nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 05.01.2021. u 21:31 Brane Kartalović

Srbija ima pravo da traži ratnu odštetu od Nemačke

(Фотодокументација „Политике”)

Kragujevac – Ni Jugoslavija, a ni Srbija kao pravni sledbenik Jugoslavije nikada se nijednim aktom nisu odrekle naplate ratne štete od Nemačke, pa je to pitanje i dalje otvoreno, tim pre što reparacija u pravnom smislu ne zastareva, kaže za „Politiku” predsednik Upravnog odbora Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata Srbije, advokat iz Novog Pazara Dragan Novović. On je ovog septembra na Pravnom fakultetu u Kragujevcu doktorirao na temi „Ratna šteta pričinjena od Nemačke na teritoriji Kraljevine Jugoslavije i obeštećenje žrtava iz Srbije”.

– Jugoslavija je posle Drugog svetskog rata zaključila mirovne ugovore sa Italijom i Mađarskom, čime je pitanje reparacije sa ovim državama rešeno, a Bugarskoj je ratna šteta oproštena. Sa Nemačkom nikada nije zaključen mirovni ugovor, pa je pitanje ratne štete, u pravnom smislu, još otvoreno. Međutim, reparacija je i ozbiljno bilateralno pitanje. Problem je što Nemačka smatra da je pitanje naših potraživanja definitivno rešeno „Brionskom formulom” posle razgovara Tita i kancelara Branta 1973. godine – navodi naš sagovornik.

Reparacija se kao pravni pojam prvi put eksplicitno pominje u Četvrtoj haškoj konvenciji o pravilima ratovanja na kopnu iz 1907. godine, kada je ustanovljen princip kolektivne odgovornosti. Ovaj akt je dopunjen principom individualne odgovornosti na Potsdamskoj konferenciji 1945. godine. Međunarodna konferencija za nemačke spoljne dugove održana je u Londonu 1952.

– Postoji više međunarodnih običajnih pravila koja određuju pravne okvire za regulisanje pitanja ratne štete, a pod pojmom reparacije se u modernoj teoriji međunarodnog javnog prava podrazumeva „ratna odšteta usled protivpravnih radnji, to jest međunarodnih delikata, po zahtevu oštećene države...” Ta definicija se tretira kao „međunarodni običaj, dokaz opšte prakse koja je prihvaćena kao pravo”, saglasno 38. članu Statuta Međunarodnog suda pravde od 1945. godine. Problem je, međutim, što u međunarodnom pravu nema pravila koja garantuju isplatu ratne štete, niti postoji međunarodna organizacija koja može garantovati da će strana oglašena za dužnika biti primorana da ratnu štetu i plati – objašnjava Novović.

Kad je reč o utvrđivanju iznosa štete, to pitanje, kaže naš sagovornik, podrazumeva korišćenje preciznih podataka. Komisija vlade FNRJ je za potrebe Mirovne konferencije u Parizu, koja je zaključni akt usvojila 1946. godine, prijavila ratnu štetu od 46,9 milijardi dolara, od čega se na Nemačku odnosilo 35,8 milijardi. Međutim, zaključeno je da se ukupan iznos ratne štete Evrope utvrdi na 53,4 milijarde dolara. Jugoslaviji je priznato potraživanje od 9,1 milijarde, s tim da je dug Nemačke iznosio 7,1 milijardu. Obračun je rađen po kursu dolara iz 1938. godine.

Pre više od dvadeset godina, prilikom osnivanja Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata Jugoslavije, formiran je tim stručnjaka na čijem čelu je bio dr Ivan Čukalović, profesor međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Taj tim je na osnovu međunarodnog finansijskog izveštaja iz 1961. godine utvrdio da je Jugoslavija na ime reparacije od Nemačke dobila 35,8 miliona dolara. To je, praktično, bila vrednost zaplenjene imovine i ratnog materijala.

– Uzimajući u obzir ovu činjenicu, a imajući u vidu zaključak Pariske konferencije, ekspertski tim je 1998. godine utvrdio da visina nemačkog duga prema Jugoslaviji iznosi više od 335 milijardi dolara. Obračun je urađen na osnovu poređenja vrednosti unce zlata iz 1938. godine i na dan sačinjavanja ekspertize. „Zlatna klauzula” je, inače, opšteprihvaćen princip obračuna i u međunarodnom i u domaćem pravu. Više od 75 odsto štete odnosi se na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, a važno je reći da u obzir nikada nije uzeta naknada za prinudni rad naših zarobljenika u nemačkim logorima – kaže Novović.

S namerom da sagleda problem reparacije, srpska vlada je 2008, na inicijativu Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata Srbije, formirala komisiju za procenu ratne štete, čime je okončan mandat slične komisije osnovane 1991. godine. Ni komisija iz 2008. nije ostvarila ozbiljniji rezultat, a rad je prekinula s istekom mandata 2010, podseća Novović, naglašavajući da Srbija ima pravo da traži ratnu odštetu od Nemačke.

– Postoji nesumnjiv pravni osnov po kome Srbija može da traži ratnu odštetu od Nemačke i u tom smislu ne bi smela da bude u lošijem položaju od država koje su to pravo ostvarile potpisujući mirovni sporazum. Ono što Srbija treba konkretno da uradi tiče se usvajanja zakona kojim bi se definisao pojam žrtve. Potom treba osnovati fond za obeštećenje i propisati uslove za isplatu. Takođe, treba intenzivarati privrednu saradnju sa Nemačkom. U nemačkim firmama u Srbiji mogli bi da rade potomci žrtava, a iz ostvarene dobiti mogao bi se puniti fond za obeštećenje – preporučuje sagovornik „Politike”.

Iako rešavanje pitanja reparacije nije jednostavan posao, Novović smatra da hipoteke iz prošlosti koje opterećuje dve države treba ukloniti zarad budućih odnosa srpskog i nemačkog naroda.

Enigma „Brionske formule”

Susret Josipa Broza i nemačkog kancelara Vilija Branta 1973. godine i danas izaziva mnoge nedoumice, tim pre što autentičan tekst „Brionske formule” nikad nije bio dostupan javnosti, kaže naš sagovornik, napominjući da problem leži u tome što su elementi „Brionske formule” uneti u preambulu sporazuma „Kapitalhilfe” iz 1974. godine, kojim je Nemačka odobrila SFRJ povoljan kredit od milijardu maraka.

– Izuzimajući preambulu sa elementima „Brionske formule”, operativni deo sporazuma „Kapitalhilfe” je po svojoj formi i sadržini čist finansijski ugovor o kreditu i tu nema govora o ratnoj odšteti. Uostalom, taj kredit je otplaćen. Problem je u tome što se Nemačka i danas poziva na taj sporazum kojim je, navodno, pitanje svih naših potraživanja iz prošlosti, pa i ono koje se tiče reparacije, definitivno rešeno – kaže Novović.

Komеntari25
dab28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Svi znamo da ima pravo, a pitanje je sto ne trazi i sta ceka?
Gavran
A šta je sa Turskom? Kada će oni da plate odštetu za tolike stotine godina ropstva?
Sofija
Nemacka se jednostavno nece pitati. Zar ne vidite i sami da se svet menja. Neki ljudi imaju pogresna uverenja i nesto kao "kompleks nemacke sile". Ali, vidite sve je prolazno, sila posebno i brzo se promene okolnosti. Potrebna je samo upornost.
Адреса позната редакцији
"важно је рећи да у обзир никада није узета накнада за принудни рад наших заробљеника у немачким логорима – каже Нововић." Молио бих "Политику" да објави овај деманти, јер новчана накнада за принудни рад и тортуру наших држављана у немачким логорима (тачније свим логорима на окупираним територијама) и на сеоским газдинствима у Немачкој исплаћивана је и исплаћена у првој половини 2000-их од стране Немачке Владе, преко ИОМ. Ово знам јер је мој отац, као и други, примио ову накнаду, и то посмртно,
Живан Гајић
Поштовани...мој стриц је био на принудном раду у Берлину...убијен или погинуо приликом бомбардовања Берлина 1944,тамо вероватно и сахрањен.Нико његов тј.једини жив од његових најближих је Мој отац(стар 85 година)никад никакву накнаду није добио!
Viki
Možda nisam dobro iščitala, ali pretpostavljam da bi Srbija, ako bi tražila reparacije od Njemačke, tražila samo za ono što se u Drugom svjetskom rata dogodilo na prostoru današnje Srbije, a ne na prostoru cijele bivše Jugoslavije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja