subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 08.01.2021. u 19:20 Brane Kartalović

Eugen Kleti i lav kralja Petra u Šumaricama

Komunističke vlasti nisu oskrnavile i uništile staro vojničko groblje, ali su učinile sve da ono nestane iz živog sećanja, kaže Nenad Karamijalković, etnolog i antropolog iz Kragujevca
Спомен обележје испод кога је заједничка гробница српских и страних војника изгинулих у Првом светском рату (Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Generacije Kragujevčana šetale su Šumaricama posle Drugog svetskog rata, ne znajući da gaze po grobovima srpskih i okupatorskih vojnika koji su tu sahranjivani još od druge polovine 19. veka. Reč je o starom vojničkom groblju na kome su pokopani posmrtni ostaci približno 5.000 vojnika: oko 3.500 srpskih ratnika još iz bojeva sa Turcima i Bugarima, oko 1.000 austrougarskih vojnika svih nacionalnosti koje su živele u toj dvojnoj monarhiji, 361 nemačkog soldata, trojice vojnika carske Rusije i trojice pripadnika sovjetske Crvene armije. Ovo je samo rezime posvećenog trogodišnjeg istraživanja zamenika direktora Spomen-parka „Kragujevački oktobar”, etnologa i antropologa Nenada Karamijalkovića, autora nedavno predstavljene monografije „Staro vojničko groblje u kragujevačkim Šumaricama”, prve potpune i nadasve zanimljive naučne studije o značajnom sepulkralnom lokalitetu oko kojeg su se decenijama plele mnoge legende.

Oni su nas ubijali

Vojničko groblje u samom srcu Šumarica najstarije je i najveće stalno vojničko groblje na tlu Srbije. Veća od njega su samo groblje Zejtinlik u Grčkoj sa 7.441 nadgrobnim obeležjem i groblje u Jindrihovcima u Češkoj sa posmrtnim ostacima 7.100 srpskih i 189 ruskih vojnika.

Uprkos ovoj činjenici, o groblju u Šumaricama se ćutalo više od pola veka, sa svega nekoliko stidljivih pokušaja kragujevačkih istoričara i drugih istraživača da o njemu progovore koju reč posle Drugog svetskog rata. Najpre iz ideoloških razloga, kaže Karamijalković, navodeći da je interesovanje za zanemareno i marginalizovane vojničko groblje u Šumaricama pokrenuo tekst bombastičnog naslova „Komunisti porušili Zejtinlik u Kragujevcu” novinara i publiciste Miloslava Samardžića, objavljen prvog oktobra 1998. godine u tada još popularnom listu „Pogledi”.

Staro vojničko groblje u kragujevačkim Šumaricama (Foto Milovan Rakonjac)

U tom tekstu, napisanom na osnovu svedočenja fotografa Milovana Rakonjca i jedne stare fotografije, iznete su smele tvrdnje o velikom posthumnom zločinu komunističkih vlasti koje su posle Drugog svetskog rata, navodno, porušile oko 2.500 krstača na groblju.

– Fotografija iz „Pogleda”, koja je i na koricama moje monografije, nije mogla nastati nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, a neposredno pre navodnog komunističkog rušenja groblja, kako u Samardžićevom tekstu tvrdi fotograf Rakonjac, jer su na njoj prikazani drveni krstovi koji su sa groblja uklonjeni 1942. godine, po nalogu Eugena Kletija, delegata „Folksbunda” – nemačkog Saveza za brigu o ratnim grobovima za Jugoslaviju, a sve kako bi se na groblju formirala centralna grobnica nemačkih vojnika iz Prvog svetskog rata. Budući da se nije moglo tačno utvrditi gde je ko sahranjen, u Šumaricama je tokom 1942. godine formirana zajednička grobnica sa posmrtnim ostacima 3.274 srpska austrougarska i nemačka vojnika iz Prvog svetskog rata. To potvrđuje i svedočenje Svetislava Maksimovića, istoričara i pisca koji je preživeo streljanje u kragujevačkim Šumaricama oktobra 1941. godine i o tom masakru napisao knjigu „Oni su nas ubijali”. Kletijevo interesovanje za groblje u Šumaricama, koje datira još od perioda između dva rata, nastavljeno je pod čudnim okolnostima i u godinama posle sloma nacističke Nemačke. Dakle, komunističke vlasti nisu, kako se to dosad mislilo, oskrnavile i uništile groblje posle Drugog svetskog rata, ali su učinile sve da ono nestane iz živog sećanja društvene zajednice, kidajući spone sa nacionalnom istorijom i svim onim što ima veze sa predratnim srpskim etnicitetom. Zanemarivanje i marginalizovanje groblja sprovedeno je uz prećutnu saglasnost kragujevačkih ustanova kulture, koje očito nisu imale snage i autoriteta da spreče takvu političku odluku – navodi Karamijalković.

Vojničko groblje u Šumaricama formira se uporedo sa izgradnjom Vojne bolnice u Kragujevcu, a prvi vojnik je na tom mestu sahranjen 1866, što je ujedno i godina nastanka groblja, a na 1868. kako se to do sada tvrdilo. Bio je to osamnaestogodišnji Živoin Jovanović, pitomac iz Kragujevca. Poslednji srpski vojnik sahranjen u Šumaricama je rezervni potpukovnik Vojske Kraljevine Jugoslavije Uroš P. Crnilović, koji je poginuo braneći Kragujevac aprila 1941. godine. Krajem prošlog veka porodica je ekshumirala posmrtne ostatke ovog oficira i prenela ih u njegovo rodno Vlasotince.

Bila je samo jedna skulptura

U Šumaricama su sahranjivani srpski vojnici poginuli u oba balkanska rata, a groblje se širi najviše tokom 1914. i 1915. godine kada u Kragujevac pristiže veliki broj ranjenika i zaraženih tifusom, među kojima su i brojni austrougarski vojnici. U zenitu epidemije, na proleće 1915, čitav grad je pretvoren u poljsku bolnicu, a kako je dnevno umiralo po desetak vojnika, groblje u Šumaricama postaje trostruko veće u odnosu na ono od pre Prvog svetskog rata koje je imalo više od 1.000 sahranjenih.

Staro vojničko groblje u Šumaricama danas

Samo što je groznica utihnula, na Kraljevinu Srbiju 5. oktobra 1915. godine kreće nova, sada velika trojna ofanziva Nemačke, Austrougarske i Bugarske. Iako su okolnosti krajnje nepovoljne, kralj Petar Prvi nikako ne odustaje od gradnje crkvenog hrama na Oplencu, svoje zadužbine posvećene Svetom Đorđu, ujedno i mauzoleja svih Karađorđevića. U Topoli ostaje sve do povlačenje s vojskom, 23. oktobra 1915. godine. Početkom te godine započela je i priča o kontroverznom šumaričkom lavu, monumentalnoj skulpturi od belog venčačkog mermera koja i danas čuva groblje i centralnu grobnicu formiranu po nalogu Eugena Kletija.

– Priča o šumaričkom lavu začeta je 3. januara 1915. u Vranjskoj Banji gde se kralj Petar odmarao posle austrougarskih ofanziva 1914. godine. Tada je od Erminija Dorija, mladog vajara i kamenoresca iz Italije, naručio skulpturu lava koja je trebalo da stoji na ulazu u kriptu hrama na Oplencu. Narudžbenica, kao i svi zapisi u kraljevom dnevniku pobijaju višedecenijsku tezu o postojanju dva lava, od kojih je jedan prenet u Kragujevac, a drugom se, navodno, gubi trag. Bila je, dakle, samo jedna skulptura lava koju su okupatori 1916. postavili na vojničkom groblju u Šumaricama, sa latiničnim natpisom na postamentu „Pro patria”. Taj natpis je kasnije promenjen u ćirilični „Zahvalna otadžbina 1914–1918”. Upravo ispod tog lava je Eugen Kleti 1942. godine formirao centralnu grobnicu vojnika iz Prvog svetskog rata – kaže Karamijalković.

Vojničko groblje u Šumaricama prvi put je obnavljano u periodu od 1928. do 1930 godine, a 2017. restaurirano je preostalih 157 nadgrobnih obeležja, kada je postavljeno i 89 betonskih krstova iznad humki. To je učinjeno godinu dana nakon zvanične posete Kragujevcu predstavnika nemačkog Saveza za brigu o ratnim grobovima, što samo govori da interesovanje ove države za svoje poginule vojnike nikad nije prestalo. U vezi sa ovim događajem „Politika” je prvog juna 2017. godine objavila opširan tekst s prve strane naslovljen „Nemci traže da se u Šumaricama obeleže grobovi njihovih vojnika”.

Tokom svog trogodišnjeg istraživanja, autor monografije o vojničkom groblju u Šumaricama posetio je, osim naših, i državne arhive u Austriji i Nemačkoj. Karamijalković je, kako sam kaže, bio prvi stranac kome je dozvoljeno da uđe u neka arhivska odeljenja. Tim povodom je izrazio posebnu zahvalnost nemačkim asistentima, Robertu Belalu Zaki i profesoru Andreasu Rotu. Iako je reč o naučnom štivu, monografija „Staro vojničko groblje u kragujevačkim Šumaricama”, čiju je izradu finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja, čita kao uzbudljiv postmodernistički roman u kome dokumentarna građa zauzima važno mesto.

Komеntari5
2bb69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан
Постоји одлука из 1953. године тадашњих власти да се простор на коме се гробље налази пошуми што довољно говори о односу комунистичких власти према гробовима српских војника.
Mare
Prvo mi kso narod imamo kratko pamcenje a drugo koji drveni krst moze da stoji 50god.....nadjite na bilo kom groblju krst stariji os 10 god ds nije pao isttulio i sl....
Lena
Pored Pariza, na srpskom vojnickom groblju THIAIS, sahranjeno je oko 850 srpskih vojnika iz I Sv rata. Groblje se savrseno odrzava.
Šumadinac iz Kragujevca
Ogorčen sam na Kragujevačke vlasti koje su dozvolili da se staro vojničko groblje i sve oko njega koje je nacionalni PARK pretvori u pravom smislu reči u DžUNGLU kroz koju jedna osoba ne sme prošetati sama . Zašto park Šumarice ne očiste od korova ? Zašto se samo ulaže u održavanje užeg gradskog jezgra ? I park Šumarice sa svim grobnicama koje se tamo nalaze je grad Kragujevac ! Očistite Šumarice i budite ponosni na monumentalni spomenik svima koji su tu sahranjeni !
Kataklizma komunizma
Druge drzave, poput Nemacke, cuvaju i odrzavaju groblja svojih vojnika sirom sveta. Jedino se Srbija stidi heroja koji su pali braneci je, i unistava njihova groblja, cak i u srcu Sumadije. Kada cemo vec jednom da prekinemo sa ovom praksom i resimo se ostataka komunizma i izgradnje "novog coveka"? ("Istorija nase zemlje pocinje sa komunistickom revolucijom i uvodjenjem diktature proletarija. Sve sto se desavalo pre toga u velikoj je senci ovih dogadjaja, i nije vredno pomena".)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja