sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 30.12.2020. u 13:11 Aleksandra Kurteš

„Priča o nama” za jubilej Prirodnjačkog muzeja

Природњачки музеј (Фото А. Васиљевић)

U Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Malom Kalemegdanu predstavljena je izložba „Priča o nama” kojom se obeležava 125 godina postojanja Prirodnjačkog muzeja u našoj prestonici, autorke dr Aleksandre Maran Stevanović, muzejske savetnice. Ona je govorila o značaju postavke koja će moći da se vidi do 15. aprila, a publici su se obratili i dr Boris Ivančević, šef Biološkog odeljenja, i Srđan Obrenović, predstavnik Erste banke. Moderator je bila Aleksandra Savić, muzejska savetnica.

Otvaranje je upriličeno u skladu sa epidemiološkim merama zbog virusa korona, a moglo je da se prati i na zvaničnom fejsbuk i jutjub kanalu ove kulturne ustanove.

Otvaranje izložbe u Galeriji na Malom Kalemegdanu (Foto: Prirodnjački muzej)

Izložba obuhvata četiri celine – „Kabinet retkosti” (kratka istorija prirodnjačkih zbirki), „Iz arhive Prirodnjačkog muzeja”, „Iz zbirki Prirodnjačkog muzeja” i „Savremeni period muzeja”. U okviru druge i treće celine, na popularan način, publici se predstavljaju značajni događaji i ličnosti koji prenose poruke iz prošlosti: o putovanju ovog muzeja kroz vreme i prostor, kroz različite državne, političke, ekonomske, društvene i muzejske okolnosti. Svojevrstan kraj izložbe – „Quo vadis?” sa kartom izdvojenih evropskih i svetskih muzeja u slici bez reči prikazuje viziju današnjih muzealaca i to čemu streme i čemu se nadaju.

Posetioci će na izložbi imati priliku da vide neke od najatraktivnijih prirodnjačkih eksponata, a koji su deo značajnog istorijskog ili naučnog nasleđa. Među njima su primerak poslednjeg medveda sa Jastrepca iz 1885. godine, trofejni rogovi argali ovna iz 1897, ulovljenog tokom ekspedicije po Tjanšanu (Mongolija), džinovski amonit, izumrli glavonožac iz Đerdapske klisure, neobične fosilizovane školjke koje nemaju svoje potomke u savremenoj fauni...

Komеntari7
65891
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
А шта је онда оно, бре, на ћошку Зорине и Његошеве 50м од места где одрастох и који посећивах и са којим сарађивах (на дечји начин)?
Lazar
Da li je to onaj medved koji se nalazio u Starom Konaku, dvoru koji su srusili posle ubistva poslednjih Obrenovica?
Još taj-od nužno velikih muzeja ?
Ima mnogo upotrebljivih, tranziciono i odavno napuštenih zgrada bivših soc. preduzeća. Npr,južno od pruge i nekadašnje fabrike boja"DUGA" na Vilinim vodama pa sve do "Dunav stanice " u Poenkaerovoj ulici iz kojih je bilo moguće uočiti čak i rast drveća koje je gotovo 2 decenije nicalo i na neverovatnim mestma bočno pa vertikalno na sva 3 nivoa iz zidova tih zgrada od crvenih cigala. Ukoliko ta lokacija već nije prodata bila bi savršen prostor za preuređenje za tu svrhu.
Lex
Држава треба да откупи зграду Официрске задруге, преко пута СКЦ, и да у њу смести Природњачки музеј. Овај музеј је то заслужио.
zoran stokic
Značenje reči "harmonija" ne dolazi iz muzike, niti iz matematike, već iz prirodnih nauka - medicine (sa ostrva Kos) gde je upotrebljena da označi zdravo i uravnoteženo stanje organizma, kako duše, tako i tela. Naše društvo je neuravnotežno i nesrazmerno u diharmonij - narušenog zdravlja i sa brojnim samoobmanama a to slikovito pokazuju mnogi mladi koji misle da je Zemlje "ravna ploča" (u 21 veku), a da je "neimar", ni manje ni više, nego "nemarna osoba" (misli naša - testirana - omladina).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja