pa zašto bi onda dobili povlasticu da ne plaćaju obaveze. Na primer, zaposleni u javnom sektoru.

Dužnička slika privrede i stanovništva, bar prema zvaničnim podacima Udruženja banaka, ni približno nije crna kao što bi se na prvi pogled moglo pomisliti. Prema njihovim poslednjim podacima za kraj septembra ove godine, učešće docnje, tj. kašnjenja u ukupnom dugu svih bankarskih kredita koji su u otplati, iznosilo je samo 3,6 odsto. Ovaj podatak je čak povoljniji nego poslednji dan prethodne godine kada su kašnjenja činila 4,5 odsto mase kredita u tečaju. Poređenja radi, „najcrnji“ podatak o docnji bio je krajem 2015. godine, kada je čak 18,6 odsto iznosilo kašnjenje u dugu ukupnih bankarskih kredita.

Podatak o malim kašnjenjima je sasvim logičan, jer su dužnici bili zaštićeni sa dva opšta moratorijuma u trajanju od pet meseci kada nisu ništa morali da plaćaju, pa je zato logičnije da merodavan bude neki kasniji podatak o kašnjenju, na primer decembarski koji razumljivo još nije poznat.

U NBS kažu da, na osnovu njihovih zvaničnih podataka, više od 93 odsto dužnika ispunjava uslov za odobravanje olakšica i za njih je obavezna primena ukoliko ispunjavaju i druge propisane uslove.

Kriterijumi da nekome poverilac odobri olakšice jesu da nije u mogućnosti da izmiruje obaveze prema banci ili da ima poteškoće samo ako su nastale usled pandemije. Jedan od kriterijuma je da dužnik 29. februara 2020. godine, kao ni u periodu od 12 meseci pre tog dana, nije imao neizmirene obaveze u toj banci. Takođe, da nijedno potraživanje dužnika nije bilo klasifikovano kao problematičan kredit u toj banci.

Ukratko, da je bio dobar dužnik, ali da je sada, pošto su se promenile okolnosti zapao u teškoće. I za to postoje merila: ako je u docnji (kašnjenju) dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu po osnovu bilo koje obaveze prema banci ili liznig kući, ako je nezaposlen, ili je u poslednja tri meseca ostvario prosečni neto mesečni prihod po osnovu zarade ili penzije koji je ispod prosečne zarade.

Takođe, ako mu je obavezama prema bankama i lizing kućama opterećeno više od 40 odsto zarade, a u poslednja tri meseca ostvario je prosečni neto mesečni prihod manji 10 odsto ili više nego što je prihodovano pre 15. marta 2020. godine, pri čemu prosečni neto mesečni prihod tog dužnika u poslednja tri meseca ne prelazi 120.000 dinara.

Za poljoprivrednike, preduzetnike i privredno društvo smatra se da nisu u mogućnosti da izmiruju obaveze ako su u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu, imaju pad poslovnog prihoda, tj. prometa od najmanje 15 odsto u 2020. godini nego u istom periodu 2019. godine, ili ako je došlo je do prekida poslovanja dužnika u neprekidnom trajanju od najmanje 30 dana usled pandemije kovida 19.

Komеntari4
62ff8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Željko
Takvi kao ti Marinko treba da crknu..Neko ima penziju 15.000 Red. Oa cuti a tete nije sramota da kažeš da imaš toliku penziju..
Marinko
Šta će mo mi koi smo prešli 120 a sam od penzije zivimo
Srba
Pa sta si ti radio covece kad imas toliku penziju u Srbiji?Predpostavljam nista.
марко павловић
Маринко, ја нисам сигуран да сам разумео, кажете да живите само од пензије, а прешли сте 120,000.00 'иљада РСД?!! Па, ја не могу да верујем, ви ћете од глади црћи, јер банка вам не може помоћи! Надам се, да ћемо се сви скупити, који живимо, од Божије милости и који Свемилостивом Богу хвала и примањима од 15,000-30,000 имамо хлеба сваког дана на столу и помоћи и вама. Свако добро Маринко. Обичан Верујући срБски народ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja