Nedelju dana pošto je Brisel okončao mučni sporazumni razvod braka sa Londonom, Evropska unija je nadomak novog novog istorijskog trgovinskog „dila”, ali ovog puta sa Pekingom. Kako se očekuje, posle šest godina mukotrpnog pregovaranja, EU i Kina bi danas, ili najkasnije sutra, trebalo da zapečate trgovinski dogovor. Sveobuhvatni sporazum o ulaganju (CAI) u Briselu će potpisati izvršni potpredsednik Evropske komisije zadužen za trgovinu Valdis Dombrovski i predstavnik Pekinga Lju He.

Kako poručuju evropski zvaničnici, cilj ovog dogovora je da firme iz EU dobiju isti pristup tamošnjem tržištu koje kineske kompanije već imaju na tržištu EU. Ovim sporazumom poboljšaće se uslovi konkurencije i obezbediti dodatna zaštita evropskih investicija u Kini.

Koliko je to važno za posrnulu privredu evrobloka zbog epidemije korone, govori činjenica da je Kina, čije tržište i dalje raste, pretekla SAD i postala glavni trgovinski partner EU. U prvih devet meseci 2020. godine  trgovinska razmena između Kine i EU premašila je 420 milijardi evra.

„Pregovori se uskoro završavaju i sve izgleda dobro. Ostali su još samo neki sitni detalji. Kako sada stvari izgledaju, ovaj politički sporazum između EU i Kine biće potpisan u sredu”, rekao je Rojtersu ponedeljak jedan briselski zvaničnik upućen u tok razgovora iza zatvorenih vrata.

Drugi predstavnik Evropske komisije ističe važnost ovog dogovora. Po ovom sporazumu Kina se obavezuje da će otvoriti svoj proizvodni sektor kompanijama iz EU,  uključujući i oblasti građevinarstva, oglašavanje, vazdušnog transporta, pomorskih usluga, telekoma i donekle softverskih i računarskih usluga u oblaku.

„Sporazumom dobijamo mnogo bolji pristup kineskom tržištu uz zaštitu investicija. O tome već pregovaramo godinama i Peking je napravio veliki iskorak prema našim zahtevima”, objašnjava jedan briselski diplomatski izvor.

Ako Peking i Brisel, kako se očekuje, danas budu konačno dali političko „zeleno svetlo” za dogovor, biće potrebno još nekoliko meseci da se sporazum o investicijama pretoči u zakone. Kada se tome doda i proces ratifikacije, proći će otprilike još godinu dana da sporazum stupi na snagu.

Kako se saznaje, ovaj dogovor će sprečiti prisilni transfer tehnologija od evropskih kompanija, a sadrži i instrumente  za takozvano disciplinovanje državnih kineskih kompanija koje se odnose na pristup domaćem tržištu, ali i pravila o transparentnosti davanja subvencija lokalnim preduzećima.

Zbog učinjenih ustupaka Kina je zauzvrat tražila da dobije pristup energetskom tržištu EU, ali s obzirom da je ovaj sektor osetljiv i tiče se nacionalne bezbednosti, Evropska komisija je ponudila Pekingu pristup samo malom delu oblasti obnovljive energije, i to na recipročnoj osnovi.

Evropski pregovarači su u ponedeljak na brifingu upoznali ambasadore 27 članica EU sa sporazumom i kako se saznaje nisu imali većih primedbi. Jedino je Poljska tražila da se sačeka sa potpisivanjem dogovora dok Džo Bajden ne stupi na dužnost, kako bi se sa novom američkom administracijom zauzeo zajednički stav kada je u pitanju poslovanje s Kinom.

Iako se poslednjih meseci i Pekingu i Briselu žurilo da okončaju posao, nije svima u EU po volji ovakav sporazum sa Kinom. Jedni ukazuju da će on zakomplikovati odnose s novom Bajdenovom administracijom, drugi ističu da je Brisel zbog profita morao da zažmuri na jedno oko kada su u pitanju kršenja ljudskih prava u Kini i poštovanja tehnoloških standarda.

Očekivalo se da će rezolucija Evropskog parlamenta usvojena polovinom decembra u kojoj se osuđuje samovoljno zadržavanje, mučenje i nadzor nad ujgurskom i drugim manjinama u Kini zakočiti postizanje sporazuma. Ali to se nije dogodilo.

Sabina Vejand, koja je ispred EK uključena u pregovore, pre desetak dana je obavestila ambasadore EU rekavši da Kina nije pristala na obaveze o radnim pravima, posebno one koje se odnose na zabranu prisilnog rada.

Kako piše portal „ Politiko”, najglasniji zagovornici postizanja dogovora bile su Nemačka i Francuska. Kompanije ovih zemalja će i imati najveće koristi od dogovora. Nemačkim i francuskim firmama će sporazum omogućiti da prodaju svoju robu i usluge na kineskom tržištu a da pri tom više neće morati da dele profit sa lokalnim kineskim partnerom.