sreda, 24.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 02.01.2021. u 17:13
ISHRANA

Nekontrolisane želje

Obično čeznemo za prerađenim namirnicama, odnosno hranom koja sadrži puno šećera
(Фото Пиксабеј)

Žudnja za hranom je najveći protivnik svake dijete. To nije obična glad, već intenzivne ili nekontrolisane želje za određenom hranom. Zavisno od osobe do osobe, ali obično čeznemo za prerađenim namirnicama, odnosno hranom koja sadrži puno šećera. Kao rezultat žudnje za hranom imamo višak kilograma koje teško možemo da izgubimo.

Postoji više načina da se oduprete iskušenjima i suzbijete želju za određenom hranom. Tako kada smo žedni, često nesvesno posegnemo za nekom hranom. Voda nema kalorije, ali hrana itekako ima. Zato popijte čašu vode i sačekajte nekoliko minuta. Možda ćete shvatiti da žudnja prolazi, jer je vašem telu u stvari bila potrebna voda, a ne hrana. U pravilnoj ishrani voda ima veliku ulogu, a kod dijeta se koristi i kao sredstvo za smanjivanje apetita i žudnje.

Baš kao i voda, proteini deluju na smanjenje apetita. Hrana koja sadrži dosta belančevina ima dobru zasitnu moć i često se koristi u okviru redukcionih dijeta. Tako ćete smršati i sprečiti prejedanje.

Jedna studija kaže da je unos proteina veći za 25 odsto značajno suzbio žudnju za hranom, odnosno apetit za čak 60 procenata.

Kada osetite žudnju za hranom, pokušajte da se nekim aktivnostima distancirate od nje. Na primer, prošetajte ili se istuširajte i usmerite svoj um na nešto drugo. Promena misli i okruženja može pomoći da opadne vaša žudnja za hranom.

Nemojte jesti bez plana, sedite i odlučite šta ćete jesti ove nedelje i držite se plana.

Glad je jedan od najvećih okidača da imamo žudnju za nekom hranom. Kad smo izuzetno gladni, to znači da smo preskočili obrok ili dva. Telo traži prvu priliku da nadoknadi izgubljeno i ne staje dok to ne učini, naravno ako mu dozvolite.„Lek” je da ne dozvolite preskakanje obroka i izgladnjivanje, zato nosite neke zdrave grickalice sa sobom koje će eliminisati apetit.

Stres može izazvati žudnju za hranom i uticati na ponašanje u ishrani, posebno kod žena. Osobe pod stresom, a naročito žene, jedu znatno više kalorija i doživljavaju više žudnje od onih koje nisu pod stresom.

Dalje, stres podiže nivo kortizola u krvi, hormona zbog kojeg možete dobiti na težini, posebno u predelu stomaka. Pokušajte da smanjite stres u svom okruženju planirajući stvari unapred, opustite se.

Na vaš apetit u velikoj meri utiču hormoni koji variraju tokom dana. Ako ste odmorni, te varijacije u hormonima nisu toliko izražene, pa nemate pojačane žudnje.

Istraživanja potkrepljuju stanovište da odmorne osobe imaju duplo manju šansu da postanu gojazni od neispavanih. Dobar san zaista zlata vredi.

Glad i nedostatak ključnih hranljivih sastojaka mogu prouzrokovati želju za hranom. Uobročavanje je način da telu date ono što mu treba u tačno vreme i u pravoj meri.

Kada birate namirnice za užinu neka budu nutritivno vredne, nikako industrijske. Izaberite voće, orašaste plodove, semenčice.

Prehrambene prodavnice su verovatno najgora mesta gde možete otići kada ste gladni ili imate neku žudnju za hranom. Tako imate lak pristup gotovo bilo kojoj hrani koja vam padne na pamet, a ona nezdrava hrana je obično stavljena u visini očiju. Sprečite impulsivnu kupovinu i kupujte kada ste siti.

Kada jedite s pažnjom, razvijate svest o prehrambenim navikama, emocijama, gladi, žudnji. Pažnja za stolom bitna je da vas nauči da pravite razliku između želje i stvarne fizičke gladi. Pomaže vam da odaberete svoj odgovor, umesto da se ponašate nepromišljeno ili impulsivno.

Svest o svojim željama i njihovim pokretačima čini vas mnogo otpornijim na žudnju za hranom. Takođe je tako mnogo lakše zdravo jesti i gubiti kilograme.

.Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com

Komеntari0
8dafc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja