utorak, 09.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 08.01.2021. u 14:13 Marjan Kovačević
KAKO JE ŠAH OSVAJAO CENTAR GLAVNOG GRADA DO PRE POLA VEKA

Mapa iz zlatnog šahovskog doba Beograda

Temelji najuspešnijih rezultata su postavljeni u prvih četvrt veka posle Drugog svetskog rata 1946–1970, kada je drevna igra imala elitni status, sa središtem na Terazijama
Политика (Фото/разгледнице из колекције Милоша Јуришића)

Krajem prošle godine, u našu redakciju je stiglo neobično pismo Dragomira Vučenovića (1941) iz Ciriha. U vreme karantina, daleko od rodnog kraja, naš majstor FIDE i reprezentativac Švajcarske u seniorskoj i u veteranskoj konkurenciji (zajedno sa slavnim Viktorom Korčnojem), najradije se sećao zlatnog doba beogradskog, srpskog i jugoslovenskog šaha.

Iako smo najuspešnije međunarodne rezultate postizali tokom tri decenije 1950–1980, njihovi temelji su postavljeni u prvih četvrt veka posle Drugog svetskog rata 1946–1970, kada su ključne šahovske lokacije dobile mesta u najužem centru Beograda, sa središtem na Terazijama.

U pismu iz Ciriha bila je i stilizovana mapa tih lokacija. Ona nas je motivisala da nađemo stare fotografije, setimo se nekih godina i klubova i – možda prvi put – delimično rekonstruišemo autentični izgled tadašnjih šahovskih svetilišta. Ove godine imamo i poseban razlog za to, jer se 2021. obeležava stogodišnjica stalne šahovske rubrike u „Politici” i osnivanja Šahovskog saveza Jugoslavije.

Dom i za duh i dušu šahista

Često se za kraj zlatnog doba našeg šaha uzima 1971. godina, Naime, pre ravno pola veka je Centralni šahovski dom sa elitne pozicije na Terazijama izmešten na treći sprat Starog Difa u Deligradskoj, najavljujući postepeno iseljavanje šaha.

Od dve lokacije Centralnog šahovskog doma na Terazijama (brojevi 4 i 12), neuporedivo značajnija je bila prva, u periodu 1946–1963, na spratu iznad starog restorana „Dušanov grad”, na istom mestu gde je 1896, u kafani kod „Zlatnog krsta”, prikazana prva bioskopska projekcija braće Limijer.

O ovom centru šahovskog života, Vučenović kaže:

– Naš proslavljeni velemajstor Svetozar Gligorić mi je pričao kako je sa zadovoljstvom preuzeo zadatak da osnuje šahovski dom i nađe pravo mesto za njega. Izbor je bio izvanredno prihvaćen i od mnogobrojnih gostiju koji su adresu Terazije 4 razneli van Beograda. Šahisti su dolazili svakodnevno, da učestvuju na turnirima, odigraju brzopoteznu partiju ili sretnu znane i neznane šahovske veličine. Bio je to doživljaj i za duh (partiju šaha) i za dušu (dobro raspoloženje). Najviše uzbuđenja donosila su zimska prvenstva Beograda u brzopoteznom šahu. Prvo su igrana kvalifikaciona četvrtfinala i polufinala, a finala su bila u ritmu zvona na svakih pet sekundi, četvorokružna, sa 20 takmičara. Bilo je mnogo iznenađenja, u kojima su talentovani „cugeraši” pobeđivali i eminentne velemajstore.

Kolarčev narodni univerzitet (Foto/razglednice iz kolekcije Miloša Jurišića)

Današnji pogled na staru fotografiju odavno srušene zgrade, gde je kasnije nikao novi „Dušanov grad”, ne otkriva taj unutrašnji šahovski sjaj. Ni enterijer nije bio na nivou nekih drugih tadašnjih šahovskih lokacija, ali bilo je nečeg čarobnog, možda preostalog od braće Limijer. O tome nam govori naš poznati međunarodni sudija i šahovski hroničar Borivoje Žarić (1938):

– U Centralni šahovski dom se ulazilo kroz kafanu u prizemlju, polukružnim drvenim stepenicama, koje su škripale svaki put kada bi se igrači penjali ili silazili. Dom je smešten u prostor nekadašnje radnje Veljka Petrovića, a prvi put je otvoren za Balkanijadu 1946. godine. Iz novina sam saznao da se zgrada prodaje, a do iseljenja je došlo naglo, juna 1963. godine. Posle pet-šest kola Prvenstva Srbije učesnici su premešteni u ŠK Grafičar u Cetinjskoj. Dom je potom ostao na Terazijama, sa iste strane, ali u broju 12, koji i danas postoji, sve do konačnog iseljenja na Slaviju, 1971. godine.

„Kolarac”

O sledećoj kultnoj šahovskoj adresi, po izgledu, istoriji i sadržaju, Vučenović govori:

– Na bini velike sale Kolarčevog univerziteta, februara 1950, odigran je dvokružni radio-meč Jugoslavije i SAD. Nastupili su najbolji igrači obe zemlje a Jugoslavija je, rezultatom 11,5:8,5, izvojevala pobedu nad četvorostrukim olimpijskim šampionima. Na istoj bini, juna 1956, odigran je osmokružni meč Jugoslavije i prve šahovske velesile sveta, Sovjetskog Saveza. Gosti su slavili sa 38:26, ali Gligorić je blistao sa pet poena iz osam partija. Sala Kolarca bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Pratio sam sve partije i ostalo mi je u sećanju, da je – uprkos kišovitom vremenu – to bio najlepši juni moje mladosti.

Dom sindikata

– U velikoj sali Doma sindikata, septembra 1959, odigran je turnir osmorice kandidata za izazivača svetskog prvaka, među kojima je bio i Svetozar Gligorić. Veliko interesovanje publike privukli su šesnaestogodišnji Bobi Fišer i magični Mihail Talj. Talj je pobedio, zatim nadigrao svetskog prvaka Mihaila Botvinika i postao dotad najmlađi šampion. Aprila 1970, u istoj sali, odigran je četvorokružni meč SSSR – Ostali svet. U ekipi ostatka sveta bili su i beogradski velemajstori Svetozar Gligorić, Borislav Ivkov i Milan Matulović. Sovjetski Savez je, posle dramatične borbe, dobio sa minimalnom razlikom 20,5:19,5 okršaj koji i danas nozi naziv „meč stoleća”.

Dom sindikata (Foto/razglednice iz kolekcije Miloša Jurišića)

Vodeći klubovi

– Šahovski klubovi Crvena Zvezda (bivši BUŠK, pa BUŠK Vidmar), Partizan i Slavija, bili su u centru grada i dominirali beogradskim i jugoslovenskim šahom. Kada sam se učlanio u Zvezdu, oktobra 1953, klub je bio na adresi Cara Lazara 10. I danas se sećam kako smo moj brat Radomir i ja, u prilazu do kluba, prošli pored restorana „Proleće”, nastavili levim trotoarom i direktno sa ulice, preko tri-četiri polulučna stepenika, ušli u zadimljene prostorije. Posle nekoliko godina, klub se preselio na drugu stranu ulice, u parter zgrade Cara Lazara 9. Pamtim da je u vreme Gligorićevih uspeha u Cirihu 1959. klub bio u prostorijama današnje knjižare, desno od ulaza u Kolarac. Zatim je prešao na prvi sprat Stomatološkog fakulteta u Rankeovoj. Odatle sam izašao 22. novembra 1963. sa predsednikom kluba Predragom Pavlovićem i na Slaviji kupio specijalno izdanje „Politike” o atentatu na Džona Kenedija. Znam i da je kasnije klub prešao u Gospodar Jovanovu, jer sam u tim prostorijama, kao kapiten Zvezde, sastavio tim za Ekipno prvenstvo Jugoslavije u Vrnjačkoj Banji, maja, 1966. godine, krajem novembra prešao sam u Cirih, a u sledećim prostorijama, u Vasinoj, bio sam samo jednom, u poseti Beogradu, 1970. godine.

Partizan je imao neuporedivo sigurnije i elitnije utočište, u tadašnjem Domu JNA, na Trgu Republike, a Borivoje Žarić najbolje poznaje turbulentnu istorije ŠK Slavija, kluba čiji veliki uspesi nisu bili po volji vlastima:

– Slavija je bila na četiri mesta u centru grada, od Zelenog venca do Dobrinjske 5, gde je prešla posle fuzije sa BŠK-om, 1952. i ostala od 1953. do 1998, uz period preseljenja u Ulicu Narodnog fronta. U ono zlatno doba su šahovski klubovi preplavljivali Beograd, kao bioskopi. Samo na potezu Crveni krst – Zvezdara, bili su Radnički, Proleter, Mladi Proleter, Vatrogasac, Zvezdara i Stari Đeram, a malo dalje i Obilić. Svake veče se igralo, a nedeljom su bili ligaški mečevi

Šahovski žurnalizam

Vučenović se priseća izuzetne medijske popularnosti u zlatnom dobu šaha:

– „Politika” je imala svakodnevnu rubriku, a Radio Beograd je u drugom večernjem dnevniku, u 22 časa, uvek nalazio prostor za vesti sa domaće i međunarodne scene. „Šahovski informator” je izlazio dva puta godišnje i bio najcenjenija šahovska publikacija u svetu.

Centralni šahovski dom (Foto/razglednice iz kolekcije Miloša Jurišića)

Žarić podseća i da su medijske kuće imale svoje klubove:

– Početkom pedesetih je postojao ŠK Radio Beograd, zatim ŠK Grafičar u Cetinjskoj, ŠK Politika, a u blizini, ŠK Napredak u Svetogorskoj i ŠK Polet u zgradi GSP-a.

Bilo je to vreme kada je šah bio u centru grada i u prizemljima, dostupan i privlačan svima. Kako se selio ka periferiji i višespratnicama, postepeno je izlazio iz centra pažnje, a danas je gotovo sasvim proteran iz jezgra nekadašnje svetske šahovske metropole.

Komеntari5
8db9b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SLOBODAN MIKAVICA
Danas su mnogo popularie sjediti u fotelji i gledati Parove, Zadrugu, Rijalitet i ostalo smece koje donosi novac njenim organizatorima, pa tako mladi svijet zaboravlja ili nema vremena za druge aktivnosti. Zalosno je ali je tako i pitam se kuda idemo. Znam, idemo u pasivizaciju, zagluoljivanje mladog narastaja. Pitam se zasto moramo kopirati SAD,Francusju ili Englesku i to bas u njihim najgorim izdananjima. .
Bez znak pitanja
Da li da se smejem ili plačem.
Pogled sa strane
Jugoslavija je bila šahovska velesila - druga u svetu. Šah je i danas popularan u Srbiji ali nemamo vrhunski šah- nemamo nijednog ili samo jednog međju 100 vodećih šahista sveta. Čini mi se da je sunovrat počeo 80-ih kada su se kod nas organizovali turniri za masovno dobijanje (i kupovinu) velemajstorskih titula. Dobili smo masu velemajstora koji su redovno gubili protiv majstora, naročito u Srbiji. Razoren je i sistem. Dobro bi bilo da se šah uvede u škole jer bez masovnosti nema vrhunskog saha
Stari Beogradjanin
Drago, mnogo me je obradovao tvoj osvrt na sahovski Beograd. I ja se rado secam tih starih dana u Beogradu. Drago mi je da si jos aktivan sto znaci da si dobro. Puno pozdrava iz Frankfurta od tvog druga Nikole iz Lamartinove.
Krle
Bravo, odlican tekst. Mislim da je Srbija, uz Jermeniju, zemlja sa najvise sahovskih velemajstora po glavi stanovnika i bilo bi lepo da se sah ponovo popularizuje jer je zaista divna igra.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja