sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 26.12.2020. u 21:30 Dejan Spalović

Prištinska kriza odlaže dijalog do jeseni 2021. godine

Do izbora na KiM može da protekne i dva-tri meseca, Albancima je potrebno mnogo vremena za formiranje većine, a sledi i dolazak nove administracije u Belu kuću, kaže Milovan Drecun
(Фото EPA-EFE/Valdrin Xhemaj)

Delegacije Beograda i Prištine u Briselu će nastaviti dijalog najverovatnije u drugoj polovini sledeće godine. Osim što neće biti političkih sastanaka koje predvode glavni pregovarači, teško je očekivati da će biti razgovora i na tehničkom nivou, jer je pod velikim pitanjem ko bi mogao da čini prištinsku delegaciju. To je epilog višemesečne ozbiljne političke krize u pokrajini koju je na kraju razrešio takozvani ustavni sud koji je odlučio da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, treći u poslednje četiri godine.

Vlada kosovskog premijera Avdulaha Hotija nije oborena u parlamentu, ali je pala zato što je pre nekoliko dana sud utvrdio da je glas poslanika Etema Arifija u vreme izbora ove vlade bio nevažeći. Pre nego što budu raspisani izbori na Kosovu i Metohiji, predviđeno je da bude usvojen budžet za 2021. godini. Sredinom januara vršilac dužnosti kosovskog predsednika Vjosa Osmani trebalo bi da raspiše izbore koji moraju da budu održani u roku od 40 dana, najverovatnije sredinom februara.

Predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša smatra da će tek na jesen biti nastavljeni razgovori pod okriljem Evropske unije. Za „Politiku” kaže da je takav izborni kalendar dodatno usložnjen jer osim vlade u skupštini mora da bude izabran i predsednik Kosova, budući da se Hašim Tači nalazi u zatvoru Specijalnog suda u Hagu za zločine OVK.

„Očekujem da izbori budu održani oko 10. februara, posle toga će biti verifikovani mandati poslanika. Da podsetim da uvek neko može da se žali na rezultate izbora i da recimo traži ponovno prebrojavanje glasova. U tom slučaju izbor nove vlade će sigurno biti dodatno prolongiran. A taj izbor biće dodatno na ceni, jer će političke partije moći da trguju i sa mestom predsednika Kosova”, ističe Demo Beriša. Kada bude poznato ko će činiti novu vladu i ko će biti na čelu Kosova, tek tada može da se planira i formiranje skupštinskih radnih tela, među kojima je tim zadužen za tehnički dijalog sa Beogradom.

„Sigurno ćemo već tada ući u letnji period što i Beogradu u izvesnom smislu odgovara. S druge strane, očekujem da se konačno zna ko ima izvršnu vlast na Kosovu i ko odgovara za ono što će biti tema nastavka dijaloga u Briselu”, navodi Beriša. Kada se bude raspustio pokrajinski parlament prestaće mandat i vršiocu dužnosti Vjosi Osmani i u tom periodu koji će sigurno trajati dva-tri meseca Kosovo neće imati nijednog izabranog političkog predstavnika. „Tada, po ustavu, sva vlast prelazi na predsednicu ustavnog suda Artu Rama Hajrizi. Ne znam kako bi recimo ona mogla da vodi dijalog u Briselu”, kaže Demo Beriša.

I predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ne očekuje da će skoro biti nastavljen dijalog dve strane jer, kako navodi, takozvana vlada Avdulaha Hotija će biti u tehničkom mandatu i ne može da donosi krupe političke odluke. Dodatni problem je što će u kampanji za izbore sve albanske političke partije u nemogućnosti da donesu bolji život za svoje žitelje, bildovati nacionalnu politiku na štetu Srba pa je teško verovati da bi neko u Prištini mogao da sada razgovara s Beogradom.

Upravo zato Drecun smatra da može proći dosta vremena pre nego što se formira nova izvršna vlast na Kosovu i pojašnjava da do održavanja izbora može da protekne i do dva-tri meseca, a da su politički predstavnici Albanaca poznati po tome što im je potrebno mnogo vremena za formiranje većine. „U međuvremenu ćemo imati i dolazak nove američke administracije u Belu kuću. Sve zajedno je jedan splet okolnosti koji nije bio predvidiv i očekivan, a koji će suštinski da utiče na nastavak razgovora Beograda i Prištine”, navodi za naš list Milovan Drecun.

Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost za „Politiku” kaže da se briselski dijalog već duže vreme nalazi u krizi, pre svega zbog nespremnosti albanske strane da ispuni svoje prethodno preuzete obaveze poput formiranja Zajednice srpskih opština. Pogotovo što se taj pregovarački proces može odužiti nakon odluke takozvanog ustavnog suda u Prištini kojom je oborena vlada Avdulaha Hotija. „To ne znači da možda nećemo imati sastanke tehničkih timova, na kojima će se prazan list papira ispred Miroslava Lajčaka popunjavati nekim lepim željama i uopštenim frazama, ali uslova za suštinski politički napredak u dijalogu tokom predizbornog, ali i postizbornog procesa na KiM jednostavno neće biti”, kaže Starović.

Navodi da bi u prištinskim medijima projektovana pobeda liste oko radikalnog albanskog pokreta Samoopredeljenje omogućila Albinu Kurtiju da automatski postavi predsednika parlamenta, koji će samim tim biti i vršilac dužnosti predsednika Kosova, ako ne i to da sam ponovo dođe na čelo vlade. „Poznajući njegove političke stavove i delovanje tokom kratkotrajnog premijerskog mandata početkom ove godine, jasno je da će Kurtijeva makar i relativna pobeda na vanrednim pokrajinskim izborima biti značajno opterećenje procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine”, navodi Starović.

I Milovan Drecun upozorava na mogućnost dolaska Samoopredeljenja na vlast u Prištini, navodeći da je problematično i to da li će i kada biti podignute nove optužnice protiv pripadnika OVK, ko će se na njima naći, i kako će Albanci reagovati na to što su ključne ličnosti Demokratske partije Kosova Hašim Tači i Kadri Veseli sada u zatvoru, odnosno da li će ta stranka dobiti manje ili više glasova. „Jedna veoma neizvesna situacija i gotovo da je nemoguće prognozirati bilo šta drugo sem da će stranka Samoopredeljenje sigurno zabeležiti dobar rezultat na izborima. Neka istraživanja ukazuju na to da će Samoopredeljenje imati većinu, a reč je o pokretu koji ima ekstremne stavove i činiće sve da ne dođe do nastavka razgovora između Beograda i Prištine, jer su to već radili kada je, u kratkom periodu, Kurti već bio na čelu tzv. vlade”, kaže Drecun i dodaje da je ta stranka sve činila kako bi onemogućila dalji rad specijalizovanih sudskih veća.

Vašingtonski sporazum ne pada, ali je sprovođenje upitno

Pad vlade Avdulaha Hotija, ali i promena u Beloj kući mogli bi da stave pod znak pitanja primenu Vašingtonskog sporazuma. Demo Beriša kaže da je Ustavni sud dao jasno i precizno objašnjenje.  „Niko ne može da obori Vašingtonski sporazum i odluka ustavnog suda navodi da je ’ova vlada formirana u drugom pokušaju’. Sve odluke su važeće i nijedna se ne poništava. Nijedan međunarodni sporazum ne može niko da sruši. Zamislite da sve ono što su ministarstva trošila mora da se sada vrati u budžet”, kaže Beriša.

Nemanja Starović ističe da odluka tzv. ustavnog suda u Prištini kojom je poništen izbor Hotijeve vlade ne podrazumeva ukidanje odluka koje je ta vlada donosila. Navodi da nema formalnog osnova po kojem bi se Hotijev potpis ispod teksta Vašingtonskog sporazuma proglasio ništavim. „Međutim, budući da je sam sporazum po svojoj prirodi politički, sprovođenje njegovih odredbi će svakako zavisiti od volje nove vlade u Prištini, kao i od spremnosti nove predsedničke administracije SAD da ih na to privoli”, navodi Starović.

Naglašava da se mora uzeti u obzir i to da koncem januara iz Bele kuće odlazi jedina predsednička administracija SAD koja je bila spremna da merama prinude odvrati kosmetske Albance od jednostranog delovanja. Imajući sve to u vidu, jasno je da nema nikakvih izgleda za to da bi evropski pregovarač Miroslav Lajčak mogao s uspehom da završi svoj mandat koji mu ističe u aprilu naredne godine, ali ni eventualno produženje mandata za novih godinu dana u postojećim okolnostima suštinski ne otvara velike perspektive za dostizanje održivog kompromisnog rešenja.

„Ne bi se moglo isključiti ni to da briselski proces bude s vremenom izguran u drugi plan, a da se tokom 2021. godine iznova pokuša sa organizacijom samita na najvišem nivou, uz učešće predsednika Francuske Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel, pa možda i najviših političkih predstavnika SAD. Očekivano je približavanje Brisela i Vašingtona nakon ulaska Džozefa Bajdena u Belu kuću bi se moglo najlakše materijalizovati usaglašenom politikom prema Balkanu, što bi pak moglo predstavljati poseban set izazova za zvanični Beograd”, zaključuje Starović.

Komеntari8
42a01
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pera
Netreba žuriti ni sa dijalogom ni sa ulaskom u EU. Nisu oni zec pa će pobeći. Polako decenije su pred nama.
damjan
Najpametnije sto mi mozemo uciniti za to vreme je da ponistimo briselski sporazum i proglasimo okupaciju KiM,sto i jeste fakticno stanje.
Budimir
Ruska baza pod hitno u Srbiji , ne spavajte neprijatelj rovari !
Simić Dušan
Postavlja se jedno veeeeliko pitanje : "Zašto se još uvek u pregovore nisu uključile Rusija i Kina" ? Da li se čeka da i poslednji srbin napusti KiM? Da se sve pravoslavne srpske crkve oskrnave ili zavedu kao albanske? Da se nasilno promeni istorija? Naš predsednik kaže : "Dok sam ja predsednik, Kosovo neće biti priznato kao nezavisna država". Pitam se da li je uspeh ne priznati Kosovo ili je uspeh vratiti KiM u sastav naše države? Mogu i ja da ne priznam Kosovo ali od toga nemamo ništa.
Filip Cosopt
@Liberat To treba predložiti Rusiji i Kini. Rusija je bila uključena 1994 u Plan Z-4 ali taj plan nije bio prihvaćen. Možda u tome leži suzdržanost Rusije od sudjelovanja u nekim novim pregovorima?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja