sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 26.12.2020. u 20:30 Živojin Rakočević

Znakovi zla i simboli nade na KiM

Nakon pogroma shvatilo se da trenutno ne može biti „konačnog rešenja” za nestajanje srpskog nasleđa. – Za manje od petnaest godina pređen je put od uništenja do prisvajanja
Александар Стевић запалио је свећу код остатака светиње у Сувом Грлу (Фото Дејан Шапић)

„Dolaze ovih dana stranci, Albanci, Srbi. Idu gore kod crkve slikaju one naše ostatke... Gledaju oni, zapisuju nešto – gledamo i mi, a znamo sve: i čija je Crkva Svetog Jovana i čija je tabla koju su postavili, na kojoj na albanskom i engleskom piše ’naša crkva’”, govori Aleksandar Stević, profesor istorije u školi „Španska legija”, u selu Suvo Grlo. Kako je tabla stigla na čuku koja se zove Đutek, šta su to uradili španski legionari da zasluže ime u ovom getu? Da li se sve pretvorilo u znak i poruku? Šta je ovaj poslednji „Kisha Jone / Our church” i kome je upućen?

Zbog njega su u ovo potpuno izolovano selo i ostatke crkve, u opštini Srbica u Drenici, stigli različiti ljudi. Dolaze usred pandemije virusa korona. Neko je na ostacima srpske crkve postavio tablu kojom je jasno označio da se ne radi o srpskoj nego o albanskoj crkvi.

„Ovo je nešto novo, nisu to ranije radili”, kaže istoričar Stević. A put kroz istoriju Suvog Grla počinje pominjanjem ovog mesta u poveljama koje je kralj Milutin u 13. i 14. veku izdavao manastirima Svetog Nikole kod Priboja i manastiru Banjska kod Zvečana. Idući za tim i ostalim znakovima, Milan Ivanović je u ovom selu izbrojao devet crkvišta i ostatke grada ili utvrđenja iznad njega. U vremenima turske vlasti i naseljavanja Albanaca crkve su zapustele i urušile se, a on svedoči da su se i poslednjih decenija prošlog veka nalazile u albanskim dvorištima i zidovima. Neke nisu dirali, pazili su da se ne ogreše, posebno da ne poseku drvo zapis.

Danas je situacija potpuno drugačija. Nepoznati ljudi obeležavaju teritoriju i temelje hrama znakovima koji se koriste ispred katoličkih hramova u Albaniji i na Kosovu, iako tu, oko tih ostataka svetinja, živi srpsko stanovništvo. Njihovo predanje kaže da se selo zvalo Srma Grlo (Srebrno Grlo), a da je kasnije prozvano Suvo Grlo, da su se crkve same selile i preletale sa jednog mesta na drugo, krile se i tražile zaštitu. To je isti put zavisnih seljaka Srba koji su bili u vlasništvu turskih gospodara. Tako Stojan Novaković beleži kako su se ta sela (čifluci) krajem 19. veka često „pomerala” prema željama njihovih vlasnika.

Uporna, prirodna i žilava vera, oslonjenost na svetinje i iskustvo trpljenja spasili su tri sela ovog kraja i u fatalnim događajima 1999. Sve oko sela Suvo Grlo, Banje i Crkolez je faktički zbrisano, crkve porušene, srpsko stanovništvo proterano, imovina spaljena i uzurpirana. Srpske institucije iz Srbice prelaze u Suvo Grlo i Banje, a život se pretvara u zatvor iz kog se izlazi kamionima francuskog Kfora. Na tvrdim metalnim klupama, pod ciradom kamiona, odavde do Kosovske Mitrovice, putuju starci, deca, bolesnici, trudnice, profesori... To putovanje je simbol svedenog života koji je poslednjim snagama odlučio da sačuva svoja sela, starinske kuće, autentičan govor i svetinje. Tomaševići, usred tog haosa, „osnivaju” malu radio-stanicu – zove se Tri srca. Činovnica OEBS-a Ž. M. je sumnjičava, jer ovo ime podseća na srpski znak tri prsta, a radi se, zapravo, o tri preostala sela. Puštaju radio-signal i samo ga oni čuju, da imaju pesmu i glas o sebi. Svaki dolazak sa strane ovde je istovremeno radost koja vodi do sloma emocija. Kada su poznati košarkaši Vlade Divac i Dragan Tarlać 2008. doneli poklone za decu, jedna devojčica je izjavila da se toliko raduje, a onda je počela da plače gorko i nezaustavljivo. Ona je 2008. bila jedan „Utisak nedelje”.

Šta još neko može da uzme ovim ljudima, i otkud potreba se u zabiti Suvog Grla prisvaja kamenje na kojem meštani pale sveće i stavljaju vodicu da prekonači za praznik Bogojavljenje?

Novi proces pretvaranja srpskog kulturnog nasleđa u kosovsko, „naše” i zajedničko blago, otpočeo je aktivno da se sprovodi nakon pogroma 17. marta 2004. godine. Precizno vođena, dobro organizovana i od institucija ohrabrena masa, zadala je strašan udarac Srpskoj pravoslavnoj crkvi, nasleđu i narodu. Sve ankete rađene među Albancima do pogroma govore da apsolutna većina crkve i manastire smatra srpskim nasleđem i vlasništvom. Nakon pogroma shvatilo se da trenutno ne može biti „konačnog rešenja” za nestajanje srpskog nasleđa, pa su preduzete različite aktivnosti na terenu kako bi se promenila svest albanskog stanovništva i kako bi ono usvojio novi narativ o albanskim crkvama i kosovskom kulturnom nasleđu. Projekti, medijski sadržaji, tribine, univerzitetski profesori i lokalni paraistoričari, žrtve sukoba, školski sistem, predstavnici Katoličke crkve, ekstremni imami, stvaraju novu svest o otetom blagu Albanaca u rasponu od Visokih Dečana do ostataka ove male Crkve Svetog Jovana u Suvom Grlu. Posle manje od petnaest godina kampanje apsolutna većina Albanaca veruje u ove izmišljotine. Nova realnost na terenu svoje teorijsko uporište nalazi u „građanskom konceptu” o kosovskom kulturnom nasleđu i baštini koju bi trebalo da preuzme kosovska administracija sa svojim službama. Činjenica je da na Kosovu postoji srpsko, osmansko (tursko) i albansko kulturno nasleđe i da kosovska administracija po modelu otimanja svetinja od strane Mila Đukanovića, pokušava da uobliči „državno” nasleđe i vlasništvo. Srbi se doživljavaju kao jedan davno nestali narod i pred njih se postavljaju sve moguće prepreke da ne odlaze u svoje hramove u Đakovici, Petriču, Studenici Hvostanskoj... Tabla sa natpisom „naša crkva” iznad sela Suvo Grlo je poruka te nove promenjene svesti i poništavanje jednog naroda. Iz zajedničke škole u Suvom Grlu proterana su srpska deca i nastavnici. Sagradio ju je 1926. učitelj Tadiša Rakočević sa seljacima i bila je prva osnovna škola u Srezu dreničkom, dobili su Orden Svetog Save. Iz institucije su 1999. pomereni njegovi naslednici, i preseljeni – malo dalje – u školu koja se zove „Španska legija”, izgrađenu od strane legionara sa Pirinejskog poluostrva. Škola se po „oslobođenju” od Srba nazvala „Šota Galica” po ratnici, ženi Azema Bejte, odmetnika i kačačkog vođe. Međutim, to novo ime nije bilo dovoljno za život, škola je ostala bez albanskih đaka. Poslednji su se odselili ove godine, većina je pobegla na Zapad.

Da li ta praznina rađa nove frustracije?

Srpska kultura, duhovnost i država nalaze se pred novom i širokom akcijom koja će podrivati najsigurniji oslonac Srba na Kosovu i Metohiji. „Jedino možemo da se nadamo da će se čuti neki zvanični glas razuma, da to nije put pomirenja, ali koliko mogu da vidim, i oni koji bi mogli nešto da kažu, ćute”, kaže iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić.

„Teorijska” priprema već nekoliko godina po dubini teritorije daje opasne rezultate: isposnice, stara i nova groblja, kule, pećinske crkvice, crkvišta u albanskim selima postaju predmet objava na društvenim mrežama, portalima i medijima. Svako je dobio mogućnost da pokaže albansko blago koje su Srbi oteli. Ta mogućnost je otvoreni poziv pojedincu da uzme stvar u svoje ruke. Nedavno je jedan mladi čovek, poštujući taj nacionalni poriv, ušao u manastir Gračanicu i na južnim vratima, u video-obraćanju, optužio Srbe da su crkvu oteli Albancima.

Za manje od petnaest godina pređen je put od uništenja do prisvajanja. Život ovde vekovima ima svoje unutrašnje modele, puteve i simbole. Oni su prešli granicu geta, zato je „ostatak svetinje” poslednje mesto koje se sme uzeti, preimenovati i oskrnaviti.

Juče je neko sa crkvišta uklonio znak „Kisha Jone / Our church”. Onda su se okupili Albanci i negodovali i lažni znak je postao simbol, čak i žrtva.

Na kraju dana je profesor Aleksandar Stević kod ostataka svetinje zapalio sveću, može li to biti simbol obnove i normalnosti?

Komеntari26
a6eda
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Мишковић
Не постоји веће зло од људске похлепе, зависти, злобе и пакости. Свако људско друштво и постоји да ограничи зло које постоји у људима. Ако државе нема зло се увечава и не треба се чудити ако сасвим пропадне и држава и народ. Ми смо озбиљну државу изгубили и од тада нас сви нападају и пљчкају. Као хијене и шакали гусарски нас нападају већ 100 година Енглези, Немци, Словенци, Хрвати, Бугари, а поводећи се за њима и Шиптари. Треба прво спречити домаће лопуже, уредити правну државу, па ће бити боље
Никола Ивановић
Али мислим да и ми правимо грешку огромну.Наиме сви шиптари који живе на КиМ имају Српски пасош а да чак и незнају наш језик,и са тим истим пасошима долазе по европи живе раде зараћују пљуји по Србима носе мајце заставе ткз косова.Е сад где је ту наша држава ја се питам да неко може да добије наш пасош а да незна језик и да се притом изјасни као србомрзац да мрзи све што почиње на С.Мислим да свако ко помаже да добију наш пасош треба да иде у затвор и да му се одузме сва имовина.
Леон Давидоч
Албанци који пишу : "Наша црква" и не припадају никаквој цркви већ су непријатељски расположени према цркви. Албанци имају и Албанску православну цткву, она је територијално на простору Албаније, а са СПЦ има добре односе. Суштина је да Албанци који пошу "Наша црква" немају везе ни са Албанском правослљавном црквом, а према СПЦ су расположени само са мржњом и рушилаштвом.
M
Srbija treba da oformi profesionalnu Internet-vojsku ciji je zadatak da na svaku siptarsku laz koja se pojavi u medijima odgovori istinom. To je trebalo odavno da uradi. Koliko god se mi obicni gradjani trudili to je nedovoljno, jer su nam protivnici dobro organizovani i mnogobrojni.
име
Апсолутно тачно, ти људи би ултра-корисни били за нашу промоцију, довољно је и бесплатних портала на којима се може вршо гласно ширити српска истина, наспрам оваквих лажи и отимачина.
Slobodan - Boda
Svakako,samo mislim da pasivna "borba" nije dovoljna, jer mnogi ta opovrgavanja lazi i ne vide,vidi se samo ono sto se prvo objavi.Moze ta internet-vojska i da bude incijator,da ne kazem agresivna, pa da "napada" tj obavestava (svetsku) javnost.Ne treba cekati da oni opet nesto urade pa mi onda "udarimo" istinom.Ne, nego stalno i neumorno objavljivati podatke o istoriji Srba na KiM i objasnjavati,preduprediti njihove "akcije". Ovakva borba je efikasnija nego nasilje i oruzje kojim "oni" prete.
Maja Banjaluka
Ако Бог да, а даће, Косово и Метохија опет биће наше. Амин.
Bato
Cuvaj ti Banja Luku!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja