četvrtak, 22.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 03.01.2021. u 22:00 Borka Golubović-Trebješanin
NOVA NORMALNOST: IVANA MIHIĆ, glumica

Kafa na trgu nije vrednija od života

(Фото лична архива)

Mnogi se slažu da je u okolnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj novoj normalnosti (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture.

U zenitu pandemije kovida 19 baviti se Aristotelovom teorijom kauzaliteta može se smatrati veoma neprimerenim. Ni u grčkoj duhovnoj sferi mišljenje da je trenutak u kome živimo delo kojekakvih „krivaca”, nije bio neuobičajen niti izuzetan stav. Ovako za „Politiku” o „novoj normalnosti” govori glumica Ivana Mihić, koja mesecima unazad mirno živi u porodičnom domu u Surčinu, gde se sklonila od gradskog sivila kako bi okružena prirodom lakše prebrodila novonastale okolnosti.

– Put do spoznaje „ko su krivci” obično bi navodio na dalja promišljanja iz sfere apstraktnog, kao što su uzroci i razlozi zbog kojih je do nečega došlo, dok je istovremeno, ona druga sfera, sfera „konkretnog” i „akutnog” dobijala na zamahu, rasplamsavala se i neretko činila nepopravljivu štetu. Ali mudri Aristotel je rekao i ovo: „Nada je san budnih” – kaže Ivana Mihić, pitajući se ko su ti „budni”.

Šta je to što trezvena jedinka danas može da učini kao doprinos rešenju problema koji je zaposeo celu planetu?

– Ovu, najblaže rečeno, začudnu opsadu zemlje niko od nas nije do sada doživeo. I kada se događala neka opštija muka ili ratno stanje, postojala je šansa da se zavrti globus i pronađe tačka gde bi se pronašao smiraj i beg od stvarnosti. Činilo se, čak, beg i od same sudbine. Ali sada se postavlja pitanje šta i koliko svojim prisustvom može dobro da se učini? Da li delanje na mikroplanu može doprineti rešavanju stvari na onom makro koji je pred kolapsom? Koliko smo dužni samom životu da mu pomognemo da se dostojanstveno izbori i pre roka ne ugasi – konstatuje Ivana Mihić i dodaje:

– Za početak, nije li dovoljno bilo postaviti sebi pitanje šta mogu da učinim da ne otežam i ne zakomplikujem nepotrebno stvari. Kako da, pre svega, savladam svoj uobičajeni svakodnevni ritam i iz novonastale perspektive odreknem se svojih primalnih potreba? Zar je pijenje kafe na trgu ili pokraj reke toliko važno da bih riskirala i svoj i tuđ život? Šta mogu da učinim da moj nemar, moja bokačovska bahatost ili šopenhauerovska hronika gluposti ne doprinesu raspadu globalnog biološkog sistema? I, najzad, šta u okviru onoga što najbolje znam mogu sad da preduzmem?

Osim glume naša sagovornica se bavi i pisanjem koje, kao i gluma, može da joj zaokupi duh, da učini da se ne oseti usamljenom ili beskorisnom. Veruje da svaki čovek u sebi nosi još neku mogućnost osim one kojom se primarno bavi. Ta druga mogućnost, svakako, ne mora da bude umetnička. Neka ona bude „plan B”. U životu se uvek toga pridržavala, a dešavalo se da joj razum čak uključi i „plan C”, kaže.

– Ova gotovo nadrealna situacija u kojoj je, što bi Pekić rekao, „dovoljno da izađete na ulicu i osetite besnilo”, uliva strah. Međutim, osvetljena je i činjenica da su potrebe ljudi za kulturom mnogo veće nego što se mislilo. Na primer, veoma me iznenađuje što bi došlo maltene do revolucije ukoliko tzv. obični ljudi ne bi mogli da odu u pozorište, bioskop, neki od muzeja, na koncert klasične, kamerne ili džez muzike, da prisustvuju poetskoj večeri – navodi Ivana Mihić.

Mada, kako kaže, iznenađenja u životu nikad dosta. Odavno se nije snimalo toliko raznih programa i nikada veća gužva na televizijskom prostoru nije postojala, konstatuje. Poput pečuraka niču novi kablovski kanali sa svim mogućim sadržajima. Od usko naučnih pogleda na život do neverovatne apstrakcije. Televizijom se bavi svako, amaterizam „uzima maha”. Kako naći meru? Nju lično, kao kulturnog radnika, raduje mnoštvo kulturne ponude mada i onespokojava sve veće prisustvo diletantizma.

– Uveliko korača treći milenijum. I sam kovid 19 oduzima ukus, miris, uskraćuje dodir, bliskost, komunicira se posredstvom video i audio aparata, embrioni već neko vreme čekaju zamrznuti u epruvetama... Stiglo je novo doba. Moramo da ga upoznamo, da ga shvatimo, da naučimo kako da živimo u njemu i kako da u njemu nalazimo lepotu i smisao. Izlazi na videlo da onaj ko je na vreme obezbedio podršku, ili kao moja majka na vreme napunio špajz, nema mnogo razloga za brigu. Što bi naš ijekavski narod rekao: „Ko umije, njemu dvije.” Taj se neće zaraziti i ukoliko ode da se testira i stane u sto metara dugačak red ispred kovid ambulante – kaže glumica i zaključuje:

– Uostalom, vakcine stižu! Ostaje nam samo da redovno peremo ruke, držimo distancu i, naravno, nosimo masku. Mladi Crnjanski je u svom komadu „Maska”, liku koji sam tumačila u Narodnom pozorištu pre više godina, dao da izgovori rečenicu: „Sve će proći i sve se zaboraviti.” 

Komеntari3
2a48a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Drazen P.
Pesimista u 2020: nema nade, situacija je loša da ne može biti gora. Optimista u 2020: može biti gore.
petar
Vas tekst i njene reci su puni neke "Nihilisticke " nade, dok pred novim bibliotekama, posle selidbe, merkantilno razmisljam sta cu od oni stotinak kartona i vise hiljada knjiga da sacuvam, sve sto je srpski naravno, a sta da ide na " ebay, Delcampe" et druge "komisione" mog detitinjstva. Bolesni optimista od kad znam za sebe, svako jutro koje sam proziveo, budio sam se dobro nameran i uveren u neizmernu sposobnost ljudskog bica da nadje resenje za sve... a nadu vidim u svakom osmehu deteta !
Сергей Шмелёв
Всё будет хорошо

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja