Otišla je najveća od najvećih. Ne znam da li je iko bio toliko veliki reditelj i glumac, koliko je Božana Jovanović bila veliki kostimigraf. Bila je u stvari: slikar.
Čarobnim dodirom lepote, one za koju je Dostojevski rekao da će spasiti svet, dodirivala je naše predstave i vodila ih u nebo koliko god su se one davale lepoti kojoj je Božana služila celim bićem iz dana u dan, iz predstave u predstavu.
Divio joj se Zafireli i pošto je video njenog i Žigonovog „Otela“ govorio da bi bio srećan da ima takve kostime. Hteo je da je vodi u Italiju. Nije otišla. Svaki dan isti ritam: Narodno pozorište u Beogradu, pa „Buha“, pa ručak Peri, pa opet šnajderaj...
Kao kostimograf zadužila nas je najvećim i najlepšim! Kao saradnik i čovek bila je: skromnija od najskromnijih, odanija od najodanijih. Samozatajna do granice vidljivosti, a plemenita do tačke nama nedostižne. Nije imala vremena, jer je radila četiri predstave u Beogradu, od toga jedan balet ili operu, što znači 150 kostima, a ja nisam hteo da zovem drugog kostimografa u Sombor za predstavu „Kate Kapuralica“. Rekla je da može samo jedan dan da dođe. Pristao sam sa zahvalnošću.
Došla je, videla progon na sceni, i odletela u šnajderaj. Na licu mesta je od starih kostima i zavesa kreirala, sekla, farbala skraćivala... I bogami kroz kostim dala svoje tumačenje likova u letu i podigla predstavu „Kate Kapuralica“ za dve oktave više.
Znali smo da radimo sa genijem: ćutali smo, slušali i podržavali. Kada su stigli njeni kostimi u Kraljevsko pozorište Dramaten, gde smo radili „Kraljicu Kristinu“, koje je realizovala divna Marina Medenica, po Božaninim skicama, prvakinja Dramatena Malin Ek je meni na pitanje što ne glumi više do kraja, odgovorila: „Plašim se da ne pocepam ovu lepotu koju sam dobila“. Malin Ek igrala je kraljicu majku. Svi su bili zadivljeni kostimima, i glumci i publika, usred Beranovog i Strindbergovog Dramatena.
Ovaj svet nije isti posle lepote koju mu je Božana dala. Ostali smo joj dužni, prvi ja. Njoj reći hvala - malo je! Ipak, hvala ti Božana za sve.
