četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 08.01.2021. u 21:00 Milenija Simić-Miladinović

Kontinuitet u odlaganju državne mature

Za dve decenije devet ministara prosvete nije uspelo da prijemne ispite za upis na fakultete zameni velikom maturom
Пријемни испит на Правном факултету (Фото Р. Крстинић)

Najava prosvetnog vrha da nije izvesno ono što je doskora pompezno najavljivano – da će državnu maturu učenici polagati 2022. godine, potvrđuje da je ovdašnji sistem i dalje nespreman za nacionalno testiranje po ujednačenim merilima koje treba da zameni prijemne ispite za upis na fakultete, objektivno vrednuje znanje učenika, omogući im jednake šanse za nastavak školovanja, na videlo iznese sve manjkavosti i drastično unapredi kvalitet preduniverzitetskog obrazovanja. Odluka o odlaganju velike mature još nije konačna, ali joj u prilog idu otežavajuće okolnosti koje nameće pandemija. Ukoliko uvođenje velike mature i zvanično bude odloženo, neće biti prvi put. U stvari, u dvodecenijskoj težnji da se postave valjani temelji ove provere znanja, Srbija je dosledna u kontinuiranim pripremama i odlaganju uvođenja velike mature.

Stručnjaci koji taj proces od početka prate znaju da je još 2001. godine, kada je ministar prosvete bio Gašo Knežević, postojala namera da prva generacija koja na osnovu položene male mature izađe iz klupa osmoletki bude i prva koja će za završetak srednje škole polagati veliku maturu. Prvu malu maturu, prethodnicu sadašnjeg završnog ispita za kraj osnovnog obrazovanja, đaci su položili 2011. Na putu od zamisli do realizacije velika matura do tada nije mnogo odmakla, što znači deceniju, u kojoj se promenilo šest ministara prosvete. Ozbiljnije korake reforme gimnazijskog obrazovanja kao i povratak velike mature nagovestili su kormilari prosvetnog sistema u vreme ministrovanja Žarka Obradovića. Deo tadašnjeg tima glasnogovornika državnih stremljenja u pravcu državne mature i danas ima uticaj na sudbinu tog ispita. Recimo, Radivoje Stojković, koji je tada bio, a i danas je, predsednik Zajednice gimnazija Srbije, a sada obavlja i još važniju funkciju predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, još početkom 2010. govorio je da velika matura ne treba da bude formalnost koja jedino znači da je neko završio gimnaziju, da mora podrazumevati eksterno vrednovanje, kao i da bi opšta matura trebalo da znači direktan prolaz za upis na bilo koji fakultet. Iste godine započet je dvogodišnji i dva miliona evra vredan projekat „Podrška osiguranju kvaliteta sistema završnih ispita na nacionalnom nivou u osnovnom i srednjem obrazovanju”. Finansirala ga je Evropska unija. U okviru tog projekta urađen je koncept velike mature. Nikada nije objavljen, ali je služio kao temelj za izradu sličnih dokumenata kasnije.

A evo sada, donacija EU vredna 3,7 miliona evra potpora je aktuelnom trogodišnjem „Projektu državne mature”, koji se ove godine završava. Svrha mu je doprinos pripremi sistema da uvede proveru znanja kojom se uvezuju kraj srednjeg i početak visokog obrazovanja. Već je jasno da su šanse male da će nedugo po okončanju ovog projekta prva velika matura zaživeti u Srbiji. Još je jasnije da je usaglašavanje srednjoškolskih maturskih i visokoškolskih prijemnih ispita, neostvarena želja za sada jedine srpske Strategije razvoja obrazovanja, čiji je rok istekao kad i poslednji dan prošle godine.

Ali, vratimo se hronologiji. Krajem 2011. godine Zoran Kostić, tada pomoćnik ministra prosvete Žarka Obradovića, a danas posebni savetnik prvog čoveka tog resora Branka Ružića, objašnjavao je da su izmene prosvetnih propisa u to vreme predviđale ukidanje prijemnih ispita, osim za umetničke fakultete, kao i uvođenje opšte i stručne mature. Zakonodavni okvir tada je nalagao da maturski ispiti prvi put budu uvedeni na kraju školske 2014/15. godine. Međutim, prosvetna vlast odlučila je da se velika matura odloži za tri godine, zato što nisu bili usvojeni standardi za opšteobrazovne predmete u srednjem obrazovanju, kako je objasnio Kostić proleća 2013. Iste godine, posle fijaska prosvete na maloj maturi, provaljivanja testova u znanoj „brushalter aferi”, zbog koje je i smenjen ministar Obradović, ostala je na nivou najave ideja da će ministar prosvete do početka školske 2016/17. doneti program završnog ispita u srednjem stručnom obrazovanju i godinu dana kasnije programe opšte, stručne i umetničke mature, da bi se prva velika matura polagala u leto 2018.

Tomislav Jovanović, naslednik Obradovića na prosvetnom tronu, nije se bavio pitanjem velike mature, ali nije dugo ni bio ministar (od septembra 2013. do aprila 2014) Kad se te dužnosti latio Srđan Verbić, obećavao je da će generacija učenika koji budu upisivali srednju školu 2015/16. na početku znati kako će izgledati završni ispit za kraj srednjeg obrazovanja, te da će se država matura polagati od 2019. godine. I to se nije obistinilo.

Čini se najagilniji pobornik uvođenja velike mature, za koju i danas tvrdi da je jedna od najvažnijih poluga drastičnog unapređenja kvaliteta obrazovanja, do sada je bio Mladen Šarčević. Čim je imenovan za ministra prosvete oformio je radnu grupu sa zadatkom da izradi novu verziju nacrta velike mature. Kontinuitet s pređašnjim Verbićevim radom osigurao je tako što mu je dodelio status savetnika – bez prava glasa. Na početku ministarskog mandata 2016. i Šarčević je optimistično uveravao da će se velika matura polagati za kraj školske 2018/19. godine. U martu 2017. usvojen je koncept ispita za kraj srednjoškolskog obrazovanja, što je bio preduslov da Srbija dobije novac za pomenuti, još aktuelni, „Projekat državne mature”. On je započet u januaru 2019. i plan je bio da se velika matura konačno uvede od školske 2020/21. godine. I to je lane odloženo za godinu dana. Kao najvažniji razlog odlaganja isticalo se to što generacija koja je viđena da prva polaže ovaj ispit nije obuhvaćena novim planom i programom, kao da to nije bilo jasno i kada se utvrđivao prvobitni datum.

Od polaska u srednju školu sadašnji đaci trećeg razreda obrazuju se po reformisanim programima, učestvovali su prvom pilotiranju državne mature krajem oktobra prošle godine i čekaju rezultate, kao i novu probu zakazanu za maj ove godine. Sledeće školske godine oni će biti maturanti, što nije garancija da će u junu 2022. umesto prijemnog polagati veliku maturu, iako se za to spremaju.

Komеntari8
93958
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

много незнањa
Другде се верује испитима у средњој школи. Али, тамо имају бар два пута мање предмета у завршним годинама, тако да за завршне испите ученици имају велики број часова из предмета које су ИЗАБРАЛИ из области коју намеравају да упишу за студије. Све логично и нормално. Како мислите да власт која је купила своје дипломе и не познаје систем направи бољи систем?
држава нула
Држава - још мање Министарство просвете - не може да уведе ред ни у упис у средње школе; и даље има бар десет посто оних који се упишу преко везе и на лажне потврде и за 100 посто снижавају квалитет рада. Нити су способни да доследно спроведу закон о службеном српском језику, тако да је комунистичка српско-хрватско-југословенска идеологија у школству у одличном здрављу и пуној снази. Само је држава болесна и на коленима.
анђелка
Школство је дуги низ година уназад умирало,а силом прилика када је прешло на онлајн наставу , сахрањено је.Оно сада постоји само да деца добијају сведочанства,а наставници плате.Друго не постоји.Ако се прилике промене доста тога у школству треба променити,а државну матуру да полажу ђаци који од првог основне иду нормално у школу.Ако се извуку поуке,све може да дође на своје место.
Стефан Милошевић
Мислим да се ове не ради о квалитету средњошколског образовања, већ о томе да су факултету веома обазриви и нису спремни да прихвате резултате велике матуре, кад знају да ни мала није заживела. Друга ствар, није лако прећи на тестовско "учење" са уобичајеног система. Поготово што се већина предмета на том нивоу учења и не могу добро на тај начин спремити, а при томе изазивају стрес и код родитеља, и код ученика, и код наставника...
коло врзоколо
Сем тога, поједини факултети масно зарађују на пријемним испитима. На ФОНу само пријава за мастер студије кошта 10.000 динара, без икаквог испита, само пријем докумената. А мастер држава прописује као обавезан за рад у државним системима.
Коза и рог
Због разноразних завршних испита, школе су се претвориле у тренинг центре за полагање испита, уместо да су образовне и васпитне институције.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja