nedelja, 18.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 09.01.2021. u 18:01 Predrag Vučinić
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Rikardovo vino za Božić

Odmah me prijateljski opominje da nikako ne pomenem da je ovima Božić, a ja odgovorim da nisam valjda lud da katolicima čestitam praznik, a pripremio sam im namerno tekst iz rumunskih novina da je Papa Vojtila radio u nacističkoj fabrici otrove za logore. Posle teksta sam pustio pesmu „Na planini na Jelici”.
фото ЕПА ЕФЕ - Г.Л.

Te godine su mi supruga i deca otišli u Srbiju za Božić, a ja ostadoh sam u Melburnu. Kolega sa posla, Čileanac Rikardo, na moje iznenađenje, pozvao me da dođem kod njega na božićni ručak. Na najlepši način sam ga odbio, osećao sam se malo neprijatno, nisam želeo da im smetam jer Božić se ovde proslavlja samo u krugu najuže porodice, a ja sam mu suprugu i troje male dece znao samo iz slika i priče, a i živeo je na drugom kraju grada pa me je i mrzelo da tako daleko idem. 

Rikardo je kao i većina Latinoamerikanaca katolik i to onaj, što bi rekli zagriženiji, a sa posebnim poštovanjem za svetog mu oca Papu. Kad sam ga odbio bio je toliko navalentan („žalosno je da budem sam za Božić, pričao sam deci o tebi, volela bi da te vide”), pa sam na kraju odlučio da se žrtvujem i odem. Valjda će to na dobro da ispadne.

Nakupovao sam prigodne poklone i dođoh u prostranu porodičnu kuću na kraju grada gde su me svi zajedno pred vratima dočekali. Deca su se iskreno obradovala poklonima, Rikardo ja smo pre ručka popričali u bašti jer je u Melburnu vrelo za Božić. Ispili smo nekoliko čileanskih rakija, onda dođe i bogati ručak posle kojeg pređosmo na čuveno Čileansko vino.

Foto EPA EFE - J.K.

Deca su mi se hvalila svojim školskim crtežima, Rikardova supruga je bila ponosna na svoja pletenja, a Rikardo i ja smo diskutovali o Srebrnici, fudbalu, poslu... 

Čašu po čašu i dođosmo i do večere. A onda, zaključismo da nisam u stanju da vozim pa na insistiranje familije ostadoh tu i da prespavam. Ujutru ustajem mamuran, doručkujem sa celom porodicom, čak na brzinu pokazujem najstarijem sinu matematiku, kćerkici crtam. Rastajemo se kao najrođeniji, pakuju mi hranu i vino, dogovaramo se da nas posete kada mi se porodica vrati.

Sedam u auto i krećem pravo u centar grada gde je radio stanica na kojoj se emituje program „Glas Ravne gore” gde sam urednik i voditelj. Stižem malo ranije, sasvim dovoljno da u studiju utanačim detalje oko programa. U studiju me čeka vredni predsednik radio grupe koji uglavnom da odgovara na pozive i tu je da pomogne ako nešto zatreba. On je ujedno i predsednik lokalne četničke organizacije.

Odmah me prijateljski opominje da nikako ne pomenem da je ovima Božić, a ja odgovorim da nisam valjda lud da katolicima čestitam praznik, a ionako sam im pripremio namerno tekst iz nekih rumunskih novina da je Papa Vojtila radio u nacističkoj fabrici koja je proizvodila otrove za logore. Posle teksta sam pustio pesmu „Na planini na Jelici”. Jedva dočekah kraj programa, jeste ono Čileansko vino odlično, ali ako se pretera nije lako, pa jedna čekam da odem kući da se naspavam. 

Foto EPA EFE - D.L.

Izlazim iz stanice, zvoni telefon, javlja se Miljan, brat iz Sidneja koji je došao u Melburn za praznike. Iz pozadine čujem pesmu „Ide vojska od Nikšića” , veselo društvo se okupilo na farmi sat vožnje od Melburna. Kaže slušali su program, zahvaljuje se na pesmi kojom sam ga pozdravio i naravno obavezno da dođem, čekaju me.

Dovezoh se nekako do farme, dočekuju me kao oslobodioca. Vadim ono Rikardovo vino da probamo, svi su oduševljeni i pitaju me odakle je.

Kažem im da sam bio kod prijatelja katolika na božićnjem ručku pa mi je to vino dao, a svi se onda grohotom nasmejaše jer znaju da imam smisao za humor. 

 

Predrag Vučinić, Melburn

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 

 

 

Komеntari64
c7ee7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Гордана Радојичић
Скоро не прочитах овако снажну исповест. Једна је истина да човек има порив да заштити своју верску и националну заједницу између осталог и јавним радом на радиу а иста та истина те тера да признаш танани осећај среће када те срдачно загрли и онај на другој половини једне исте приче. Сви смо ово доживљавали и годинама имали то задовољство у земљи које више нема под оним именом. Сада нам уместо јединства у братству са истојезичнима, живот нуди Чиле, Боливију и Сирију. Шта ти је чоек но искра...
Branka
Da, ispovest je prava rec za ovu pricu
Јовиша Видић од Рудина
Најљудскије би било да си се захвалио пријатељу и да си га позвао да Те посети на Твој Српски Божић. Не могу рећи православни, јер не славе сви православци кад и Срби. У штабу Драже Михајловића био је Звонко Вучковић, Хрват коме је Дража увек у загрљај честитао Божић и обрнуто. На моју крсну славу (Свети Лазар) су долазили: Швеђани, Финци, Хрвати, Грци... Сви су поштовали: како мене, тако и свештеника, као и обичај који ми православци упражњавамо.
Dusan Nesic
Pa Grci su pravoslavci i to prvi ! Kod njih i precednik mora da bude od oca Grka pravoslavne vere !!!
Bosanka
@Holandjanin (38%) Naravno da bih! Ne mogu da vjerujem da me uopste pitate nesto takvo. Ne samo da bih otisla, vec se radujem upoznavanju drugih vjera i obicaja. Lijep pozdrav za Vas!
Bosanka
Naravno da bih! Ne mogu da vjerujem da me pitate nesto takvo. Ne samo da bih otisla, vec se radujem ako imam priliku da upoznam obicaje drugih religija i naroda. Lijep pozdrav za Vas!
Holandjanin(38%)......
Vidi se da komentatori ne znaju kakav je to praznik Bozic.Kod prijatelja mozemo ici na slave,rodjendane,proslave ali ne i na Bozic.Imao sam srecu da je moja kuca slavila Bozic u kontinuitetu i posle drugog svetskog rata.Deda nam je objasnio da na prvi Bozic nigde ne idemo u selo(kod komsija).Cak i da se niposto ne odazivamo ako nas neko pozove sa puta.To se ne valja.Na drugi Bozic je mogao doci polozaonik(dete iz komsiluka)i zivotinjski polozaonik.Nasa draga krava(muzara) Ruska.Mnogaja ljeta...!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja