ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 04.01.2021. u 08:36 Jelena Čalija

Biranje patrijarha - od kraljevog ukaza do apostolskog žreba

Sve do devedesetih godina poglavara SPC birao je izborni sabor čiji su članovi, osim arhijereja, bili i ministri u vladi, poslanici, rektori i dekani bogoslovija
Патријарј Павле на челу Спасовданске литије у Београду 1996. године (Фото Анђелко Васиљевић)

Prvi patrijarh obnovljene i ujedinjene srpske Patrijaršije, Dimitrije (Pavlović), dva puta je 1920. godine biran za poglavara Srpske pravoslavne crkve: na izbornom saboru koji je organizovala crkva i ponovo na onom koji je tražila država. Oba puta dobio je ubedljivu većinu glasova. Od tog izbornog zasedanja pa sve do devedesetih godina prošlog veka o tome ko će biti srpski patrijarh svojim glasom odlučivali su ne samo arhijereji već i sveštenici, monasi, rektori bogoslovija, ministri u vladi, narodni poslanici...

Nijednom izbornom zasedanju nije manjkalo zakulisnih igara, priča o tome ko je kandidat vlasti i ko pripada kojoj „interesnoj grupi”, ko će za koga da glasa u vazda neizvesnim izborima, u vremenima uvek teškim i sa Saborom arhijereja, kao po pravilu, među sobom podeljenim. Ni ovo predstojeće izborno zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora, na kojem će se 18. februara birati 46. poglavar SPC, nije po tome izuzetak.

Svaki je izbor za patrijarha srpskog bio jedna mala bura, i u crkvi i u društvu, posle koje bi brod crkve nastavljao da plovi svojim putem čije glavne luke deluju kao da su davno zacrtane i bez obzira na to da li je na čelu crkve „crveni” ili „crkveni” patrijarh njime se nastavljalo dalje u istoriju.

Za dva puta biranog patrijarha Dimitrija na Svetom arhijerejskom Saboru, održanom 28. septembra 1920, glasalo je 11 od 13 arhijereja SPC, ali taj izbor nije priznala i Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Tako je 12. novembra u Sabornoj crkvi Svetog Marka u Beogradu sazvan novi izborni sabor po odredbama netom usvojene „ Uredbe o izboru prvog patrijarha Ujedinjene Srpske Pravoslavne Crkve”, prema kojima arhijereji dostavljaju imena trojice kandidata između kojih izborni sabor u širem sastavu bira patrijarha srpskog.

Spisak članova prvog izbornog sabora po ujedinjenju srpske patrijaršije poduži je i na njemu su, osim arhijereja, eparhijskih i vikarnih, i sveštenici, igumani drevnih manastira, rektori bogoslovija, dekani i profesori bogoslovskih fakulteta, ali i predsednik Ministarskog saveta, predsednik i potpredsednik Narodnog predstavništva, narodni poslanici, ministri... Ukupno su bila 94 člana tog sabora, a čak 83 su glasala za dotadašnjeg mitropolita Srbije i arhiepiskopa beogradskog Dimitrija, čiji je izbor potvrdio prestolonaslednik Aleksandar Prvi Karađorđević.

On je imenovao i narednog srpskog patrijarha, Varnavu (Rosića), ali ovoga puta kao kralj. Na insistiranje Patrijaršije, kralj je pristao da se, posle smrti patrijarha Dimitrija, sastane izborni sabor u zasedanje i izabere trojicu kandidata za prvojerarha srpske crkve. Na zasedanju 12. aprila 1930. godine najviše glasova dobio je pedesetogodišnji mitropolit skopski Varnava. Njega je kralj Aleksandar imenovao za novog poglavara srpske crkve, što je Saboru sledećeg dana saopštio ministar pravde Milan Srškić.

Jedan od trojice episkopa koji su na ovom izbornom saboru bili kandidati za patrijarha bio je i Varnavin naslednik na tronu Svetog Save: mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo (Dožić). On je na čelo Srpske pravoslavne crkve došao 1937. godine i čim su to prilike dozvolile, pristupilo se izmenama Ustava Srpske pravoslavne crkve upravo kako bi se smanjila mogućnost da državne vlasti utiču na izbor prvojerarha srpske crkve.

O izmenama Ustava razgovaralo se već na prvom posleratnom Svetom arhijerejskom Saboru 1947, a promene su donele znatno kraći spisak članova izbornog sabora koji sada ima znatno manje mirjana i državnih činovnika u svom sastavu. Prvi takav „redukovani” Sabor sastao se 19. juna 1950. godine u beogradskoj Sabornoj crkvi na sednici na kojoj je trebalo izabrati 42. poglavara srpske crkve.

Prethodno se sastao Sveti arhijerejski Sabor i tajnim glasanjem izabrao trojicu kandidata za poglavara srpske crkve: mitropolite zagrebačkog Damaskina i crnogorsko-primorskog Arsenija i vladiku zletovsko-strumičkog Vikentija. Zatim je održana sednica u Sabornoj crkvi, kojoj je prisustvovalo 59 članova Sabora (od ukupno 73), od kojih su njih 33 svoj glas dala za episkopa zletovsko-strumičkog Vikentija (Prodanova).

On će postati novi prvojerarh i voditi srpsku crkvu narednih osam godina. Na sličan način izabran je i patrijarh German (Đorić). Birani u vreme komunizma, koji se često naziva bezbožnim, izbor ove dvojice patrijaraha neretko se tumačio kao volja vlasti. Ne treba, međutim, zaboraviti kako je patrijarh Vikentije odolevao pritiscima da reši pitanje tzv. Makedonske pravoslavne crkve niti trud oko obnove drevnih nemanjićkih svetinja i nastavka gradnje Hrama Svetog Save patrijarha Germana.

Konačno, upravo je u vreme kada je on bio na čelu crkve izmenjen Ustav SPC sa ciljem da se konačno eliminiše svaki uticaj sa strane prilikom izbora poglavara srpske crkve. Od tih promena 1967. godine kandidate za patrijarha srpskog biraju episkopi, članovi Svetog arhijerejskog Sabora, a ime novog poglavara određuje se „apostolskim žrebom”, odnosno izvlačenjem jedne od tri koverte s imenima kandidata s najvećim brojem glasova sabraće arhijereja.

Prvi poglavar srpske crkve izabran na ovaj način bio je patrijarh Pavle 1990. godine i on je tek u devetom krugu glasanja dobio dovoljan broj glasova da se njegovo ime nađe u jednoj od koverti. Ostala dvojica kandidata, vladike šumadijski Sava i žički Stefan, dobila su potrebnu većinu već u prvom krugu.

Posle patrijarha Pavla, „apostolskim žrebom” izabran je za poglavara srpske crkve dotadašnji episkop niški Irinej. Potreban broj glasova sabraće arhijereja on je dobio u drugom krugu glasanja, dok je u prvom za jednog od trojice kandidata izabran mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, a u četvrtom vladika bački Irinej. Na ovaj način, glasanjem i izborom trojice kandidata čija će se imena naći zapečaćena u kovertama od kojih će jednu sa Svetog jevanđelja izvući ugledni monah, vršiće se 18. februara izbor 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve.

Komеntari5
64ca3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Добојлија
Ћесару ћесарево, Богу Божје.
izbor Ptrijarha
Od kraljevog ukaza do izbor NATO naklonjenika, ispravnije rečeno.
Dušan Nešić
После кажу само комунисти утицали на избор патријарха ! Шта је било до 1937 вероватно мало и људи зна !!! Замислите да је данас тако !
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Краљ је Указом само потврђивао одлуку Сабора. С Краљевим утицајем или не, овакав начин избора је био много саборнији, јер су, поред архијереја, на избор утицали и "мирјани". Све је било "на виделу", тако да, иако је несумњиво било борбе "интересних група" (као и увек и свуда), не видим, @Francesko, шта је то Краљевина показала "назадно" и то баш у овом случају? Као што Црква треба да буде питана за савет у државним пословима, не видим сметњу да и избор Патријарха не буде без мирјанског уплива.
Francesco
Komunisti nisu imali nikakve veze sa unutrašnjim spletkama spc. Štaviše, cela ta organizacija je zajedno sa svojim sledbenicima bila daleko daleko zdravija za vreme Komunizma. Ono gde je uticaj Komunizma na spc bio vidljiv jeste rad na sprečavanju vanjskih spletki i pokušaja uticaja na vlast i javnost u političkom smislu, kao što je bilo za vreme nazadne kraljevine.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja