utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 27.12.2020. u 22:00 Dimitrije Bukvić
IZ ISTORIJE NAŠEG LISTA

Kako je „Politika” vratila prepis Dušanovog zakonika u Beograd

Вредни документ се данас чува у Народној библиотеци Србије (Фото Википедија)

Da nije bilo „Politike”, jedan dragoceni primerak srpskog nacionalnog blaga ne bi danas bio u Beogradu, već bi verovatno osvanuo na polici nekog nemačkog kolekcionara antikviteta. Reč je o Prizrenskom rukopisu Dušanovog zakonika iz 16. veka, verovatno najpotpunijem prepisu najznačajnijeg srpskog srednjovekovnog pravnog dokumenta. Zahvaljujući našem listu, rukopis koji je u toku Prvog svetskog rata misteriozno nestao iz Srbije, vraćen je 1934. godine u Beograd, i to iz Nemačke gde je ponuđen na prodaju u – jednoj tamošnjoj knjižari.

Zasluge za to pripadaju Lazaru Liliću, tadašnjem novinaru naše kuće. Sve je počelo njegovim člankom u „Politici” 12. novembra 1933. godine u čijem je naslovu obelodanjeno epohalno otkriće: „U Lajpcigu se prodaje ukradeni rukopis Dušanovog zakonika”. Lilić je u tekstu naveo da je ovaj prepis, o kojem se dve decenije nije ništa znalo, naprasno ponudila lajpciška knjižara Gustava Foka po ceni od 3.500 maraka. Ponuda za kupovinu je iz te knjižare, pisao je autor, upućena i Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu. Pozivajući se na izjavu istraživača Dušanovog zakonika, profesora prava Aleksandra Solovjeva, koji je izrazio uverenje u verodostojnost prepisa, Lilić je, pak, izneo stav da naša država ne treba da kupuje rukopis, već da ga zahteva nazad kao kulturno blago ukradeno u ratu. Uz opasku da „rat nije samo od znanih ljudi stvarao neznane junake sa spomenicima nego je i znanim spomenicima utirao svaki trag”, on je kazao da bi bilo čudo da naša država „otkupljuje sopstvenu stvar za skupe pare”.

Posle „pojmljivog interesovanja” javnosti za ceo slučaj, naš list je već 14. novembra objavio napis čiji naslov svedoči da je došlo do pomaka. U tekstu „Dušanov zakonik je predat na čuvanje krivičnoj policiji u Frankfurtu na Majni”, upravnik Univerzitetske biblioteke u Beogradu Uroš Džonić je obelodanio nove detalje. Ispostavilo se da se rukopis zapravo nalazi u Frankfurtu na Majni, u knjižari Jozefa Bera, a da je knjižara Gustava Foka u Lajpcigu samo posrednik za prodaju jer je njen upravnik dr Leo Jolovic zaista ponudio beogradskoj Univerzitetskoj biblioteci da ga kupi od Bera. Ali, nakon Lilićevog teksta, Jolovic je bio načisto da je reč o autentičnom, ukradenom prepisu, pa je o tome obavestio knjižaru Jozefa Bera, koja je predala dokument na čuvanje policiji u Frankfurtu na Majni „dok se stvar ne raspravi”.

Članak Lazara Lilića od 12. novembra 1933.

A stvar je raspravljena 9. februara 1934, ponovo u „Politici”, u članku kojim je obelodanjen epilog („Dušanov zakonik donesen je u Beograd”), ali i raspetljana cela priča od nestanka do nalaženja prepisa. Naime, u Prvom svetskom ratu, rukopis je s drugom vrednom arhivskom građom iz Beograda, trebalo da bude prugom premešten u Kragujevac. Ali, zbog „ratne pometnje”, železnička kompozicija nije mogla da stigne do tamo, pa je prebačena na sporedni kolosek gde je ostala „neko vreme”. Po nemačkom zauzimanju Kragujevca, vagon s vrednom građom i prepisom se – zapalio. Spazivši to, izvesni fon Vilkens, nemački oficir, naredio je da se požar ugasi. Sprečivši da građa izgori, zadržao je zapečaćenu kasetu s prepisom kao uspomenu, ne sluteći kakvog se blaga dokopao.

„Tako je Prizrenski prepis Dušanovog zakonika počeo da ide zajedno sa svojim neobičnim gospodarom kroz sve peripetije Svetskoga rata”, izvestila je „Politika”.

Posle rata, fon Vilkens je, pritisnut nemaštinom, počeo da rasprodaje porodične dragocenosti, da bi na tavanu pronašao i zaboravljeni rukopis, o čijem značaju ništa nije znao. Poslao ga je po izvesnoj dami u knjižaru Jozefa Bera, iščekujući da dobije neku proviziju ukoliko bude prodat. Tamo je i ostao sve do „Politikinog” otkrića, posle čega je prepis prenet u policiju, da bi ga nemačko ministarstvo spoljnih poslova poslalo svom poslanstvu u Beogradu, gde je zvanično predat srpskim vlastima.

Tu nije kraj.

Pošto je vraćen u Beograd, uprava Narodne biblioteke Srbije je iznela stav da rukopis treba da se čuva u toj ustanovi. Odlučeno je ipak da prepis „udomi” Muzej kneza Pavla, u zdanju današnjeg Predsedništva Srbije, jer je imao bolje uslove. Prava je sreća da se tako zbilo, jer ovaj dokument verovatno ne bi preživeo bombardovanje 1941. i pretvaranje Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu u zgarište. Tek 1973. s izgradnjom nove zgrade NBS, rukopis je premešten u tu ustanovu, gde se čuva i danas.

Pravnik, komunista, ilegalac i diplomata

Baš kao što priča o prepisu Dušanovog zakonika nalikuje „krimiću”, tako i biografija Lazara Lilića (1910–1984) liči na triler. Ovaj Kragujevčanin završio je Pravni fakultet, a u „Politici” je počeo da radi 1928. godine. Prema navodima iz knjige „Moskovski gambit” istoričara prof. dr Aleksandra Životića, Lilić je uporedo s novinarskim stažom bio i član Komunističke partije Jugoslavije (od 1931). Zbog „ilegalnog partijskog rada” je više puta hapšen, a 1936. i osuđen na godinu dana robije. Njegov brat Stevan je kao student medicine poginuo u Španskom građanskom ratu.

U toku Drugog svetskog rata, prema Životićevim navodima, Lazar Lilić je kao ilegalac i sovjetski obaveštajac delovao u Beogradu, skrivajući se od okupatora u stanu generala Božina Hadži-Ilića. Nakon 1945. stupio je u jugoslovensku diplomatsku službu. Bio je generalni konzul u Njujorku, poslanik u Čileu, Libanu i Siriji i ambasador u Danskoj i Venecueli.

Komеntari9
4b8ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Promisao
@Petar, Zagreb. Lepa želja ali velika je razlika između poklona u miru i onog što je odneto u toku rata. A možda je to u Moskvi i na sigurnojem mestu!?
Mustafa Aga
Koja vajda od Dushanovog zakonika ako se ne primenjuje u praksi...???
Дејан
Сјајан текст, свака част. Холивуд би о овоме снимио добар филм, живот пише најбоље романе. П.С. Пошто је циљ оваквих коментара обично нека заједљива опаска, па да не будем ни ја изузетак у томе, питам се шта би било да није било г. Лалића, да ли би се Универзитетска библиотека икада изјаснила на понуду или би се понуда загубила негде по фиокама српске бирократије? Очигледно да се у том смислу уопште нисмо променили као друштво, јер и даље све добре ствари зависе од ретких ангажованих појединаца
ljiljana ljiljana
Uvek je tako bilo. Birokratija nista ne pokrece vec samo sledi utvrdjena pravila i donete zakone. Sve promene i pokreti za promene uvek polaze od pojedinaca ili grupe gradjana. Kad to shvatimo i pocnemo se brinuti za sebe i svoju drzavu mnoge cemo stvari promeniti na bolje. Birokratija ni u jedoj drzavi nista ne menja ona drzi status quo.
Simon
Ovo je školski primer kako su se bogatili časni, pošteni, radni i disciplinovani Nemci. Na Nemce se čovek može osloniti SAMO i trenucima kada su "provaljeni" i kada zapadnu u kolektivnu nemilost. Predgrađe Minhena, Grinvald je poznato leglo nacističke hajdučije jer se u njemu jos uvek nalazi bezbroj vrednosti opljačkanih u 2.svetskom ratu.
Мило
Свака част.Овакве људе треба поштивати.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja