ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 02.01.2021. u 15:59 Radovan Pavlović
RAZGLEDNICA IZ NORVEŠKE

Premijerka sprema specijalitete dok sveštenici štrajkuju

Norveška „čelična ledi” Erna Solberg, u svojoj kući u Bergenu sa svega četiri gosta, lično je pripremila božićnu trpezu, dok su mnoge crkve bile zatvorene, a žitelji Osla čekali u redovima za alkoholna pića
Страх од новог таласа пандемије заробио Норвежане у куће (Фото Р. Павловић)

Specijalno za „Politiku”
Oslo – Kada bi se iz Norveške u svet slala praznična razglednica sa motivima života u senci korona pandemije, onda bi slika sa krajnjeg severa Evrope izgledala sumorno: poluprazne ulice i trgovi, restorani i barovi gotovo sablasno prazni bez gostiju i prazničnog štimunga, zamandaljene crkve, kulturne i sportske ustanove.

U strahu pred trećim talasom pandemije koji se očekuje početkom januara, nakon božićnih i novogodišnjih slavlja i izvesnog opuštanja naroda, norveške vlasti uvele su stroge mere u borbi protiv širenja zaraze virusa korona: cela zemlja gotovo je zaključana i nalazi se u svojevrsnom karantinu. Socijalni život skoro da je zamro, život i zdravlje nacije potpuno su stavljeni ispred ekonomije. Kućne, privatne slave, proslave, fešte, okupljanja bila su ograničena na maksimalno pet ljudi, ali su se vlasti pred božićne i novogodišnje praznike smilovale i odobrile da se tokom proslave Božića po gregorijanskom kalendaru i Nove godine može okupiti najviše deset građana. Na otvorenom je odobreno okupljanje najviše 20 ljudi.

Vlasti apeluju da ljudi ostanu kod kuće pa čak se, recimo u glavnom gradu, savetuje građanima da paze tako da u toku jedne sedmice ne sretnu više od 10 ljudi, ali ovaj savet naravno ne važi za one koji rade ili idu u školu.

Zatvorene su gotovo sve kulturne, sportske i zabavne ustanove – kuće kulture, bioskopi, pozorišta, muzeji, sportske hale, bazeni, igraonice za decu, trening centri, saune, hotelski bazeni. Biblioteke su otvorene kao i klubovi za omladinu, ali do maksimalno 20 mladih uzrasta od 13 do 19 godina. Do 7. januara potpuno je zabranjeno točenje i služenje alkohola u restoranima, kafanama, barovima. Svi gosti restorana moraju da se registruju.

Ogromni su redovi ispred specijalizovanih prodavnica koje imaju ekskluzivno pravo da prodaju alkoholna pića, redove održavaju pripadnici privatnih obezbeđenja. Lanac trgovina jedinstvenog, monopolskog imena „Vinmonopol” imaju ekskluzivno pravo na trgovinu alkoholom, dok obične prodavnice i trgovine ne prodaju žestoka pića, samo piva.

Norvešku granicu u vreme korone čuvaju i putnike kontrolišu tri uniformisane sile u sadejstvu – policija, teritorijalna odbrana i carinici. Svi putnici moraju da se registruju, svi koji dolaze u Norvešku moraju u desetodnevni karantin. Posetioci, turisti koji dolaze u zemlju i nemaju prijavljeno boravište, odnosno nemaju adresu stanovanja u Norveškoj, bivaju odmah sprovedeni u karantin, u specijalne hotele gde boravak plaćaju blizu 50 evra za jedan dan.

Hristovo roćenje Norvežani su proslavili skromno i u krugu porodica. Norveška „čelična ledi”, premijerka Erna Solberg, poštujući pravila i preporuke o što većoj fizičkoj distanci i izbegavanju većeg okupljanja, proslavila je božićne blagdane u svojoj kući u Bergenu sa svega četiri gosta. Lično je, kaže, pripremila božićnu trpezu sa tradicionalnim specijalitetima.

Rigorozne mera počele su da nagrizaju do sada jaku i stabilnu norvešku ekonomiju: namirnice i drugi proizvodi osetno su poskupeli, na stotine firmi otišle su ili odlaze u stečaj, broj nezaposlenih raste iz dana u dan. Najgore su pogođeni sektori turizma, ugostiteljstva i deo transporta. Na birou za nezaposlene sada se nalazi armija od 400.000 ljudi, više nego duplo u odnosu na broj onih koji su do marta, kada je korona počela da hara svetom, bili bez posla. Avio-saobraćaj sveo se uglavnom na unutrašnje destinacije, najveća norveška avio-kompanija „Norvidžen” prizemljila je veći deo svoje flote, našla se na kolenima i u toku su pokušaji da se spase od potpunog poniranja i gašenja. Država je do sada odbijala da pomogne nacionalnog avio-prevoznika, ali je spremila ogroman krizni paket za ostale privrednike koji grcaju pod kandžama kovida 19.

„Nema sumnje da je ovo najsveobuhvatnija kriza nakon Drugog svetskog rata sa ogromnim ekonomskim i zdravstvenim konsekvencama”, kazala je premijerka Solberg najavljujući da je u budžetu za narednu godinu vlada predvidela oko 130 milijardi kruna (oko 13 milijardi evra) kao podsticajne mere i pomoć privredi.

Oko 20 sveštenika, đakona, veroučitelja, crkvenih pojaca okupilo se na Badnji dan ispred lokalne crkve u gradiću Askeru, udaljenom dvadesetak kilometara zapadno od Osla. Bez crkvenih odora, obučeni u svetleće prsluke sa natpisom „štrajk, obezbeđenje”, okupljeni božiji izaslanici pevali su duhovne pesme i prolaznicima delili figure anđela. Sa druge strane pak, u Oslu ispred Saborne crkve svakog dana okuplja se manja grupa sveštenika koji štrajkuju, kako kažu, za budućnost norveške crkve.

Od 12. decembra deo sveštenika Norveške narodne crkve otpočeo je štrajk upozorenja. Prvi put u istoriji Norveške, a možda i u istoriji svih crkava, da su njeni sveštenici stupili u štrajk. Protest je započela grupa od dvadesetak crkvenih dostojnika, a kako su najavili, ukoliko ne bude dogovora sa predstavnicima poslodavaca, u protest će se povremeno uključivati i drugi sveštenici širom Norveške.

Pod sloganom „Štrajk za budućnost crkve”, protestanti ne traže povećanje plata (zaposleni u crkvama raspoređeni su po platnim razredima, zavisno od starešinskog čina i iskustva, primaju bruto od 40.000 do 60.000 kruna mesečno, odnosno od 3.000 do 6.000 evra). Štrajkači traže da poslodavac odustane od namere da od septembra naredne godine znatno smanji primanja mladih sveštenika, početnika. Prema najavi, poslodavca, svi sveštenici i zaposleni pri crkvi kada prvi put zasnuju rani odnos imaće niže godišnje plate od uobičajenih. Vođe svešteničkih sindikata smatraju da je to ozbiljan udarac na budućnost crkve koja kuburi sa mladim bogoslovima. Danas je u norveškoj protestantskoj crkvi jedan od tri sveštenika stariji od 60 godina.

„Mi štrajkujemo za budućnost naše crkve. U poslednje tri godine svešteničke odore skinula su 134 sveštenika, a u naredne četiri godine nedostajaće nam 200 mladih bogoslova”, jada se vođa sindikata teologa Tore Vig Andersen. Predsednik Udruženja sveštenika Norveške Martin Enstad kaže da niske plate za početnike zaposlene u crkvama sprečavaju regrutovanje, školovanje budućih sveštenih lica.

Vođe pobunjenih sveštenika i ostalih crkvenih duhovnika upozoravaju da ukoliko poslodavac – vlasti ne popuste i udovolje njihovim zahtevima da će štrajk, nezapamćen u istoriji Norveške, ali i verovatno drugih crkava, postepeno biti masovniji i da će mu se priključiti celokupno sveštenstvo i zaposleni pri crkvama.

Crkveni velikodostojnici su upozorili preko medija da će, kako zbog epidemioloških mera protiv širenja zaraze virusa korona, tako i zbog štrajka nezadovoljnih bogoslužitelja, mnoge crkve tokom blagdana a i u narednom periodu biti prazne i bez tradicionalnih bogosluženja. Biće smanjene i ograničene i ostale crkvene ceremonije i svetkovine, krštenja, venčanja. Deo bogomolja u zemlji je zaključan pa su vernici primorani da putuju u druge gradove i sela kako bi prisustvovali prazničnim i nedeljnim bogosluženjima.

Komеntari4
ceceb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Konstantin Kalenos
Pa tako im je kako je kada je celicna premijerka odlucila da se istakne strogocom. Mogli su se Norvezani ugledati na svoje susjede Svedjane koji nisu bili rigorozni i nisu ugrozili privredu i blagostanje. U tako velikoj zemlji i tako razudjenoj i tako sa malom gustinom stanovnistva - tako stroge mjere izgledaju besmislene. Kao da hoce da spale sumu zbog jednog drveta?!
Mira
Norveski svestenici su normalno placeni. Prosecna plata u Norveskoj je 43.000 kruna a jedan euro je vredan 10 kruna. I nije mi ni malo zao norvezana. To je jedna nacija drustvenog blagostanja zahvaljujuci dobrim raspolaganjem nalazista nafte i bogatim naftnim fondovima.
Боро
Постоје 2 врсте Норвежана, старији од 65, и млађи од 45, и она средина између. Старији су рођени у тешком сиромаштву, хранили се шумским бобицама и усољеном рибом, и то су врло дивни и добронамерни људи. Ови млађи су рођени у благостању, и врло су бахати, и безосећајни. А што се тиче норвешких жена, е то је посебна прича...исто 2 крајности.
Dušan
Norveška 99% električne energije proizvodi iz hidro izvora. Na bazi jeftine elenergije je proizvodnja aluminijuma, papira...Pored toga veliko je šumsko bogatstvo, Norveško more je najbogatije ribom na svetu, velika trgovačka mornarica, vrlo kvalitetna industrija...ljudi skromni. Ako se ne računaju mini države, Norveška je ekonomski najsnažnija država sveta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja