subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 05.01.2021. u 20:00 Slavica Stuparušić
BISERI PRIRODE – RADAN

Planina puna legendi

Zaštićeni park prirode „Radan” nalazi se u ataru pet opština: Kuršumlije, Medveđe, Bojnika, Lebana i Prokuplja, na površini od 41.312 hektara
(Фото Завод за заштиту природе Србије)

Mnogi su se kleli da su svojim očima gledali kako voda teče od podnožja ka vrhu, a automobili u leru klize uzbrdo na Radan planini. Za fizičare ovo nije nikakvo čudo prirode, već optička varka. Kažu da se vizuelna iluzija obično javlja na šumovitim planinskim obroncima, gde je drveće krivog rasta, što dovodi do toga da ljudsko oko iskrivljenu sliku koja dopire do njega ne može pravilno da registruje, da li je uzbrdo ili nizbrdo. Ali zašto baš ovde, na Radan planini, čije je šire područje u dalekoj prošlosti bilo poprište intenzivne vulkanske aktivnosti, o čemu svedoče raznovrsne magmatske stene, očuvani ostaci vulkanskih kupa i kratera, ležišta metala i brojni termomineralni izvori, među kojima su najpoznatiji izvori azotnih voda u Prolom banji?

I kako to obično biva, dok se čeka na naučno objašnjenje narod ispreda priče, pretpostavlja, mistifikuje, a sve u želji da odgonetne. Zato Radan planina, sa svojim brojnim prirodnim fenomenima kao što je Brankova kula čiji zid je vulkanskog porekla, slovi za „rudnik legendi i misterija”.

Zid, dužine oko stotinu i širine oko deset metara, sastavljen je od savršeno uklopljenih kamenih blokova. Ta neverovatna preciznost „skovala” je priču po kojoj zid nije gradila ljudska ruka. I to jeste istina. Istraživanja, od pre nekoliko godina, pokazala su da su u bazaltni blokovi, pravilno poređani jedni na druge, prirodni fenomen vulkanskog porekla, jedinstvena pojava u Srbiji. „Horizontalne kamene kolone posledica su erupcije vulkana. Magma koja se utiskuje i izlazi na površinu, u dodiru sa različitom temperaturom, kristališe se i tako se dobijaju pravilni pentagonalni i heksagonalni oblici,” objašnjavaju geolozi. Pretpostavlja se da je ovaj prirodni zid još u rimsko doba bio iskorišćen za utvrđenje. U srednjem veku na tom mestu bila je kula Branka Mladenovića, oca Vuka Brankovića, pa otud naziv za taj deo planine – Brankova kula.

Najviši planinski vrh Šopot (1408 m)

Mada se veruje da je  planina dobila naziv po bogatstvu rudama, pa se prvo zvala Rudna planina. Narodno predanje ime vezuje i za hajduka Radana koji je po ovoj planini presretao Turke.

Priroda ovog kraja je, zahvaljujući udaljenosti od glavnih puteva i napuštanju sela, očuvana. Posle višegodišnjih istraživanja i pripreme dokumentacije, od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije, 2017. godine proglašena je za Park prirode „Radan”. Zaštićena je radi očuvanja geološke, biološke i predeone raznovrsnosti, a naročito očuvanja raznovrsnih oblika vulkanskog reljefa – Leckog andezitskog masiva, najvišeg i najvećeg vulkanskog kompleksa u Srbiji. Park je u ataru pet opština: Kuršumlije, Medveđe, Bojnika, Lebana i Prokuplja na površini od 41.312,66 hektara. Upravljanje je povereno JP „Srbijašume”.

– Velika biološka vrednost područja ogleda se u prisustvu raznovrsnih šumskih zajednica, među kojima su najznačajnije šume sladuna i cera, termofilne kitnjakove i kitnjakovo-grabove zajednice, zajednice sa mečjom leskom i kavkavskom lipom i planinske bukove šume, kao i u bogatstvu biljnim vrstama (751), među kojima se izdvajaju brojni endemiti, navodi se u Studiji Zavoda.

Zahvaljujući povoljnoj klimi ovde se javlja još jedan prirodni fenomen, nivo hrastove šume ide do 900 metara nadmorske visine, umesto uobičajenih 700. Ovde ni šljive nisu kao na drugim mestima. U podnožju planine, na njenoj severnoj strani, nadomak Prolom banje, nalazi se crkva Lazarica i u njenom dvorištu šest uvijenih stabala šljiva. Priča se i da u dvorištu uvek ima tačno šest šljiva, da kad se jedna osuši ili uvene, na njenom mestu izraste nova, čije je stablo takođe uvijeno.

Legenda kaže da je u porti crkve pričešćen deo srpske vojske pred odlazak u Kosovski boj. Posle pričešća srpski vojnici su šest puta obilazili crkvu i molili se za pobedu na Kosovu. Šljive su se uvijale u smeru u kome se vojska kretala. Stara stabla su se sušila, a na njihovom mestu nicala nova i uvijala, ali je uvek bilo samo šest stabala šljive. Po predanju „šljive će se ispraviti kada se junaci koji su se tu pričestili vrate svojim domovima”.

Područje Radana naseljavaju brojne vrste sisara, među kojima je od posebnog značaja endemična vrsta makedonska voluharica. Odlikuje se i raznovrsnim ptičijim svetom, tu gnezdo svija crna roda, orao kliktaš, suri orao, patuljasti orao, sivi soko, buljina... Dok se u rekama i potocima mreste potočna pastrmka, dvoprugasta uklija, potočna mrena, krkuša, klen, grgeč...

Od hidroloških specifičnosti izdvaja se vrlo retka pojava – bifurkacija na reci Delivode. Levi krak i jači deo vode potoka, koji se deli, odlazi prema severoistoku i čini Magašku reku, dok desni krak odlazi prema jugu i čini Ivanjsku reku.

Još jedna pejzažna vrednost prostora su vidikovci. Planinu Radan čine tri planinska masiva: Majdan planine, Ravne planine i Petrove gore. Najviši vrh planine je Šopot. Druga dva poznata vrha su Sokolov vis i Petrov vrh i sa njih se pogled po vedrom danu daleko prostire.

U centralnom delu Parka prirode, ispod najvišeg planinskog vrha Šopot (1408 m) izvire Borinska reka. Od izvorišta, preko Borinskog skoka – osam metara visokog vodopada, pored crkve, posvećene Ognjenoj Mariji pa do sela reka teče kroz bukovu šumu. Tok Borinske reke je bujičan, pa je vodopad najlepši u proleće, kad ima i najviše vode.

Brestovačko jezero nastalo pregrađivanjem gornjeg toka Puste reke, priča je za sebe.

Šumovita plodna zemlja, razgranata mreža vodotoka i brojna rudna nalazišta omogućili su povoljne uslove za život od praistorijskog doba. Severoistočno od Kuršumlije, na lokalitetu Pločnik otkriveno je najstarije naselje ranoeneolitske metalurgije južnovinčanske kulture koja već poznaje serijsku proizvodnju i tehnologiju topljenja i livenja bakra.

Svetski arheolozi i istraživači, koji se bave razvojem metalurgije u istoriji ljudske civilizacije, mišljenja su da se kod Pločnika prvi put u Evropi, a možda i u celom svetu, topio bakar od kojeg su izrađivani upotrebni i ukrasni predmeti, više od pet hiljada godina pre Hrista.

U Parku prirode „Radan” nalaze se ostaci jednog od najvećih i najznačajnijih vizantijskih gradova Balkana, Caričin grad (Justinijana Prima), koji je podigao najveći vizantijski vladar Justinijan Prvi u znak zahvalnosti kraju u kom se rodio.

Veliko je i spomeničko nasleđe koje je posledica centralnog položaja Radana u srednjevekovnoj Srbiji.

Caričin grad (Justinijana Prima)

Stefan Nemanja je na temeljima ranohrišćanske bazilike obnovio manastir posvećen Svetoj Bogorodici, nadomak ušća Kosanice u Toplicu, a na uzvišenju iznad sadašnje Kuršumlije (Bele Crkve) manastir Sv. Nikole, svoje dve prve zadužbine, u vreme dok je bio udeoni knez, zajedno sa svojom braćom. Podizanje manastira dovelo je do sukoba među braćom koji se završio njegovim dolaskom na vlast (1166. godine). Danas se ova kulturno-istorijska blaga, kao i mnoga druga, nalaze u okviru Parka prirode.

Radan se vezuje i za staru srpsku rasu pasa – srpski mastif ili Dušanov mastif koja je na ovoj planini postojala sve do 1960. godine. Mastif je najstarija i najveća rasa pasa u kinologiji. Koristio se i u srednjevekovnim borbama vitezova konjanika i pešadije. Svaka srednjovekovna država ih je gajila pa i nemanjićka Srbija. Legenda kaže da je u Dušanovoj carevini stvoren predak srpskog odbrambenog psa, tačnije srpskog mastifa.

Komеntari5
0c31d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija
Caričin grad sa jedne strane, a Đavolja varoš sa druge. Bila sam pretprošle godine u Caričinom gradu. Ako volite rimska utvrđenja i arheologiju, toplo preporučujem ovo mesto. Do Đavolje varoši još nisam stigla, ali imam nameru, nadam se ove godine, makar i iznajmljenim autorent-ovim autom. Kažu da sada postoji i put kojim se iz pravca Caričinog grada može stići i do Đavolje varoši, a usput može da se svrati na brčkanje u Brestovačkom jezeru. Radan je zaista nedovoljno promovisan, a predivan.
Дрић
ПРОЛОМ БАЊА је туристичка мека. Посетите пролом бању. Уживајте у њиховим кухињским специјалитетима. Бићете у могућности да у опанцима посетите и видите већину набројаних лепота. Још треба додати и близину легендарне ЂАВОЉА Варош. Био сам лично тамо прошле зиме. Чим Ковид 19 заврши свој терор, идем поново. Било је незаборавно. Живела Србија.
Jovica Stojičić
Šteta što se takvo prirodno bogatstvo ne iskoristi u turizam .Na žalost svi smo se raselili sa Radana širom sveta ali je on u našim srcima uvek i naša mesta gde smo živeli.Dace Bog da doživimo penziju i obnovimo naša sela mi stariji ali i mladji koji bi se bavili stočarstvom i voćarstvom jer je područje dobro za tu vrstu privrede ali mora imati sigurnost nakon proizvodnje otkup i sve uslove života .Postaviti vetrenjače prirodna energija električna obnoviti sela
Дрић
....mora imati sigurnost nakon proizvodnje otkup-Слажем се са овиме. Држава мора откупити производ сељака. Мора и мора. По цени квалитета. Кад сам био дете државне задруге су откупљивале шљиве, јабуке, гљиве, пужеве са шкољкама, кожа огуљених домаћих животиња, вуна итд....данас сељаци закољу овцу и баце кожу. Ошишају овцу и каже баце вуну у поток, нема никакве зараде.Има каже неки који то откупљују али зарада мала, боље каже бацити. Ово су речи људи у селу где сам ја рођен. За друге не знам.
Joca Dobric
Vrlo ugodan I prijatan tekst o Prirodi sto nas okruzjuje, rado se sjecam sarolike ocaravajuce okoline sa planinama raznovrsnim sumama livadama stjenama kotlinama rijecicama sa vodopadima cistim jezerima sa mnostvom sumskih zivotinja ptica insekata, neizmjernog Prirodnog bogatstva uz to srecno djetinstvo nadolazeca I prolazna mladost zajedno sa - mojom prirodom- zatim odlazak na skolovanje a zatim nezeljeni odlazak I rastanak sa - mojom voljenom u srcu usadenom Prirodom,,,

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja