ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 07.01.2021. u 00:22

Pravoslavni vernici slave Božić

(Фото Марко Спасојевић)

Pravoslavni vernici danas slave Božić, rođenje Isusa Hrista, uz tradicionalni pozdrav: Mir Božji, Hristos se rodi - Vaistinu se rodi.

U pojedinim crkvama obeležavanje Božića počelo je ponoćnim liturgijama. U Hramu svetog Save počela je arhijerejska liturgija koju služi vladika remezijanski Stefan.

Arhijerejsku liturgiju ujutru, od devet sati, služiće u Hramu svetog Save mitropolit dabrobosanski Hrizostom, mestobljustitelj patrijaršijskog trona Hrizostom.

Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja.

U hramovima se čita poslanica arhijera SPC.

Najradosniji hrišćanski praznik 7. januara, pored Srpske pravoslavne crkve, proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji poštuju julijanski kalendar.

Božić, zajedno sa Vaskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika i praznuje se kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg.

„A kad se navrši vrijeme, posla Bog Sina svojega jedinorodnoga” da spase rod ljudski, piše u jevanđelju. I kad se ispuni devet meseci od blagovesti, koju javi arhangel Gavril Mariji u Nazaretu, govoreći: „Raduj se, blagodatna... evo začećeš i rodićeš sina, i nadeni mu ime Isus”.

Hristos je, prema jevanđelju, rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda zaustavila iznad pećine kod Vitlejema.

„U isto vreme, nad zemljom izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda koja beše neobična stoga što se nije kretala od istoka ka zapadu već se kretala prema jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde već u visini ptičjeg leta”, piše u jevanđelju.

Bogoridica Marija je, u pećini u Vitlejemu, povila u slamu malog Isusa i poklonila mu se kao Bogu.

„Zvezdu su 40 dana pratila trojica mudraca, Gašpar, Baltazar i Melhior. Stigavši u Jerusalim, u vitlejemskoj pećini, nad kojom se zaustavila zvezda, poklonili su se detetu kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i učitelja”.

Car Irod je, u strahu za svoj presto, naredio da se u Vitlejemu pobiju sva muška deca do dve godine, nadajući se da će među njima biti i novorodeni Isus.

Tada je ubijeno, prema jevanđelju, 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu, gde je živela do Irodove smrti.

U porti Saborne crkve Hristovog Rođenja nalazi se pećina-paraklis gde se čuvaju mošti 14.000 „vitlejemskih mladenaca koje krvožedni car Irod pobi ne bi li među njima ubio i Bogomladenca Hrista”.

Inače datum obeležavanja Božića se prvi put pominje kao praznik 336. u jednom rimskom kalendaru. Do 16. veka svi hrišćani su Božić slavili istog dana, nakon 1582. i prihvatanja Gregorijanskog kalendara od strane Vatikana, pojavljuju se razlike.

Prvih vekova i pravoslavne i protestantske zemlje su se držale starog kalendara, što se kasnije postupno menjalo.

Božić je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva - očinstva i materinstva.

Kod Srba taj praznik je ukrašen najlepšim verskim običajima i obredima, koji imaju jedan osnovni smisao i cilj: umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Božić je uvek mrsni dan, kojem je prethodio četrdesetodnevni božićni post, koji predstavlja pročišćenje duha i tela.

Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača u koju se stavlja zlatni ili srebrni novčić, a ona se za ručkom lomi isključivo rukama.

Ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini.

Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica. Ukućani položajnika, prvog gosta na Božić, daruju poklonima.

SPC i vernici, Božić slave tri dana. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti Stefan.

U Srbiji je Božić od jula 2001. i jednodnevni državni praznik, prenosi Tanjug.

Komеntari3
1eb44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Душан
Мир Божији, Христос се роди! Срећан Божић!
Srba
... Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар. Ne radi se o nikakvom postovanju vec o tvrdoglavosti (rekao bih i nesto jace ali me tada 100% ne bi objavili - ovako 99.99")
Саша Микић
2023. године навршиће се тачно 100 година откада је СПЦ предложила календар Милутина Миланковића на Свеправославном конгресу у Цариграду (Истанбулу). Сем побројаних све друге православне цркве на челу са Васељенском патријаршијом су прихватиле тај календар, а прихватила га је и СПЦ у начелу, са тим да ће почети да га примењује када се ''стекну услови''. Да ли су се после скоро 100 година стекли ти услови?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja