četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 08.01.2021. u 11:38 Jelena Čalija
SEĆANjE NA PATRIJARHA SRPSKOG IRINEJA

U imenu je imao mir, a u srcu Kosovo

Kao mlad bogoslov bio je bolničar školskim drugovima, gradio je crkve kao episkop niški, svuda kao patrijarh srpski govorio da je Kosovo neodvojivi deo Srbije, kaže prota Milutin Timotijević
Прота Милутин Тимотијевић и патријарх Иринеј приликом освећења обновљене зграде Призренске богословије у мају 2016. (Фото СПЦ)

Govorilo se da je na čelo Srpske pravoslavne crkve došao čovek dijaloga kada je za njenog 45. poglavara izabran tadašnji vladika niški Irinej. Deset godina kasnije, u posmrtnim besedama nad njegovim odrom krajem novembra prošle godine, sabraća arhijereji oprostili su se od njega ističući patrijarhovu blagu narav sa kojom je rešavao nesuglasice i gasio teške reči. Njegov karakter sadržan je u potpunosti u njegovom imenu i onom svetovnom, Miroslav, i onom monaškom, Irinej, jer on zaista jeste bio čovek mira celog svog života, slaže se protojerej-stavrofor Milutin Timotijević, dugogodišnji profesor čuvene Prizrenske bogoslovije i kasnije njen rektor. „Bio mi je kao stariji brat”, dodaje otac Milutin u razgovoru za „Politiku”, sećajući se početaka svog prijateljstva sa patrijarhom Irinejem, drugovanja koje je trajalo punih pola veka i godinu više. Obojica rodom iz okoline Čačka, dvojica prijatelja upoznali su se kao mladići u dvorištu Prizrenske bogoslovije, čiji su đaci bili. Bilo je to septembra 1949. godine...

Prota Milutin Timotijević (prvi sleva) i patrijarh Irinej u poseti Aleksandrijskoj patrijaršiji 2012. (Foto SPC)

– Došao sam u Prizren dvanaest ili trinaest dana pošto je školska godina već počela i tamo je u školskom dvorištu stajala grupa đaka sa vaspitačem, a među njima i jedan za svoj uzrast malo krupniji učenik, Miroslav Gavrilović, potonji patrijarh srpski. Nisam gotovo nikog poznavao i on mi se našao u uslovima koji za nas učenike nisu bili nimalo laki. Patrijarh je imao poseban status u bogosloviji, bio je naš bolničar. Lekar koji je dolazi s vremena na vreme obučio je mladog Miroslava kako da nam po potrebi daje injekcije, kao i lekove. Još tada je bio veoma vispren i veoma radan. Kada sam završio prvi, a patrijarh drugi razred, tadašnji rektor bogoslovije pitao je đake da li bi neko od nas išao na radnu akciju. Prijavili smo se i Miroslav i ja i obojica smo učestvovali na radnim akcijama na Novom Beogradu. On je čak postao i udarnik. Tako je naš patrijarh kao mladić radio za svoj narod kao prost fizički radnik, a mnogo godina kasnije postao je njegov duhovni pastir – priča prota Milutin Timotijević.

Dvojica svršenih bogoslova srela su se i kasnije na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a životni putevi ponovo su im se spojili u Prizrenu, u školi čiji su đaci nekada bili, početkom šezdesetih godina prošlog veka. Otac Irinej kasnije je, 1971. godine, postao i rektor Prizrenske bogoslovije, a pet godina mlađi prijatelj iz školskih dana bio je profesor.

– U vreme dok smo obojica bili profesori, zajedno smo išli kod tadašnjeg episkopa raško-prizrenskog Pavla, takođe potonjeg patrijarha, koji nam je dao zaduženje da opslužujemo parohiju u Đakovici gde nije bilo sveštenika. Tada smo prvi put osetili realnost stanja na Kosovu i Metohiji. Prvi put smo, u stvari, došli u dodir sa srpskim narodom koji je živeo u Đakovici, sa svom bedom i svim jadom, sa ljudima koji su mnogo trpeli. Srpski narod i mi u bogosloviji bili smo zbog ideoloških razlika izloženi napadima naših sunarodnika Srba koji su bili na vlasti, a od komšija proganjani iz nacionalističkih razloga. Tu smo dobro osetili šta boli našeg čoveka na Kosovu i Metohiji – kaže protojerej-stavrofor Milutin Timotijević.

Blaženopočivši patrijarh, posle nekoliko godina rada u crkvenoj prosveti, rukopoložen je prvo za vikarnog episkopa, a zatim za vladiku niškog 1975. godine i tu dužnost obavljao je narednih 35 godina. A veliki grad Niš u vreme kada je na vladičanski tron došao episkop Irinej imao je svega tri crkve iz 19. veka, nastavlja priču prota Milutin Timotijević.

– Tražio je izlaz iz takvog stanja i počeo prvo da proširuje bogomolje, a zatim i da zida nove, a gradeći crkve izgrađivao je i narod u Nišu. U tom gradu pružio nam je utočište 1999. godine kada su nas „natovci” praktično uništili i proterali sa Kosova. Među 200.000 Srba koji su tada otišli sa Kosova i Metohije bili smo i mi iz Prizrenske bogoslovije i među poslednjima smo napustili naš kraj. Od vladike Irineja dobili smo ljubav, utočište i svu moguću pomoć i tu smo kod njega u Nišu smestili našu arhivu, biblioteku, sve smo uspeli da iznesemo i sačuvamo, osim naravno, naših tek završenih zgrada. Bogoslovija koja je od 1881. godine bila u Prizrenu, tada je prvi put morala da ga napusti, a patrijarh Irinej otvorio nam je vrata svog vladičanskog dvora i svoje episkopije – seća se te teške godine Timotijević.

Sa trona niških episkopa vladika Irinej je apostolskim žrebom izabran za patrijarha srpskog 2010. godine. Međutim, srcem je zauvek ostao u Nišu i Prizrenu, dodaje naš sagovornik.

– Svuda gde je bio u svetu, svuda je govorio da je Kosovo i Metohija neodvojivi deo srpskog naroda. To je prostor najnaseljeniji srpskim crkvama i zadužbinama. Još od vremena posle Drugog svetskog rata traje proterivanje Srba sa Kosmeta, a bežali su zbog zuluma, terora, zbog toga što država nije radila svoj posao. Patrijarh je to odlično znao i nije mogao nikako da prihvati da Kosovo i Metohija pripadne nekom drugom narodu. Vazduha, zemlje i vode ima za sve, uvek je govorio, ali ne možete nam uzimati dušu, a duša naša su naše svetinje. Od neba smo tu zemlju kupili, dobili, čuvali je i u doba mira, ropstva, sreće i nesreće – navodi Milutin Timotijević.

Sećajući se patrijarha, prota dodaje: da nije bio sveštenik, monah, episkop, patrijarh, bio bi, zasigurno, graditelj, neimar, jer voleo je izgradnju, naročito se trudio da svaka crkva bude lepa, da bude istinsko mesto susreta čoveka sa Bogom. A kruna tih njegovih graditeljskih napora svakako je vračarski Hram Svetog Save, završen upravo u vreme njegovog upravljanja brodom srpske crkve.

– Mene je lično naučio smirenijem odnosu prema ljudima i događajima, jer ja sam kao mlad umeo da budem eksplozivan, a patrijarhu Irineju je smirenost i blagost bila urođena. Blagosloven sam što sam živeo u vreme dvojice patrijaraha, istinskih sledbenika Svetog Save, Pavla i Irineja, i što sam bio u njihovoj blizini – ističe protojerej-stavrofor Timotijević.

I dodaje da je od dvojice poglavara srpske crkve naučio važnu istinu: da čovek i u nečovečnim vremenima treba da ostane čovek.

Komеntari2
bf5d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rada Novi Sad
Mnogo smo izgubili odlaskom našeg dobrog,blagodarnog patrijarha. Nemerljivo!Pravi pastir koji je istinski brinuo o svaom stadu. Gledajući liturgiju u Hramu na Badnje veče,mislila sam kako nije dočekao da služi u onakvoj lepoti za koju se junački izborio da nam ostane.
Ђорђе Чекеревац
Ђорђе Хвала оче прото што сте врло лепо и истинито описали нашег заједничког друга, колегу,земљака и Српског патријарха Иринеја. Брзо ћемо осетити колико смо сви ми, како Црква тако и Држава, изгубили његовим одласком.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja