Te godine su mi supruga i deca otišli u Srbiju za Božić, a ja ostadoh sam u Melburnu. Kolega sa posla, Čileanac Rikardo, na moje iznenađenje, pozvao me da dođem kod njega na božićni ručak. Na najlepši način sam ga odbio, osećao sam se malo neprijatno, nisam želeo da im smetam jer Božić se ovde proslavlja samo u krugu najuže porodice, a ja sam mu suprugu i troje male dece znao samo iz slika i priče, a i živeo je na drugom kraju grada pa me je i mrzelo da tako daleko idem.
Rikardo je kao i većina Latinoamerikanaca katolik i to onaj, što bi rekli zagriženiji, a sa posebnim poštovanjem za svetog mu oca Papu. Kad sam ga odbio bio je toliko navalentan („žalosno je da budem sam za Božić, pričao sam deci o tebi, volela bi da te vide”), pa sam na kraju odlučio da se žrtvujem i odem. Valjda će to na dobro da ispadne.
Nakupovao sam prigodne poklone i dođoh u prostranu porodičnu kuću na kraju grada gde su me svi zajedno pred vratima dočekali. Deca su se iskreno obradovala poklonima, Rikardo ja smo pre ručka popričali u bašti jer je u Melburnu vrelo za Božić. Ispili smo nekoliko čileanskih rakija, onda dođe i bogati ručak posle kojeg pređosmo na čuveno Čileansko vino.
Deca su mi se hvalila svojim školskim crtežima, Rikardova supruga je bila ponosna na svoja pletenja, a Rikardo i ja smo diskutovali o Srebrnici, fudbalu, poslu...
Čašu po čašu i dođosmo i do večere. A onda, zaključismo da nisam u stanju da vozim pa na insistiranje familije ostadoh tu i da prespavam. Ujutru ustajem mamuran, doručkujem sa celom porodicom, čak na brzinu pokazujem najstarijem sinu matematiku, kćerkici crtam. Rastajemo se kao najrođeniji, pakuju mi hranu i vino, dogovaramo se da nas posete kada mi se porodica vrati.
Sedam u auto i krećem pravo u centar grada gde je radio stanica na kojoj se emituje program „Glas Ravne gore” gde sam urednik i voditelj. Stižem malo ranije, sasvim dovoljno da u studiju utanačim detalje oko programa. U studiju me čeka vredni predsednik radio grupe koji uglavnom da odgovara na pozive i tu je da pomogne ako nešto zatreba. On je ujedno i predsednik lokalne četničke organizacije.
Odmah me prijateljski opominje da nikako ne pomenem da je ovima Božić, a ja odgovorim da nisam valjda lud da katolicima čestitam praznik, a ionako sam im pripremio namerno tekst iz nekih rumunskih novina da je Papa Vojtila radio u nacističkoj fabrici koja je proizvodila otrove za logore. Posle teksta sam pustio pesmu „Na planini na Jelici”. Jedva dočekah kraj programa, jeste ono Čileansko vino odlično, ali ako se pretera nije lako, pa jedna čekam da odem kući da se naspavam.
Izlazim iz stanice, zvoni telefon, javlja se Miljan, brat iz Sidneja koji je došao u Melburn za praznike. Iz pozadine čujem pesmu „Ide vojska od Nikšića” , veselo društvo se okupilo na farmi sat vožnje od Melburna. Kaže slušali su program, zahvaljuje se na pesmi kojom sam ga pozdravio i naravno obavezno da dođem, čekaju me.
Dovezoh se nekako do farme, dočekuju me kao oslobodioca. Vadim ono Rikardovo vino da probamo, svi su oduševljeni i pitaju me odakle je.
Kažem im da sam bio kod prijatelja katolika na božićnjem ručku pa mi je to vino dao, a svi se onda grohotom nasmejaše jer znaju da imam smisao za humor.
Predrag Vučinić, Melburn
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika
