petak, 23.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 29.12.2020. u 19:06 Milenko Pešić

Evropska unija zabranjuje izvoz plastičnog otpada

Turska je postala glavno odredište za evropsko smeće otkako je Kina 2018. godine počela da zatvara vrata za uvozni plastični otpad
Про­тест про­тив пла­стич­ног от­па­да ис­пред Европ­ског пар­ла­мен­та у Стра­збу­ру (Фо­то EPA-EFE/Pa­trick Se­e­ger)

Od 1. januara članicama Evropske unije biće zabranjeno da izvoze plastični otpad u nerazvijene zemlje. Ova odluka Evropske komisije doneta je u okviru zelenog dogovora evropskog bloka kako bi se zaštitila životna sredina, jer izvezeni otpad, umesto da se reciklira, najčešće završava na deponijama.

Samo prošle godine EU je izvezla 1,5 miliona tona plastičnog otpada, uglavnom u Tursku Maleziju i Indoneziju.

„Nova pravila šalju jasnu poruku da EU preuzima odgovornost za otpad koji napravi. Ovo je važna prekretnica u borbi protiv zagađivanja životne sredine plastičnom ambalažom i prelaska na održivo ekonomiju u skladu sa ciljevima evropskog zelenog sporazuma”, kaže za „Dojče vele” Virginijus Sinkevičijus, evropski komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo.

„Evropska vlada” je promenila uredbu iz 2006. godine i od sledeće godine biće dozvoljen, i to pod strogo određenim uslovima, izvoz takozvanog čistog otpada u zemlje koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Ova odluka Brisela je odgovor na konferenciju Ujedinjenih nacija u Bazelu iz 2019. godine na kojoj je 187 zemalja potpisalo konvenciju o ograničavanju prekograničnog kretanja opasnog otpada kako bi se zaštitilo javno zdravlje ljudi. Prema podacima sekretarijata UN u Ženevi, od pedesetih godina prošlog veka do danas svet je proizveo otprilike 6,3 milijardi tona plastičnog otpada. Od te količine 12 odsto je spaljeno, manje od 10 odsto reciklirano, dok je više od 80 procenata bačeno na deponije. Uprkos svojim plemenitim „zelenim ciljevima”, EU i dalje reciklira manje od trećine svog plastičnog otpada. Ostatak spaljuje, odlaže na deponije ili izvozi u inostranstvo.

Turska je postala glavno odredište za evropsko smeće otkako je Kina 2018. godine počela da zatvara vrata za uvozni plastični otpad. Prema podacima Eurostata, od 2016. do 2019. izvoz ovog otpada iz EU skočio je za deset puta, pri čemu je samo Turska prihvatala četvrtinu tog otpada.

Ekipa AFP je nedavno obišla neke od ilegalnih deponija u južnoj Turskoj, na kojima su mogle da se vide tone odbačene plastične ambalaže iz popularnih britanskih supermarketa „Sejnberis” i francuskog proizvođača smrznute hrane „Pikard”. Novinari ove francuske agencije su na drugim lokacijama pronašli čitava brda plastičnog otpada i iz Italije i Holandije, a jedan deo je bio rasut i po okolnim kanalima.

„Građani EU moraju da znaju da poslednja stanica za smeće koji oni brižljivo razvrstavaju po kutijama za otpatke nije postrojenje za reciklažu”, upozorava profesor Sedat Gundogdu, sa Univerziteta Cukurova u turskoj provinciji Adana gde se nalaze neke od deponija otpada iz Evropske unije.

Dobar deo nepravilno uvezenog otpada koji se ne reciklira na kraju završava u turskim rekama koje se ulivaju u Sredozemno more. Direktor za plastiku „Grinpis Mediteran” Nihan Temiz Atas kaže da sve češće u moru i na turskim plažama nalaze ostatke plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu zbog čega poziva na njihovu totalnu zabranu.

Heng Kijah Čun iz ogranka „Grinpisa” u Maleziji kaže da je ilegalno odlaganje plastičnog otpada iz više od 19 zemalja sveta ostavilo neizbrisive posledice u ovoj državi jugoistočne Azije.

„Osim pandemije kovida 19,  zajednice u Selangoru i Kedahu imaju još jednog nevidljivog neprijatelja, hemijske zagađivače iz plastičnog otpada koji prete da da uđu prehrambeni lanac”, ističe  Čun.

Komеntari0
0072e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja