sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 03.01.2021. u 21:00 Danijela Davidov-Kesar
RAZGOVOR NEDELjE: pukovnik profesor dr MIROSLAV VUKOSAVLjEVIĆ, načelnik VMA

U ratu smo bez fronta i pozadine

Mi smo u prvim i zadnjim borbenim redovima, a ostali nam pomažu u borbi protiv nevidljivog neprijatelja
(Фото Министарство одбране)

Zbog pandemije virusa korona Vojnomedicinska akademija je bila prinuđena da napravi potpunu reorganizaciju načina rada i od marta do sada medicinari ove kuće rade prilagođeno potrebama zadatka koji je VMA dobila. U razgovoru za „Politiku” pukovnik profesor dr Miroslav Vukosavljević, načelnik VMA, ističe da je svaki dan nov izazov, ali ne po cenu kvaliteta usluga koje pružaju.

VMA je sredom bila dežurna za hitne slučajeve, a sada faktički imate dežurstva svakog dana za nekovid pacijente?

Poslednjih deset godina VMA je sredom bila dežurna ustanova za sve građane kojima je potrebna hitna medicinska pomoć i taj dan nam je svima bio poprilično težak jer kapaciteti hitne pomoći VMA nisu predodređeni za prijem tako velikog broja građana, koji ponekad s razlogom odlažu odlazak lekaru kako bi došli kod nas. Prethodnih devet meseci nama je sreda svakog dana i preopterećenost kapaciteta i osoblja svakodnevica s kojom se uspešno borimo. Mi smo od samog početka krenuli u borbu s ovim nevidljivim neprijateljem spremni, svesni činjenice da ćemo mi, zdravstveni radnici pre svih, biti na prvoj liniji fronta. Obično sanitet prati vojsku u ratu, a sad je obrnuto. Mi smo u prvim i zadnjim borbenim redovima, a ostali nam pomažu u borbi protiv nevidljivog neprijatelja, koji je svuda oko nas. Imamo rat bez fronta i pozadine.

Zbog kojih problema su građani najčešće zbrinjavani na VMA?

Kao jedna od dve ustanove za prijem svih nekovid pacijenata, logično je da je u VMA od početka epidemije najveći broj primljenih pacijenata s urgentnim stanjima i traumatološkim povredama. Primali smo sve pacijente iz drugih zdravstvenih ustanova, određenih za lečenje kovid pacijenata, kao što su pacijenti na dijalizi, hematološki pacijenti, ali najveći obim posla, pored Centra hitne pomoći, imale su klinike za urgentnu internu medicinu, kardiologiju, gastroenterologiju (stanja akutnih infarkta miokarda, onkološki pacijenti...). Iako je pridržavanje svih protivepidemioloških mera naš najveći lični doprinos u sprečavanju širenja virusa korona, utvrđena indikacija za hitan prijem kod pacijenata je u određenom broju slučajeva direktna posledica straha od zaraze i izbegavanja posete lekaru. Apelujem na sve građane da pored mera prevencije posebno vode računa o svojim osnovnim oboljenjima, da na preglede dolaze u redovnim terminima, a u Centar hitne pomoći VMA s prvim znacima tegoba.

Kako ste uspeli da rasporedite posao s obzirom na to da dosta vaših zaposlenih radi u kovid bolnici na Karaburmi i u privremenoj bolnici Arena?

Vojno zdravstvo je veliki sistem i pripremljeni smo za scenario epidemije jer smo uvek bili na usluzi građanima i na prvoj liniji odbrane. Još pre uvođenja vanrednog stanja mogli smo da pretpostavimo da će biti potrebno angažovanje na različitim frontovima, a već krajem marta i početkom aprila oformljena je Vojna kovid bolnica Karaburma. Njenu okosnicu čine pripadnici VMA, a ostali su iz Centra vojnomedicinskih ustanova Beograd. U ispomoć u civilno zdravstvo iz VMA smo poslali epidemiologe, infektologe, dali smo kadar za najveću privremenu kovid bolnicu na Balkanu na Beogradskom sajmu, a zatim je usledilo i formiranje bolnice u „Štark” areni. Uprava za vojno zdravstvo oformila je početkom jula i privremenu laku poljsku kovid bolnicu u Novom Pazaru, sa ambulantama u Sjenici i Tutinu, gde smo s našim kadrom učestvovali. Sećaću se zauvek situacije u Novom Pazaru, neposredno po našem dolasku, kada je prvog dana rada bolnice primljeno 86 pacijenata, a bolnica je imala kapacitet za 100 pacijenata. Za sve ovo vreme najvažnija je bila koordinacija svih organizacijskih celina vojnog zdravstva. Multidisciplinarnost i timski rad su najveći kvaliteti koje VMA ima i upravo je to pomoglo da se i mi kao celina održimo. Da je lako – nije, svakog dana je borba i svaki dan je nov izazov. Mnogo više posla uradi znatno manji broj ljudi, ali ne po cenu kvaliteta usluga koje pružamo.

U većini bolnica je teško održati kontinuitet posla jer su mnogi zaposleni oboleli od kovida 19.

U trećem talasu, koji je ujedno i najgori, kako zbog težine kliničke slike pacijenata, tako i zbog virulentnosti korone, normalno da dolazi i do zaražavanja našeg osoblja. Iako se zaposleni u VMA pridržavaju svih preporučenih protivepidemijskih mera, sada više nije moguće utvrditi epidemiološki trag zaražavanja kao što je to bio slučaj u vreme manjeg broja zaraženog stanovništva. To je posebno značajno kada su u pitanju prijemi hitnih slučajeva i kada je zbrinjavanje vremenski ograničeno. Tada sprovodimo dodatne mere predostrožnosti jer se simptomi zaraženosti virusom korona kod pacijenata mogu razviti i tokom postoperativnog lečenja i tada postupamo po svim protokolima za lečenje kovid 19 pozitivnih pacijenata. Nakon zbrinjavanja, a u zavisnosti od kliničke slike, usmeravamo pacijente na dalje lečenje u kovid bolnice, a osoblje na testiranje na koronu.

Da li ste zaposlili nove stručnjake, kao što je bio slučaj sa civilnim bolnicama?

Zahvaljujući resornom Ministarstvu odbrane, kadrovsko pojačanje stiglo je u pravom trenutku. Tokom prošle godine u Upravu za vojno zdravstvo na neodređeno vreme primljeno je 400 lekara, sestara i drugog pomoćnog osoblja, a ove godine, prijemima u martu i u novembru, ojačani smo za još 230 osoba. Najveći broj njih radni odnos zasnovao je u Vojnomedicinskoj akademiji, neki su do sada bili angažovani po ugovoru i čekali su prijem u stalni radni odnos, a veliki je i broj sasvim novih ljudi u vojnom zdravstvu. Za pohvalu je i što su se svi veoma lako uklopili u vojnički sistem koji je ove godine i zahtevniji nego inače. Planiramo da već početkom naredne godine primimo u stalni radni odnos na upražnjena formacijska mesta više od 130 lekara, medicinskih tehničara i ostalog pomoćnog osoblja, a sve zahvaljujući velikom razumevanju i podršci potpredsednika vlade i resornog ministra odbrane dr Nebojše Stefanovića.

Za kada je odložena rekonstrukcija VMA, koju ste najavljivali u „Politici”, a koja je trebalo da počne 2020. godine?

Zgrada VMA ima oko 180.000 kvadratnih metara, puštena je u rad pre skoro četiri decenije i svako infrastrukturno ulaganje je dobrodošlo. Čak i najmanji radovi na redovnom održavanju, a kojih imamo na svakodnevnom nivou, zahtevaju posebno razmatranje ne samo tehničkih sistema i instalacija već i koordinaciju i ekspertizu različitih službi – građevinske, tehničke i drugih. U odnosu na tekuće održavanje, planirana rekonstrukcija je kapitalni projekat koji bi od naše i vaše VMA napravio energetski efikasnu zgradu i doneo značajne uštede jer VMA, kao što je nekima poznato, troši električne energije kao grad od oko 20.000 stanovnika. Nosilac zadatka je Ministarstvo rudarstva i energetike, a radnu grupu projekta, koja se redovno sastaje, čine i predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva finansija, predstavnici Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, predstavnici Nemačke banke za razvoj...

Da li su potpisani ugovori o rekonstrukciji?

Početkom juna 2020. godine zaključkom vlade usvojen je memorandum o razumevanju Ministarstva rudarstva i energetike i Nemačke banke za razvoj. Prvu fazu sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike sa Ministarstvom odbrane, a urađena je i studija i finansijska procena, kao i svi dalji planski koraci. Početkom decembra objavljen je tender za predkvalifikacionu fazu izbora uže liste konsultanata na projektu, tako da se očekuje početak projekta u prvom kvartalu iduće godine. Resorno Ministarstvo odbrane sa Ministarstvom rudarstva i energetike, i uz podršku cele Vlade Srbije, misli na nas i na tome smo im neizmerno zahvalni.

Ne odlažemo hitne operacije

Da li ste prinuđeni da odlažete operacije i preglede koji nisu hitni i kako pacijenti mogu da zakažu preglede i prijem u bolnicu?

Preko Prijemno-trijažnog odeljenja dolaze pacijenti kojima je neophodna hitna medicinska pomoć, a na Poliklinici VMA se redovno zakazuju pregledi u specijalističkim kabinetima. Hirurške intervencije koje nisu hitne zakazuju se takođe redovnim putem, ali s obzirom na to da je VMA određena pre svega za prijem svih pacijenata sa urgentnim stanjima, operativni program se svakodnevno planira prema prioritetima. Zatim se u skladu sa prijemom hitnih slučajeva, ali i u zavisnosti od raspoloživog broja medicinskog osoblja pravi dalji raspored rada. Na primer, znatno je umanjen broj anesteziologa jer je veliki broj angažovan u bolnici na Karaburmi, pa je samim tim nemoguće organizovati operativni program kao da radimo punim kapacitetom. Uprkos svemu tome, ne odlažemo hitne operacije već kontinuirano organizujemo rad uz povećanje broja dežurstava.

Komеntari2
4dbf2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vox ex populi
A ni komanda vam nije bog zna kakva.
branislav
Pokazali ste zrelost u borbi sve dok vam Kineski lekari nisu rekli da nemožete spremni deo VMA da izolujete zbog centralne klime?!Onda su vam po naredjenju političara došli Rusi da dezinfikuju celu zgradu,jer vi to neznate?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja