utorak, 09.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 08.01.2021. u 20:04 Milica Dimitrijević

Ako se ne poveća broj članova, Odeljenju umetnosti preti gašenje

Na sledećim izborima očekujemo niz vrednih kandidata, kaže Milan Lojanica, serekretar Odeljenja umetnosti SANU, čijom je nedavnom promenom imena omogućen prijem akademika iz širih umetničkih oblasti akademik
САНУ (Фото Д. Јевремовић), Милан Лојаница (Фото: Драгиша Радуловић)

Vest da je jesenas, na redovnom zasedanju Skupštine Srpske akademije nauka i umetnosti usvojena promena u nazivu jednog od akademijskih odeljenja – Odeljenje likove i muzičke umetnosti preimenovano je u Odeljenje umetnosti – odjeknula je odmah u javnosti. Delimično jer je reč o događaju koji je prava retkost, a delimično jer će na ovaj način konačno biti omogućen prijem novih članova iz širih umetničkih oblasti, o čemu se polemisalo dugo i unutar SANU i u umetničkim krugovima.

Kako za „Politiku” objašnjava akademik Milan Lojanica, član predsedništva SANU, serekretar Odeljenja umetnosti i inicijator pomenute odluke o preimenovanju, ovakvo otvaranje mogućnost prijema novih akademika prvo je posle više od pola veka, koliko u novijoj istoriji u SANU nije bilo gotovo nikakvih promena u broju i sastavu odeljenja.

– U oblasti umetnosti, o ovom pitanju baš nikakvih za više od sto godina! – naglašava Lojanica i ističe da je od samog osnivanja Društva srspske slovesnosti (1841) pa do danas umetnost konstitutivni deo istorijskog bića akademije, a da je od osam odeljenja samo jedno Odeljenje umetnosti, pri čemu je književnost, budući vezana za jezik, u Odeljenju jezika i književnosti.

– Od ukupno 131 člana SANU danas je samo 12 umetnika, uz to je njihova prosečna starost 80 godina, samo jedan ima manje od 65 godina. Svakog novog izbornog ciklusa situacija se pogoršava. Ako se na narednim izborima ne bude povećao broj i ne podmladi se sastav, Odeljenju umetnosti preti gašenje, čime je i samo ime akademije ugroženo, pa smo procenili da je vreme da se nešto preduzme. Zato smo se odlučili za promenu naziva, jer je i naziv bio ograničavajući, pogotovo za izbor kandidata koji nisu samo slikari, vajari, arhitekti i kompozitori. Time šansu dobijaju i druge oblasti, na primer scenske umetnosti, film, umetnost igre, dizajn, novi mediji. Najzad, ovim se SANU pridružuje praksi koja već decenijama postoji u većini akademija Evrope i sveta –kaže naš sagovornik, koji otkriva i to da do promene o kojoj razgovaramo nije došlo bez izvesnog protivljenja manjeg broja njegovih kolega u SANU:

– Kod nekih akademika u svesti je ukorenjena još antička klasifikacija na ars major i ars minor umetnosti iako je odavno jasno da kao i u oblastima nauka i u umetnosti nema po sebi viših i nižih oblasti, ima samo više ili manje vrednih dela i dometa u njima. Budući da je ovaj drugi stav dobio ubedljivu podršku verovatno ćemo imati niz vrednih kandidata iz do sada nezastupljenih oblasti o kojima će se razgovarati po raznim kriterijumima, uključujući i one koji se tiču tipa ličnosti i njihovog načina delovanja jer akademija je ne samo reprezentativna nego i radna ustanova. Teško da možemo očekivati izbor više od četiri do pet novih članova iz svih oblasti umetnosti, a to bi bila solidna osnova za dalji rad i razvoj odeljenja.

Ovaj profesor arhitekture, koji je projektovao i gradio mnoge urbane celine i pojedinačne značajne građevine u Beogradu i gradovima Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Slovenije i dobitnik je brojnih domaćih i inostranih priznanja, dodaje da su posebno aktivni i odbori u Odeljenju umetnosti, među kojima su Odbor za Rečnik pojmova iz oblasti umetnosti i Odbor za zaštitu muzičke baštine i snimanju kompakt diskova, a u toku je inicijativa za formiranje Odbora za staranje o izvornom muzičkom, vokalnom, pa i ukupnom narodnom umetničkom stvaralaštvu. Važna je bila i aktivnost Inicijalnog odbora za urbanizam i arhitekturu, čija je delatnost bila vezana za problematiku prostornog uređenja Savskog amfiteatra, kao i izučavanje građe o stvaralaštvu akademika arhitekata nosioca pokretačkih ideja u toj oblasti od 19. veka do danas.

Na opasku da je u javnosti upamćeno reagovanje odeljenja čiji je sekretar, na zahuktalu dourbanizaciju Beograda, uređenje javnog prostora i podizanje spomenika, Lojanica odgovara:

– Impresivni urbanitet Beograda ne može ništa da umanji i porekne. Dabome da je u njemu napravljeno mnogo grešaka, za neke od njih nismo sami krivi, za mnoge objektivno jesmo. Kod velikih i ambicioznih graditeljskih intervencija su veći rizici za koje nosimo teret na savesti. Na primer, odavno je SANU reagovala na kapitalno pitanje „silaska grada na reke”. Još „Projektom za treći milenijum”, pa Strateškom studijom za priobalje početkom devedesetih. A onda se pojavio taj „Beograd na vodi” kao da ničeg pre toga nije bilo. Reagovali smo zahtevom za rekonceptualizaciju tog projekta, a kada to nije prihvaćeno sa 22 stranice primedaba, sugestija, kako bi se izbegle najveće pogreške. Ništa osim izvesnog poboljšanja u priobalnom šetališnom pojasu nije usvojeno. Favorizovan je isključivo tržišni scenario, poverenje potpuno dato stranom partneru, a mi smo grubom retorikom svrstani u „domaće stručnjake koji nisu dovoljno patriote”. Slična priča o davanju potpunog poverenja strancima je i sa spomenikom Stefanu Nemanji. Na veoma važnoj temi dobismo ishitreno nastalu jednu romaničko-gotičko-klasicističku verziju skulpture. Spomenik je doduše bajkovit i stripovski sentimentalan, ali daleko od svake asocijacije na autentične fresko portrete vladara i svetitelja, kao i od savremenih umetničkih rešenja koja bi pozivala na razmišljanje i ličnu imaginaciju posmatrača i poštovalaca.

 Na kraju, on pominje još jednu važnu aktivnost koja je u toku i u kojoj neposredno učestvuje – Projekat rekonstrukcije Palate SANU.

– Prihvaćeno je da osim neophodne intervencije na oštećenoj konstrukciji i elementima arhitekture pod istorijskom zaštitom, radovi obuhvate funkcionalnu transformaciju danas neuslovno korišćenog centralnog atrijumskog dela zgrade, pa će SANU dobiti prostorni hol i novu koncertnu dvoranu. Sa kolegama iz BUREAU3 partners završili smo prvu fazu projekta koja je upravo u proceduri usvajanja a potom predstoje razrade projekta i realizacija predviđena da se završi do 2024. godine kada je obeležavanje stogodišnjice od kada je zgrada podignuta – zaključuje Lojanica.

Komеntari8
e41d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Evgenije
Koliko ono beše hiljada evra košta članstvo u SANU?
Драгољуб Збиљић
Велика би штета била за српски народ да се укине Српска академија наука и уметности (САНУ) јер онда не би имао ко да доврши израду Речник српскохрватског и народног језика и не би имао ко с места председника Академије В. Костића да објасни српском народу да "Косово није наше", како понови и ових дана и рече да "то треба схватити".
Миодраг Стојковић
"има само више или мање добрих дела " -то је права смерница , тј . шта си створио . Уметници ствараоци, испред радника у култури. Најзаслужнијим нема признања девету годину за редом.
Радојко
Тешко је наћи аршин за уметност, 20. век је за уметност проглашавао оно што се допада већини, што ствара унутрашњи доживљај код оних који имају прилике, времена и интересовања. Као да је ово мерило временом деградирало, "нова уметност" треба да шокира апсурдом, да згрози као Алмодоварово резање ока скалпелом, да збуни као празан црни квадрат представљен као врхунско дело. Да ли је самоповређивање перформанс уметника заиста уметност, да ли је запрепашћење посматрача искуство које га оплемењује?
Daniela Fulgosi
Antologijska scena rezanja oka skalpelom je iz filma " Andaluzijski pas" čiji su autori Luis Bunjuel i Salvador Dali, ne Pedro Almodovar. Taj film iz 1928. god je prošao sve testove vremena i danas predstavlja jedan od kamena temeljaca modernog filmskog jezika. Sramno je da SANU ima tako mali broj umetnika među svojim članovima.
Саша Микић
Не разумем како Француска академија може да опстаје са 40 чланова и нови се прима у академију тек када се упразни место, а САНУ има око 150 чланова и размишља се о повећању броја. Слажем се да уметност нису само ликовњаци и музичари, али требало би имати мере. Овако се добија инфлација академика, који се баш нису много претргли, нити се довољно јако чују у одлучујућим тренуцима за Србију, а да не причам о сујети, која је на завидном нивоу. Један Молијер, Жан Жак Русо, Емил Зола нису били академи
Akademije
Francuska ima pet akademija i mnogo više članova od 40, a spomenuta akademija se bavi samo francuskim jezikom i književnošću.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja