Priprema li se to Peking za rat? Prvog januara 2021. godine stupio je na snagu izmenjeni Zakon o odbrani koji daje ovlašćenja kineskom predsedniku i šefu Centralne vojne komisije, Si Đinpingu, da u cilju zaštite nacionalnih interesa u zemlji i inostranstvu može da mobiliše sve vojne i civilne resurse.

Amandmanima i novim članovima zakona koje je 26. decembra prošle godine usvojio stalni komitet Svekineskog narodnog kongresa dodatno je ojačana partijska kontrola nad oružanim snagama. Ključne odluke koje se odnose na odbranu zemlje  sada su izmeštene iz Državnog saveta kineske vlade kojim predsedava premijer Li Kećijang u Centralnu vojnu komisiju Kineske komunističke partije.

Jedan zvaničnik iz zakonodavnog biroa Centralne vojne komisije za Kineski međunarodni radio objašnjava da revidiranim Zakonom o nacionalnoj odbrani Peking nastavlja odbrambenu nacionalnu politiku kojom će aktivno promovisati međunarodnu vojnu komunikaciju i saradnju pokazujući time svoju veru u antiratnu i mirovnu politiku.

Nema sumnje da je ovako vešto nijansiranim izmenama zakona Si Đinping (67) postao najmoćniji generalni sekretar Komunističke partije posle njenog osnivača Mao Cedunga.

Kineski predsednik i šef partije dobio je u ruke dodatni instrument reagovanja na vojne izazove koji dolaze pre svega od SAD. A to znači i odluku o objavi rata. Izmene zakona o odbrani se uklapaju u planove Pekinga da do 2027. godine, kada će biti obeležena stogodišnjica osnivanja Kineske narodnooslobodilačke vojske, potpuno modernizuje oružane snage kako bi po svojoj efikasnosti i borbenoj gotovosti bile na istom nivou sa armijom SAD.

Dvomilionska kineska vojska ne samo da se ubrzano oprema modernim naoružanjem, što odavno podiže temperaturu u Pentagonu, već polako menja i svoj karakter. Potpredsednik Centralne vojne komisije Sju Ćilijang je u zvaničnoj publikaciji ovog partijskog organa u novembru prošle godine napisao da Kineska narodna armija mora da bude proaktivnija u oblikovanju načina vođenja rata, a ne samo kao do sada spremna da odgovara na sukobe.

Kao razlozi za izmenu zakona koji omogućava dodatnu mobilizaciju i povećanje borbene gotovosti vojske navedene su pretnje raskolom i zaštita interesa razvoja države. Zato je reformisanim Zakonom o nacionalnoj odbrani omogućeno stvaranje mehanizma koordinacije državnih i privatnih preduzeća, usmerenih na razvoj vojnih tehnologija koje uključuju konvencionalno naoružanje, kao i sferu sajber bezbednosti, svemira i elektromagnetnih borbenih sredstava.

Vojni i politički analitičari smatraju da je cilj izmena zakona da ojača vojno vođstvo zemlje pod komandom Si Đinpinga, ali istovremeno da pruži i pravnu osnovu za odgovore na izazove koje sobom nosi konfrontacija SAD i Kine.

Deng Juven, bivši zamenik urednika „Stadi tajmsa”, publikacije Komunističke partije kaže da amandmani treba da legalizuju formalnu prirodu „posebne” prirode kineskog političkog i odbrambenog sistema  u situacijama koje mogu da naštete režimu u zemlji i inostranstvu.

„Nije iznenađenje što Peking ojačava vođstvo Centralne vojne komisije  u situaciji kada je Kineska narodna armija spremna da brani nacionalne interese širom sveta”, kaže Deng Juven za „ Saut Čajna morning post”.

U situaciji kada se  mnoge zapadne razvijene demokratije nedovoljno uspešno bore protiv pandemije virusa korona  uspešno suzbijanje i stavljanje pod kontrolu zaraze u Kini pripisuje se autoritarnom rukovođenju Komunističke partije. Čen Daojin, nezavisni politički komentator i bivši profesor na Šangajskom univerzitetu za političke nauke i pravo, smatra da izmene zakona  o odbrani pokazuju da je Peking stekao samopouzdanje da legitimiše svoj dugogodišnji princip da „stranka zapoveda oružjem” i time  preuzme apsolutno vođstvo nad oružanim i rezervisanim snagama.

„Odluka da se u zakon o odbrani stavi i član da ’razvojni interes’ može biti razlog za vojnu mobilizaciju pružio bi pravni interes za objavu rata u legitimnoj odbrani nacionalnih i razvojnih interesa Kine”,  objašnjava  Čen Daojin.

Tajvanski vojni ekspert Či Le-ji  izmene zakona o odbrani vidi kao odgovor Pekinga na američku politiku „sveobuhvatnog strateškog obuzdavanja” Kine .

„Revizija ovog zakona je simboličan borbeni poziv Komunističke partije Kinezima da budu spremni za nacionalnu mobilizaciju u odbrani zemlje, što stranka  nije uradila od dolaska na vlast 1949. godine”, kaže ovaj stručnjak iz Tajpeja.