petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 28.12.2020. u 22:49 Milan Janković
NOĆNI ŽIVOT BEOGRADSKIH KAFANA

Kad konobari ostanu bez gostiju

Novi Beograd postao je centar srpskog biznisa, a sa poslovnim ljudima stigli su i ugostitelji koji su u prethodnim decenijama otvorili gomilu kafana, pivnica i ekskluzivnih restorana
Једно од свадбених весеља у ресторану „При Мајолка” (Фото: лична архива)

Odavno već Novi Beograd nije velegradska „spavaonica”, naprotiv, njegovi delovi postali su centri srpskog biznisa. A kako sa poslovnim svetom po pravilu dolaze i ugostitelji, tako su u najmnogoljudnijoj opštini poslednjih decenija otvorene desetine restorana, kafana, bifea... Trebalo je uslužiti sve te ljude koji ovamo moraju na posao. I tako se noćni kafanski život glavnog grada proširio, prešao mostove i probudio se preko Save. Ne misli se ovde na splavove kojih je vazda bilo, već na „suvozemne” lokale poput onih u starom delu grada.

Zbog pogoršane epidemiološke situacije ovih dana nije uputno pominjati noćni život kafana. Pre bi se mogao nazvati popodnevnim ili možda ranovečernjim. Alʼ proći će i to, i vratiće se „slavni dani” i novobeogradskih kafana. A kad već pomenusmo poređenje Novog Beograda sa velikom prestoničkom spavaonicom, valja podsetiti da se tamo negde sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka noćni kafanski život u ovom delu grada svodio na provod u svega nekoliko objekata ‒ „Fontana”, na istoimenom trgu, „Pri Majolka”, kao sastavni deo nekada slavnog „Merkatora”, „Džakarta”, prekoputa Studentskog grada...

Pamti se da je „Fontana” bila žestoko mesto, sastajalište lokalnih momaka sa tvrdim pesnicama, lokacija na koju se nisu opušteno usuđivali da kroče oni iz udaljenijih delova Novog Beograda, ako su bili željni kavge. Po svoj prilici, oko te kafane ali i čitavog malog centra sa radnjama, bioskopom i vodoskokom koji ponekad i radi, začeo se novobeogradski noćni život. Ali dominacija „Fontane” trajala je samo dok nije otvoren „Merkator”, preteča današnjih šoping molova, centar kome je u poslednje vreme dodata odrednica „stari”, što zbog godine proizvodnje, što zbog činjenice da je na nekoliko kilometara od njega podignut savremeni trgovački gigant slovenačkog porekla.

U „Vojvodini” je uvek bilo veselo (Foto: lična arhiva)

A deo tog starog „Merkatora” bila je kafana „Pri Majolka”, koja je kasnije, kada smo zaratili sa Slovencima, po nalogu „nadležnih”, promenila ime u „Vojvodina”.

‒ Dole je bio snek-bar, za piće s nogu, a na spratu iznad restoran koji je veoma brzo stekao ugled. Iako u sastavu slovenačkog centra, „Pri Majolka” je bio restoran srpske domaće kuhinje, mada smo služili poneko slovenačko jelo, tek da se zadovolji forma. Bila je tu i velika samoposluga ispred koje smo, sećam se, u devet sati čekali vruć slovenački hleb koji je stizao jutarnjim letom iz Ljubljane ‒ kaže Riki (smatra da je to dovoljno), konobar koji je dve decenije radio u „Pri Majolki”, kasnije „Vojvodini”.

Priseća se Riki gostiju koji su ovamo dolazili. Jedno veče su bili Željko Ražnatović i njegova buduća supruga Ceca Veličković. Riki je prišao i pitao šta žele, a dama je odsečno rekla: „Dom Perinjon!”

‒ Prišao sam diskretno Arkanu i saopštio mu da nemamo taj prestižni šampanjac, a on mi je poručio da ne brinem, da donesem bilo koji, da ga stavim u odgovarajuću posudu i da ne otvaram. Dolazili su ovde neki bitni ljudi, poslovni, imali „svoje” stolove, navraćali su i političari. Čest gost je bio Stane Dolanc, tadašnji ministar policije Jugoslavije. Bilo je veselo, svirao je vatrogasni orkestar MUP-a. Išli su od stola do stola, na uvce, prva pesma bi bila besplatna... Ali uvek se završavalo u 11 uveče, dotle je bilo radno vreme ‒ priča konobar Riki.

Objašnjava Riki da su u neku ruku najrespektabilniji gosti bili takozvani žestoki momci iz naselja Paviljoni. Ipak...

‒ Ni sa njima nije bilo problema. A i kako bi... Nastane neko komešanje, kad ustane inspektor Pera iz novobeogradskog SUP-a, stane nasred sale i upre prstom u one koji treba da napuste kafanu. I oni zaista izađu, muzika nastavi sa svirkom i sve se vrati u normalu ‒ seća se Riki.

U „Vojvodini” je uvek bilo veselo (Foto lična arhiva)

Dočeci Novih godina u „Vojvodini” bili su nezaboravni. Kao i svadbe i druga veselja. Jednom je 330 ljudi prisustvovalo ispraćaju sina kolege konobara u vojsku. Pevali su u ovoj kafani Nedžad Salković, Nedeljko Bilkić, Snežana Savić, nastupali najpopularniji glumci. Džej je jedno veče došao kao običan gost na večeru i piće, a onda je u jednom trenutku preuzeo mikrofon i nastao je „haos”.

‒ Propast „Vojvodine” došla je sa otvaranjem novih kafana u Novom Beogradu koje su imale svoj parking, možda i bolju ponudu, ali i zato što se nije mnogo učinilo da ovaj restoran opstane. Propadao je i čitav tržni centar „Merkator” pa je bilo logično i da restoran u okviru njega ne može da preživi. Došlo je vreme privatizacije i to je bio kraj. Dok je kafana bila u društvenom, odnosno državnom vlasništvu, sve je išlo kako treba. Čini mi se da su u to vreme radili neki ozbiljni ugostitelji, a posle je sve upropašćeno, kafana je ostala prazna, sa konobarima bez gostiju ‒ kaže Riki.

S Kosmaja u „betonsku džunglu”

Između betonskog sivila i parkinga načičkanih automobilima, negde prekoputa hotela „Jugoslavija”, skromno se udenuo restoran „Tri priče”. Nije to običan bircuz kakvih po Novom Beogradu sada ima koliko hoćete, u svakom bloku, tržnom centru, pored pijace... Ovo je kafanica čija je alfa i omega Žika Urošević, u ovom slučaju otac vlasnice, ali iskusni ugostitelj, koji se dosad oprobao i dokazao u kafedžijskom svetu. Sa svojom suprugom držao je čuveni restoran „Kod Nade i Žike” u živopisnom potkosmajskom selu Babe. Tamo je više od dve decenije bio domaćin nekim sasvim običnim ljudima, ali i onima iz sveta estrade, umetnosti, politike. Česti gosti bili su mu predstavnici DOS-a, one Demokratske opozicije Srbije. Kada mu je supruga nesrećno preminula, penzionisao se. Ipak, neki „đavo” mu nije dao mira pa se pridružio odabranoj ekipi ‒ ćerki i zetu ‒ sa kojima je razradio posao na splavu „Sidro”. I onda fenomen: morali su to da napuste jer toliko gostiju se „namnožilo” da nije moglo više da stane. Tada su svi zajedno započeli treću priču ‒ s kafanom „Tri priče”. Žika je jedan od malobrojnih kafedžija koji prednost daje mladim ljudima. „To su najbolji gosti, samo treba da znaš kako da im se obratiš”, kaže. „Konačno, to su ljudi kojima je ova boleština ukrala godinu života. Uvek je lepo kad je kafana puna takvih gostiju”, zaključuje Žika.

Iskusni ugostitelj Žika Urošević (levo), Riki se odlučio da otvori sopstvenu kafanu  (Foto: M. Janković)

Krenuo svojim putem

Konobar Riki bio je prinuđen da napusti „Vojvodinu”. Nije mu preostalo ništa drugo nego da ‒ otvori svoju kafanu. Čak nije mnogo ni odmakao od mesta gde je decenijama radio, otvorio je bife „Riks kafe” baš tu, u prizemlju nekada moćnog trgovinskog centra koji se sada zove „Stari Merkator”. Ne krije razočaranje u trenutnu situaciju, kaže da se sada u kafanu ne ide ni zbog kafe jer svaka firma u okruženju ima svoju kafeteriju. I pita se: „Šta znači ovo, pustim te da radiš, ali u periodu kad ne možeš da imaš goste...” I nastavlja: „Nema više tih kafanskih priča, iskrenog druženja, čini mi se da više niko ni sa kim ne razgovara, da ulaze ovde kao zombiji...”

Komеntari0
8d510
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja