sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 31.12.2020. u 17:54 S. G.
BELEŠKE S PUTA: Severni polarni krug

Jelen koji život znači

U surovim uslovima, na minus 50 stepeni, starosedeoci žive po zakonima predaka, u malim naseobinama, praktikuju šamanizam, u lov odlaze muškarci na nekoliko meseci; za njih je jelen i hrana, i odeća, i prevoz, i novac za obrazovanje dece
Малишанима су санке главно превозно средство

Ekskluzivno za „Magazin”

Kada kažemo Severni pol, obično su prve asocijacije Deda Mraz, irvasi i Eskimi. Imao sam tu retku čast da jedno vreme radim nedaleko od severnog polarnog kruga, kao jedan od malobrojnih Srba, zapravo jedan od malobrojnih stranaca koji su imali priliku da vide ovaj čudesni daleki deo sveta. Deda Mraza nisam sreo, severni jelen je domaća životinja koja će pojesti jabuku iz vaših ruku, a Eskimi su samo jedan od 40 i više naroda koji žive na severu Rusije.

Ponudu za posao odmah sam prihvatio, jer Sever je na svoj način privlačan pa i romantičan, i nesvakidašnji i za Ruse, a kamoli za strance. Došao sam kad je temperatura bila -35 stepeni Celzijusa, a ubrzo sam osetio i -50 stepeni. Sever je vrlo opasan, surov, ali izazovan. Ne možeš da ga mrziš, jer hladnoća zapravo prija. To ne može ni da se opiše. Leto je kratak i težak period godine kada je reč o kretanju, jer je malo puteva kojim se krećemo, teško se diše od vlage, vazduh je pun komaraca i mušica. Maksimalne temperature leti nisu visoke, 25 stepeni u proseku, ali to je tundra, močvarno zemljište. Zimi je debljina leda na rekama i do tri metra, pa se reke obično koriste kao zimski putevi. Tamo gde se ne može proći leti – ide se zimi.

Radovao sam se odlasku, jer sam mislio da ću napokon videti uživo egzotične Eskime, a onda sam saznao da tamo živi čak više od 40 naroda koje kao manjinske priznaje Ruska Federacija. Među njima su, osim Eskima, i Aleuti, Jakuti, Altajci, Komi, Čukči, Mansi, Nenci, Nanajci, Korjaci, Jukagiri. Kako mi je rečeno, ostalo je svega oko 50.000 pripadnika severnih naroda koji još žive po selima i naseobinama, na tradicionalni nomadski način. Nizak je natalitet, a i surovi uslovi života uzimaju svoj danak, pa se mladi sele u gradove do kojih su došli putevi, železnica, elektrika, topla i hladna voda, gas.

Radio sam u Jamalo-nenetskoj autonomnoj oblasti (jamal znači „kraj zemlje”) i imao priliku da sretnem Nence i Hante, narod za koji je karakteristična mongoloidna fizionomija: lice široko u predelu slepoočnica, uske oči, mali nos. Klima i način života ostavljaju tragove na njihovim licima: u porodici koju sam upoznao, mislio sam da muž i žena imaju više od 45 godina, a oni su imali 28 i 31. Na stolu je čaj od trava koje su sakupili preko leta, čorba od jelena, tanko narezano zamrznuto sirovo jelensko meso posuto morskom solju i rendanim belim lukom i riba.

Živopisne nošnje su i lepe i tople, i ističu se u belom okruženju

Suveniri od rogova

Severni narodi praktikuju šamanizam, ali od 19. veka polako prelaze u pravoslavnu veru, pa sada ima i jednih i drugih, kao i ateista.

Običaj je, recimo, da kad devojčica napuni sedam godina i bude spremna za polazak u školu na poklon dobije okovratnik od lisice, a dečaci nešto od lovačkog ili ribolovačkog pribora, najčešće nož s futrolom obloženom krznom jelena. Kada se rodi dete u porodici koja se pridržava tradicije, daruju mu jelena i šator. Šator jer je to osnovna stvar koja čoveku na severu može da sačuva život, a jelen („onaj koji daje život”) da se umnoži stado dok dete ne dostigne punoletstvo.

Severni jelen je tamo glavna domaća životinja, a glavni izvor prihoda je „jelenovodstvo” (kao stočarstvo kod nas), jer se od ove životinje dobija mleko, meso i krzno za odeću i obuću. Rogovi se takođe prodaju u velikim gradovima, pošto se od njih prave skupoceni suveniri. U ovoj oblasti nalaze se najveća krda severnih jelena u Rusiji.

Muškarci idu u otvorenu tundru u lov na nekoliko meseci, čak i na čitavu godinu i tada se kreću na skijama, koje su duže i šire nego one za koje mi znamo, da ne bi propali kroz tanak led u toplijem periodu godine. Sa sobom nose šator na rasklapanje i furunče, ogrev i osnovne namirnice i sve to voze na sankama koje vuku psi. Za razliku od naših lovaca koji idu u grupama, oni su „vukovi samotnjaci”, uprežu sanke i odlaze sami, a kod kuće ostavljaju ženu i decu.

Imao sam prilike da vidim i trke jelena, koje su održane na Uskrs (poklapa se s našim datumom). Trka je bila na zamrznutom jezeru, žene su bile tu s decom da podrže svoje muškarce, da ih nahrane i napoje vrućim čajem. Bilo je neobično i koloritno, jer su svi bili u tradicionalnim kostimima. Žene su tamo odevene u neku vrstu mantila koji liči na ogrtač s rukavima iz dva dela, spoljašnjeg i unutrašnjeg, bez zakopčavanja, i on drži dobro toplotu i lako se skida pri ulasku u šator. Pravi se od jelenskog krzna, kao i obuća, unti-čizme koje se prave isključivo od delova krzna s nogu jelena.

Novi Urengoj, šarene fasade protiv depresije

Tmurno vreme, vesele fasade

Rusija se brine za svoje severne narode jer oni iščezavaju i zato dobijaju različite povlastice i povoljnosti za školovanje dece, pri zapošljavanju, plaćanju poreza, pokretanju biznisa. Za njih je bavljenje lovom i ribolovom besplatno, a narodima koji naseljavaju severno područje na obali Tihog okeana dozvoljen je i lov na kitove.

Svi oni imaju sopstvene dijalekte. Starosedeoci pričaju na svom jeziku, što sam primetio gostujući u jednoj porodici gde bakica uopšte nije znala ruski, ostali uglavnom odmah prelaze na ovaj jezik ukoliko ga i posetilac govori.

Kao i u nordijskim zemljama i ovde je mali broj sunčanih dana, vreme je sumorno, i zato su ljudi povremeno depresivni. Da bi popravili raspoloženje i izborili se s depresijom, severnjaci ukrašavaju odeću i obuću jarkim bojama, a fasade zgrada obložene su pločama veselih boja.

Život se nastavlja i na minus 50 stepeni

Inženjer zaljubljen u biciklizam i fotografiju

Ivan Đorđević je rođeni Kruševljanin, koji je posle studija u Nišu, s 42 godine otišao u Rusiju. Tu je prvo radio na izgradnji stambenog kompleksa u Jekaterinburgu, a potom i na izgradnji centralnog stadiona u okviru priprema za mundijal. Samara je bio sledeći angažman, a na obali najlepše i najveće reke Volge radio je stanice koji služe kao potpora za transport nafte, a potom isti taj posao na tromeđi Rusije, Ukrajine i Belorusije, kada mu je predloženo da ode na sever.

Pitamo ga da li je video polarnu svetlost, jer je nema na fotografijama koje je poslao za „Magazin”. Odgovara da jeste video taj nesvakidašnji fenomen. „Postoje dve vrste polarne svetlosti (u Rusiji se zove severno sijanje), ja sam video onu koja je išarana po celom nebu, ali nažalost nisam uspeo da je fotografišem.”

U slobodno vreme sa suprugom Ljudmilom obilazi takozvani Zlatni prsten, krug oko Moskve koji obuhvata osam najstarijih gradova u Rusiji. „Do sada smo videli pet, ostala su još tri”, kaže i dodaje da „uživa u lepoti mesta u kojima je počela istorija ove velike zemlje i njene državnosti, kao i crkava koje su koren ruskog pravoslavlja i kulture”.

Na poziv direktorke Udruženja za očuvanje ruskog jezika i kulture „Ruski za sve” organizovana je i izložba njegovih fotografija. Izabrano je 68 slika iz raznih krajeva Rusije, a on je dodao samo jednu – iz Srbije. Na njoj su Rajko Pavličić iz Niša i njegov drug Neša iz Knjaževca, koji su biciklima krenuli na put po Evropi, u 66. godini, i za dva meseca prešli 7.500 kilometara.

Tekst i fotografije Ivan Đorđević

Komеntari4
9f719
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

svetislav
divno je videti i pročitati. Hvala na prelepoj priči.
Smiljana Živković
Interesantno. Iskustvo našeg čoveka na severu Rusije. Svaka čast. Bilo bi lepo da pročitamo još ovakvih članaka. Sve pohvale.
Laslo Torma
Veoma informativan i čitljiv tekst, svaka pohvala, voleo bih da čepće čitam slične tekstove.
Сава
Скидам капу. Свака част

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja