utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 11.01.2021. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Želje u karantinu

Mnogi su ih svesno ili nesvesno „uspavali” da bi smirenije dočekali povratak u normalnost, prihvatajući stanje poluravnodušnosti ili emotivne hibernacije, ali opasno je što to dovodi i do pada opšte životne energije, elana ili libida
(Срђан Печеничић)

U životu ljudi se kreću ili od nečega ili ka nečemu. Ono što je odgovorno za naše kretanje ka nečemu jesu naše želje i potrebe.

Iako se potreba kao pojam koristi na brojne načine, u najužem smislu označava one naše potrebe koje moramo zadovoljiti da bismo ostali živi. Takvih potreba ima veoma malo, dok je daleko veći broj naših želja. U tom smislu želje su tkivo onoga što osećamo kao životnu energiju, životni elan ili libido. Iako je zahvaljujući psihoanalizi libido počeo da označava seksualnu želju, u originalu ova reč označava svaku želju, pa i sam životni nagon.

Uticaj na kvalitet života

Želje se osećaju i zato spadaju u osećanja. Najkraća definicija je da su želje osećanja važnog cilja. Na osnovu želja nastaju i druga osećanja: kada je želja ostvarena, nastaje osećanje zadovoljstva; kada su ostvarena neka od najvažnijih osećanja, pojavljuje se osećanje sreće. Kada je osoba onemogućena da ostvari neku važnu želju oseća frustraciju, to jest nezadovoljstvo ili osujećenost. Nekada ovo nezadovoljstvo donosi osobi dodatnu energiju da pokuša da ostvari svoju želju, tako da postaje agresivna.

Kada je neko u situaciji u kojoj ne može ostvariti nijednu svoju želju, oseća dosadu, a kada ne može da ostvari svoju želju da bude s nekim ko mu je emotivno važan, oseća nedostajanje ili usamljenost. Prema tome želje su veoma važne. Dok je zadovoljenje potreba povezano s preživljavanjem, ispunjenje želja je povezano s kvalitetom života.

Kada se u životu pojavi situacija kao što je ova u kojoj se sada nalazimo, u kojoj su ugroženi i pojedinci i zajednica, kada se živi skučeno, bilo zbog straha od zaražavanja, bilo zbog epidemijskih mera, njeno obeležje je opšta frustracija. To jednostavno znači da zbog spoljašnjih prepreka nismo u stanju da ostvarimo naše brojne želje. Ljudi koji su frustrirani, nezadovoljni, imaju spuštene pragove tolerancije, tako da postaju nervozni, neraspoloženi, skloni da „planu” i postanu agresivni.

Kada situacija koja nas frustrira traje nekoliko meseci, do pola godine, ljudi podnose svoju frustraciju, čekajući kada će stvari da se vrate u normalu. Ali kada situacija traje mnogo duže, kao što je sada slučaj, ljudi postaju žrtva svoje frustracije koja sama po sebi postaje hronični stres.

Da se to ne bi desilo ljudi počinju da koriste drukčije adaptivne mehanizme koji su korisni u dugotrajnim frustracijskim situacijama. Glavni mehanizam jeste da prestanu da žele. Sve dok neko ima želju koju ne može da ostvari, on je nezadovoljan i frustriran, ali kada prestane da želi, on prestaje da bude nezadovoljan. Iz tog razloga mnogi od nas su svesno ili nesvesno „ugasili” ili „uspavali” svoje želje, kako bi smirenije dočekali promenu situacije kada će opet moći da zažive.

Dok je dobit od ovog odbrambenog mehanizma da ljudi ne osećaju frustraciju, loša strana je što on dovodi do pada opšte životne energije, elana ili libida. To ulaženje u jedno stanje čekanja da situacija prođe na emotivnom planu izražava se kao neka vrsta poluravnodušnosti ili, tačnije, emotivne hibernacije. Kao što medvedi upadaju u zimski san, u fiziološku hibernaciju, u kojoj im se smanjuju životne funkcije, dok čekaju proleće kada će se ponovo probuditi, tako i ljudi u doba korone upadaju u emotivnu hibernaciju čekajući svoje „proleće”.

Kad sve prođe, ispunite želje

Dok smanjenje životnog elana u vreme velikih životnih ograničenja ima smisla, postoji dodatni problem, što znamo na osnovu iskustava ljudi koji su ranije proživljavali slična dugotrajna ograničenja, a to je velika inercija emotivne hibernacije. To znači da kada je situacija prošla, ljudima je trebalo mnogo vremena, mereno godinama, da se vrate na onaj nivo životne energije koju su imali pre ograničavajuće situacije. Ljudima je mnogo lakše da „isključe” svoje želje, nego da ih ponovo „uključe”.

Kako to možete sprečiti? Jedan od načina je da zapišete nekoliko važnih želja koje ćete sebi ostvariti kada situacija prođe, i da onda to zaista i učinite. Briga o svojim željama jeste bitan način vođenja računa o samima sebi.

Postoji razlika među generacijama, tako da u emotivnu hibernaciju ulaze starije generacije, dok su mlađe frustrirane i agresivnije. Dovoljno je pogledati komunikaciju na socijalnim mrežama pa da zaključimo da je veliki broj onih koji tamo prazne svoje frustracije.

Komеntari4
1a974
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gabriela Vasic
Osim pomenutog gubitka želja, frustracija i nezadovoljstva, ljudi osećaju teskobu, padaju u paniku ili depresiju jer ograničenja koja su im nametnuta su zastrašujuća.Danas mi se javio prijatelj iz Norveške i kaže da ne može da spava, da je jako zabrinut, da mu smeta što ne može da se kreće, što je sve pusto, što se stalno dele samo negativne vesti i kaže da ljudi masovno pucaju i da gube volju za životom!Posebno stradaju ljudi koji su navikli na izlaske i druženja i tamo gde nema dovoljno Sunca!
zoran stokic
U Evropi - serija "malih ledenih doba" 1230-1850 kao i epidemije kuge - naterala je ljude da ubrzano uče na greškama, da svoje želje prilagode stvarnosti - da bi preživeli. Čovek može žrtvovati svoje želje ali ne može živeti bez smisla. Pojavljuje se "Memento mori"( „seti se da si smrtan“) koja je postala temelj preobražaja čitavog stila života i razmišljanja, bila je to potraga za novim smislom. A danas čovek-masa ima samo apetite, veruje da ima samo "prava" i ne veruje da ima "obaveze"...
Milica Sljivic
Apsolutno je vazno u situaciji kao sto je ova imati dozu (realnog) straha I brige , a isto tako I odloziti zelje koje nisu ostvarive. Osecaj mere u oba slucaja dace nam balans-dovoljan da izdrzimo ovu prirodu katastrofu.Zdravlje je prioritet, sve ostale zelje imaju smisla samo ako smo zdravi...
сивошевић
одличан (5)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja