subota, 06.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 09.01.2021. u 18:00 Siniša Korica

Jugoslavija, svima tesna

Kralj Aleksandar je pokušao nešto učiniti, izmiriti nacionalne identitete i vizije elite, išlo je to teško, bezuspešno, hteo je za deceniju i po koja mu je stajala na raspolaganju da promeni procese koji se mere vekovima
(Фото А. Васиљевић)

Znao sam da pišući o Jugoslaviji, kada je dva puta bila jedna zemlja, znači upasti u zamku raspirivanja strasti. Podizati adrenalin. Još u petom razredu osnovne škole u predmetu istorija shvatio sam da se svaki istorijski događaj mora razmatrati iz ugla  uslova u kojima je rođen. Ocenjivanje događaja iz današnjeg rakursa manje ili više „zakrivljuje istoriju”.

Ideja jugoslovenstva stvorena je u drugoj polovini 19. veka i to kod elite u svim južnoslovenskim državama. Srbija je bila zemlja sa  seljačkim radnim življem, čak 90 odsto pretežno siromašnih, a većina i nepismenih. Hrvati bili kmetovi kod austrougarskih plemića, Slovenci se bavili nor-kor (sporednim) poslovima  kod Austrijanaca. Uz sve to 30 odsto Srba živi van granica matice. Slovenačka elita nije znala kako da se iščupa iz skoro sedmovekovnog podaništva austrijskom caru. Hrvatska, pak,  znala je da sami ne mogu sačuvati veliko more, a srpska da jedino u novoj zemlji, Jugoslaviji, može obezbediti da svi Srbi žive u jednoj državi. U priči izostavljam uticaj inofaktora ne zato što je zanemarljiv, već zato što imam ograničen prostor za ovu vrstu teksta.

Ova primamljiva ideja za oslobođenje svih južnoslovenskih naroda, okupljenih u jednoj državi, pala je kao zanos na vruću ploču, na pregrejanu ringlu šporeta koji je ložen vekovnim naslagama istorije. U njoj epski prepevi, usmena predanja, crkvena pojanja u kojima je pričana neka druga istorija po kojoj  smo se održali zahvaljujući  samo tome što smo se držali u grupi, u zadrugama,  i uz zvuke pravoslavnih zvona. Ideja već na startu biva najpre opečena, a nešto kasnije i spržena. Englezi kažu pala u „vrijući lonac”. Kralj Aleksandar je pokušao nešto učiniti, izmiriti nacionalne identitete i  vizije elite, išlo je to teško, bezuspešno, hteo je za deceniju i po koja mu je stajala na raspolaganju da promeni procese koji se mere vekovima.

Posle Drugog svetskog rata stvorena je druga Jugoslavija, na potpuno novim osnovama. Entuzijazam mladosti iz rata prelivao se i u miru. Zemlja se na krilima novih nada najbrže obnavljala. Potom stižu infuzije iz sveta, besplatna pomoć Zapada, Rusi pariraju ali ne novcem već otvaraju svoje zatvoreno tržište za jugoslovensku robu, zatim novi podsticaji iz sveta nesvrstanih. Jugoslavija se razvija po najvećim stopama rasta. Postajemo pravi Zapad za sve zemlje istočno-socijalističkog lagera. A onda nam stiže upakovana Marksova formula koja kaže da na određenom stepenu društvenog razvoja narasle proizvodne snage dolaze u sukob sa rigidnim društvenim odnosima. Kao pile u kučini zapetljali smo se u klupko u kome tri jaka pletiva dominiraju, uvezuju se u nerazmrsiv čvor: demokratija, društvena svojina i nacionalno pitanje.

Demokratija – Najpre su studentske demonstracije 1968. bile prva opomena da nešto ne valja. To se tada nije razumelo. Tito daje podršku studentima, nažalost, kao iluziju. To ohrabruje neke glasove da nastave sa razmicanjem slobode. Kulminacija se dostiže 1971. U Hrvatskoj MAS pokret, težnja za većim stepenom nezavisnosti. Tito seče, smenjuje kompletno državno-partijsko rukovodstvo Hrvatske. Na red dolazi Srbija (1972). Greše neki istoričari kada kažu da je to bila težnja za ravnotežom, kompenzacijom, navodno kad je smenio Hrvate, red je da smeni i rukovodstvo Srbije. Ne! Istina je da su, verovatno najmudrijem rukovodstvu Srbije posle Drugog svetskog rata, Markom Nikezićem, Mirkom Tepavcem, Latinkom Perović odškrinuta vrata za drugačija mišljenja. Međutim, pluralizam i višeglasje u mišljenjima nisu mogla ići u korak s jednopartijskim sistemom i njegovim monopolom. Tito prepoznaje opasnost po partiju i njegovu dominantnu ulogu, te pod optužbom da se u Srbiji širi liberalan odnos prema „neprijateljima države” donosi odluku o smenjivanju tako nazvanih liberala. Bilo je to ubijanje vapijućeg glasa za više sloboda. Iako ovo nisu bili profilisani začeci višestranačja, ali njegova prethodnica možda i jesu. Ponovo su društveni odnosi vraćeni u kolotečinu iz koje će na naplatu doći istorijski račun tridesetak godina kasnije.

Društvena svojina –  Za razliku od mnogih istorijskih analitičara koji su ceo svoj život proveli na potražnoj strani budžeta, i to direktno iz skamije, ja sam oživeo deo Jugoslavije radeći  i u privredi. Izbliza i neposredno posmatrao eroziju društvene svojine. Brojne primere tog zapažanja preneo sam u svoju knjigu „Umiranje Jugoslavije”. Ovde ću odabrati samo jedan. Sredina sedamdesetih godina prošlog veka. Mesto dešavanja novosadska Fabrika mašina „Pobeda”. Stiže reklamacija velikog nemačkog kupca na proizvod uvezen iz „Pobede”. Traži hitnu intervenciju stručnjaka. Direktor predlaže Radničkom savetu da na put hitno pošalju inžinjera N. N. Kuvarica Mica članica saveta je protiv. Prvo traži da se vidi koliko je inžinjer dnevnica do sada podigao pa da se onda odlučuje... Bila je to klasična izmešanost funkcije rukovođenja i upravljanja. Račun je platila društvena svojina, kasnije i socijalizam. Ako se ovome doda i preveliko socijalno zakonodavstvo (besplatna dodela stanova, regresi) onda s tom torbom na leđima teško smo prolazili na svetskoj utakmici.

Nacionalno pitanje – Ponovo teče nevidljiv sukob između elite, ovoga puta komunističke i naroda. Teško je bilo u jednoj zemlji održati ravnotežu između jedne proevropski razvijene Slovenije i Kosmeta po mnogo čemu još u 19. veku. Tinja sukob između razvijenih i nerazvijenih, razvijenima mnogo šta daju za nedovoljno razvijene, a nerazvijenima uvek malo. Jugoslavija svima postaje tesna. Na ovim raspuklinama niču veliki nesporazumi koji u prvi plan izbacuju etničke preduzetnike, sokolove naših nacionalizama. Oni najpre svest zamućuju, a onda je i krv potekla. Kraj je poznat.

Publicista i bivši član Savezne vlade u SFRJ

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari81
ec12e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zvonko
Znam da nije mijesto za viceve ali ako dozvolite posvećujem jedan gosp.Trifunu .Vozi M... auocestom kad najednom prkidaju na radiju muziku i obavještavaju vozače: Pažljivo vozite na a.c. A 10 jedan vozač vozi u suprotnom smjeru. M... to sluša i komentira ma šta jedan na storine,na stotine. Pozdrav !
Trifun
@Zvonko Bajatim vicem pokusavate nadomestiti nedostatak argumenta u polemici..Prikljucio vam se izvesni @Oluja,nicim izazvan,koji zivi u ubedjenju da je,u nasim prethodnim polemikama,nesto "cinjenicki i dokumentovano osporio".Neslaganje,za nekog ko je stav o proslosti izgradio na Bulajicevim filmovima i komunistickom agitpropu,je razumljivo.Samo iskazano neslaganje ne znaci da je time nesto dokazano..Inace,nadimak "Oluja" proizvodi negativne asocijacije,pa je cudno da se neko njime ponosi..
Dragomir Olujić Oluja
... samo što M. vozi pravi auto, doduše pogrešnom stranom, a g-din Trifun sve vreme iznosi „tvrdnje“ ni u čemu utemeljene, pogrešno i tendenciozno „citira“, reciklira falsifikate, kafansko-slavske mantre... i ne smeta mu što je svaki put činjenički i dokumentovano osporen!
Konstitutivnost
U svakom slučaju, u današnjoj Hrvatskoj Srbi su više "konstitutivni" od Srba u SR Hrvatskoj. Danas Srbi imaju zagrantirana tri zastupnička (poslanička) mjesta u Hrvatskom saboru, a u SR Hrvatskoj po automatizmu, odnosno nacionalnom ključu - nisu imali niti jedan.
Luis
Srbija je promijenila svoj ustav nekoliko mjeseci prije Hrvatske. Znade li netko koje su tamo promjene unešene, a odnose se na narode i narodnosti? Mnogi komentatori bi se postidjeli da pročitaju što tamo piše.
Boža
Ista stvar sa EU.
Lujza i Lena
25 godina posle ratova, treba izbegavati sterilnu diskusiju sa pitanjima : ko je prvi poceo, ko je kriv i sl. Korisnije je razmisljati o nasoj buducnosti i zajednickim projektima : nas mir, nasa deca, nase zdravlje, nasa ekonomija, nasi odnosi sa susedima . . . na primer, kao sto su to uradile Francuska i Nemacka, posle teskih ratova i ogromnih zrtava.
Драган П.
Невероватни су хрватски коментатори. Лепо им цитираш Устав СРХ по коме је то била "држава хрватског народа, српског народа у Хрватској и осталих", а онда и Устав СФРЈ по коме је "промена њених граница била могућа само уз сагласност свих република и покрајина", а "право на самоопредељење до отцепљења имали су народи", а не републике. И опет се копрцају, измишљају неке плебисците, па неке државотворне народе, а те речи се у ниједном уставу, нити закону нису помињале. Правдају се измишљотинама.
Драган П.
СРХ је била национална држава хрватског народа, држава српског народа у Хрватској, и онда тек свих осталих. Дакле, Хрвати и Срби из Хрватске били су издвојени у односу на све остале. То није била грађанска држава свих својих грађана, већ пре свега национална држава Хрвата, држава Срба из Хрватске, а тек онда и мањина. Уставом из 1990. Срби су спуштени у мањине, а написао сам и зашто. Пре тога, то је била држава српског народа из Хрватске. После више није. Ако треба, понављаћемо док не схватите.
Joško
dragan, tebi ni 100 puta nije dovoljno ponoviti nešto što i osnovnoškolac može iščitati iz ovog članka hrvatskog ustava. Hrvatska nije bila nacionalna država srpskog naroda već samo hrvatskog.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja