četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 03.01.2021. u 19:00 Rade Stanković

Pčelar, pesnik i poreznik

Kao predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Miljko Šljivić je 2003. uveo našu zemlju u Svetsku pčelarsku asocijaciju
Миљко Шљивић у свом пчелињаку у Глободеру (Фото Р. Станковић)

Kruševac – U osnovnoj školi i kruševačkoj gimnaziji, Miljko Šljivić je važio za talentovanog matematičara. Sa zvanjem diplomiranog ekonomiste, postao je poreski inspektor, a pročuo se i kao pesnik i još više, kao uspešan pčelar. Već decenijama, ovaj šezdesetogodišnjak živi u svom porodičnom domaćinstvu u Globoderu, živopisnom selu kod Kruševca,u kome je rođena i poznata umetnica na harmonici Radojka Živković.

U toj kući su četiri generacije Šljivića, a u prostranom dvorištu s lepo uređenim voćnjakom je više od stotinu košnica. Za porodicu kaže: „To je sreća, ali samo treba da je veća.” U kući, kao i u košnici, veli, „treba da je red, da sve bude kao med”.

Pčelarstvom je počeo da se bavi 1987. godine. Kum mu je, kao venčani dar, poklonio prvi roj pčela. Dve godine kasnije postao je član Udruženja pčelara Kruševca, započinjući temeljno izučavanje života i rada pčela. Već 1992. održao je prvo predavanje o tehnologiji pčelarenja. Do danas je, kaže, održao tačno 630 predavanja u Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji. Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj, Sloveniji... Dobio je i redovni termin na Radio Kruševcu u emisiji „Poselo”, potom i na TV Kruševac, nesebično darujući svoje znanje i iskustvo kolegama.

Objavio je knjige ,,Izabrane teme iz tehnologije pčelarenja” i „Pčelarske tajne”, koja je izašla i u Bugarskoj. U stručnom časopisu „Pčelar” štampano je više od 60 njegovih radova.

U dva mandata, bio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije. U vreme kada je Poljoprivredni fakultet iz Prištine bio u Kruševcu, studenti su dolazili na praksu u njegov pčelinjak u Globoderu. Za taj pčelinjak 2012. saznao je i kandidat za predsednika Srbije Tomislav Nikolić, koji je u okviru izborne kampanje posetio kuću Šljivića u Globoderu.

Budući da su se ti izbori završili Nikolićevom pobedom, mnogi su mislili da će inspektor Miljko avanzovati na poziciju dirktora Poreske uprave u Kruševcu, tim pre što je tu dužnost pre toga obavljao u

Ćićevcu. To se, naravno, nije dogodilo, a Miljko je ostao uzoran poreski službenik i ugledni pčelar.

I dan danas se rado seća svog predsednikovanja u pčelarskoj organizaciji Srbije, srećan što se za njegovo ime vezuje ulazak naše zemlje u Svetsku pčelarsku asocijaciju.

– Na kongresu pčelara slovenskih i podunavskih zemalja oktobra 2002. u Pragu, jedna od aktivnosti bilo je predstavljanje pčelarstva zemalja učesnica. Pre mene govorio je predsednik nemačkih pčelara gospodin Šiferštajn, koji je ujedno bio i potpredsednik Svetske pčelarske asocijacije. On je objasnio kako u Nemačkoj kompjuterski obavljaju uzorkovanje i kontrolu kvaliteta meda. Ja sam rekao da mi u Srbiji takođe pridajemo značaj kvalitetu meda, ali da to radimo jednostavno. Naš med pred svetsko prvenstvo dajemo košarkašima. Ako pobede, med je dobar. S obzirom na to da su naši košarkaši u Indijanapolisu postali svetski prvaci, to znači da je naš med izuzetnog kvaliteta. To je izazvalo oduševljenje u publici i čestitke gospodina Šiferštajna. Zahvaljujući njegovoj pomoći, Srbija je u avgustu 2003. primljena u Svetsku pčelarsku asocijaciju”, seća se Miljko.

Kao vrstan i iskusni poznavalac pčelarenja, ističe da je to veoma unosno i plemenito zanimanje.

– Budućnost srpskog pčelarstva treba da ide u pravcu tehnike pčelarenja s kojom smanjujemo troškove, da bi med bio jevtiniji. Drugo, važno je seliti pčele na više paša, pošto nam klimatske promene ne idu u prilog. Treće, važno je što masovnije udruživanje, oko Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kako bi se obezbedili bolji uslovi i bolji plasman. Nužno je i veće angažovanje države u kontroli kvaliteta meda na tržištu, kao i suzbijanje falsifikata. Kupci, najčešće laici za ovu oblast, teško prepoznaju pravi med. Zato preporučujem svima da med kupuju kod proverenih pčelara – poručuje Miljko Šljivić.

Rad i sreća

Svoju životnu i radnu biografiju, Miljko Šljivić je jezgrovito iskazao u poetskoj formi:

Ako ti je deda seljak bio,

pa otac isto tako,

a ti bi hteo nešto više,

e, znaj da to neće biti lako...

Trideset godina radim,

Uspeo sam nešto i da zaradim,

Nisu zidine, kuće, bazeni...

Ali je sreća u meni...

Komеntari3
c6748
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Blagojević
Domaćine BOG te blagoslovijo.
Mica Bor
Dobar pesnik jos bolji pcelar kao predavac medju boljima ! Pozdrav za profesora iz Bora .
Zana
Prelepo!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja