ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 11.01.2021. u 18:00 Savo Štrbac
POGLEDI

Krajina u budućnosti

Kao Krajišnik koji beleži stradanja sunarodnika u dvadesetom veku, posebno u ratu devedesetih, izražavam zadovoljstvo što ideja o Krajini među Krajišnicima i njihovim potomcima i dalje živi i što se zalažu da u ostvarenju te ideje koriste pamet i mudrost a ne puške i tenkove

Povodom Dana Republike Srpske Krajine, grupa Krajišnika održala je 19. decembra o. g. vebinar na temu Krajina u budućnosti.

Kao najstariji učesnik ovog panela i autentični hroničar toga vremena, a imajući u vidu da su mnogi gosti panela bili deca u izbegličkoj koloni ili rođeni u izbeglištvu, bio sam zadužen da nešto kažem šta je prethodilo proglašenju RSK. I evo šta sam rekao:

„Pobedom ekstremno nacionalističke stranke HDZ-a na prvim višestranačkim izborima u Hrvatskoj, održanim u aprilu i maju 1990, otvoren je prostor za antisrpsku kampanju, koja se manifestovala kroz više nivoa, čiji je cilj bio minimiziranje političkih i nacionalnih prava Srba, koji su bili konstitutivan narod u toj federalnoj jedinici  SFRJ.

Neuvažavanje srpskih amandmana na predlog novog hrvatskog ustava, doveli su najpre do stvaranja Zajednice opština severne Dalmacije i Like u junu 1990, a zatim i do usvajanja Deklaracije o suverenosti i autonomiji srpskog naroda u Srbu 25. jula iste godine. Istovremeno je donesena i odluka o raspisivanju referenduma o kulturnoj autonomiji Srba u Hrvatskoj, koji je održan od 19. avgusta do 2. septembra. Na osnovu rezultata referenduma, Srpsko nacionalno vijeće je 30. septembra 1990. utvrdilo da se srpski narod izjasnio za srpsku autonomiju „na etničkim i istorijskim teritorijama na kojima živi  a koje se nalaze unutar sadašnjih granica RH kao federalne jedinice SFRJ”.

Kninska tvrđava (Foto Veritas)

U nameri sprečavanja održavanja srpskog referenduma, hrvatska vlast je reagovala tako što je 17. avgusta 1990. pokušala da iz pojedinih stanica milicije u gradovima sa srpskom većinom oduzme naoružanje rezervnog sastava milicije, što je dovelo do podizanja barikada i blokade saobraćaja na prilazima tim mestima, koje su hrvatski mediji pežorativno nazvali „balvan revolucija”.

Hrvatski sabor 22. decembra 1990, bez uvažavanja srpskih zahteva i bez zvanično proklamovanog stava povodom pitanja srpske autonomije, usvaja novi ustav, kojim su Srbi (protivustavno) svedeni na nacionalnu manjinu.

Dan ranije, međutim, Srpsko nacionalno vijeće i Privremeno predsjedništvo Zajednice opština Sjeverne Dalmacije i Like usvajaju Statut i proglašavaju Srpsku autonomnu oblast Krajina, u čiji sastav je ušlo 13 opština (Knin, Benkovac, Obrovac, Gračac, Donji Lapac, Korenica, Vojnić, Vrginmost, Glina, Dvor na Uni, Kostajnica, Petrinja i Pakrac) sa većinskim srpskim stanovništvom.

Početkom 1991. rukovodstvo tadašnje SFRJ bezuspešno pokušava da arbitrira u rešavanju nastalog konflikta između Knina i Zagreba. Hrvatska se sve više naoružava, povećava broj policajaca, formira Zbor narodne garde (ZNG) kao vlastitu vojsku, iako je još formalno u sastavu SFRJ. U februaru 1991. Hrvatska donosi odluku da na njenoj teritoriji ne važe savezni zakoni, kao i odluku o „razdruživanju od SFRJ”, a predstavnici SAO Krajine usvajaju Rezoluciju o razdruživanju SAO Krajine i RH. Posle formiranja SAO Krajine, dolazi do formiranja SAO Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema (22. februara 1991) i SAO Zapadne Slavonije  (12. avgusta 1991).

Hrvatski „redarstvenici” 31. marta 1991. silom ulaze  na Plitvice, koje su bile u sastavu Krajine, što je dovelo do prvog ozbiljnijeg oružanog sukoba u Hrvatskoj. Krajinske vlasti su „plitvički događaj” iskoristile na način da su narednog dana donele odluku o prisajedinjenju SAO Krajine Srbiji. A kada je Hrvatska, nakon smirivanja situacije na Plitvicama, odlučila da sprovede referendum o statusu RH (19. maja) i krajinsko rukovodstvo donosi odluku o sprovođenju referenduma o prisajedinjenju Srbiji i „za ostanak u Jugoslaviji sa svima koji to žele”, koji je sproveden 12. maja i čije rezultate je  Skupština SAO Krajine potvrdila 16. maja 1991. 

Na globalnom nivou odnosa na prostoru bivše Jugoslavije presudnu ulogu odigrale su odluke Slovenije i Hrvatske od 25. juna 1991. o proglašenju „potpune državne nezavisnosti”. Iako je krajem 1991. i početkom 1992. međunarodna zajednica ove odluke ishitreno priznala, one su otvorile put ratnom sukobu na tlu tadašnje Jugoslavije. U tom ratnom požaru našli su se i Srbi u tri autonomne oblasti, koje su objedinili u RSK 19. decembra 1991. kada je Skupština srpskog naroda u Hrvatskoj usvojila Ustav i proglasila Republiku Srpsku Krajinu.

Nakon dvosatnog panela, u kojem su, pored moje malenkosti, učestvovali vojni analitičar Aleksandar Radić i Milorad Munikravić (ujedno i moderator), usvojeni su sledeći zaključci:

„Pokrenuti široku raspravu o Krajini. Daleko je bolje što  sada Krajina postoji na nivou ideje nego kao neki državni provizorijum. Glavnu reč o Krajini treba da imaju deca iz kolone i ona rođena posle egzodusa; Punu pažnju posvetiti eventualnoj ulozi Krajine u najvećem bezbednosnom izazovu u Evropi tj. u migrantskoj krizi. Mišljenja smo da uloga Krajine do 1881. godine u spasavanju hrišćanske civilizacije može da bude i u ovo vreme ponovnog rađanja 'carstva zla' tj neoosmanizma; Insistirati na stečenim pravima naroda Krajine od 13. do 20. veka, uključujući stečeno pravo konstitutivnog naroda, zaštićene zone UN, Plana Z4, stanarskih i drugih materijalnih prava; Posebno je potrebno angažovanje svih raspoloživih resursa na zaštiti dostojanstva mučenika u kompleksu koncentracionog logora Jasenovac”.

Kao Krajišnik koji još beleži stradanja sunarodnika u dvadesetom veku, posebno u ratu devedesetih, izražavam zadovoljstvo što ideja o Krajini među Krajišnicima i njihovim potomcima i dalje živi i što se zalažu da  u ostvarenju te ideje koriste pamet i mudrost a ne puške i tenkove.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari49
dad07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ante
U februaru 1991. Hrvatska donosi odluku da na njenoj teritoriji ne važe savezni zakoni, Ovo je direktno rušenje Jugoslavije. Nego, kad ono biješe republika Srbija donijela ovakav zakon, kojeg datuma? Pitam za drugara.
Nikola Pajović
Pravi hroničar koji zastupa istinu bi napisao i kada je i kako Milošević uzeo pod svoje Srbe u Krajini, kako im je pomagao u opremi i ljudstvu, šta je tražio kao protivuslugu i kada i kako im je okrenuo ledja i ostavio na cedilu kad su Hrvati započeli Oluju. G. Štrbac sve to zna, ali ne govori. On voli svoj narod ali na pogrešan način.
Filip Cosopt
@Trifun Izostavili ste svjedočenje autora ovoga teksta od siječnja 1995:"..Martić je rekao: “Nećemo ga primiti u ruke”, a pre toga je on razgovarao sa Miloševićem i čekali smo ga da završi taj razgovor."Prisjetite se i svjedočenja Drage Kovačevića,gradonačelnika Knina.Sve odluke je donosio jedan čovjek i odlučivao o sudbini Srba u Hrvatskoj ali i Srbiji.Trebali smo čekati da prihvatite Plan Z-4 10 godina ili možda čekati još slijedećih 100 godina,da razmislite?Ponuda se prihvaća odmah.
Trifun
@FIlip Cospot Sijecanj je,i po hrvatskom kaledndaru ,7 meseci pre kolovoza..S.Strbac svedoci da su Srbi/RSK prihvatili "Z-4", 3.kolovoza,a Tudjman je 4.kolovoza pokrenuo "Oluju"..Argument da "Ponuda se prihvaca odmah" nema osnova u medjunarodnom pravu.Koliko u svetu postoji otvorenih sukoba,o kojima se decenijama pregovara:Kipar,Izrael,Palestina,Liban,Sirija,Irak,Libija,Avganistan..U svim tim zemljama jednoj strana,kao Srbima u Hrvatskoj,nije postavljen ultimatum,kao Srbima u Hvatskoj..
bibi
Pogresan naslov, treba da bude: Krajina u proslosti.
Igor Punjanin
Drage komšije, Najprije, sretni vam praznici i puno dobre volje i bolju 2021. svima želim! Ne bih u genezu rata, barem ne dok se ti prostori tresu i dočekuju snježnu mećavu. Ako je Savi Štrpcu do tih prostora, mogao je iskoristiti svoj utjecaj i Veritas da pomogne, makar srpskom, narodu kad već radi razliku (mi koji smo na terenu 0-24 ne radimo). Puno hvala svima iz Srbije koji su pomogli, od države do građana! Ne slušajmo huškače na svim stranama, oni od toga žive! Puno pozdrava!!!
Luis
Zahvala i vama iz Dalmacije. Teško do Srbije dopire opća solidarnost s stradalima na Baniji i trudu volontera, spasilaca, vatrogasaca. Pa tko od ljudi na terenu ima tamo uopće želje i vremena dijeliti Rome, Srbe, Hrvate? Srbija je pomogla s prevelikom donaciijom i to treba cijeniti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja