nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 09.01.2021. u 20:56 Biljana Lijeskić
ODLAZAK PRIMADONE BISERKE CVEJIĆ

Učenici su bili njena deca

U zlatno doba Beogradske opere ostvarila je blistavu pevačku karijeru, sa 77 mecosopranskih rola u gotovo 1.800 predstava
(Фото: Вукица Микача

Od kćerke rudara, rođene u malom mestu Krilo u Dalmaciji, do primadone Bečke, Metropoliten opere, milanske Skale i mnogih drugih značajnih svetskih scena, kratak je opis životnog puta mecosoprana Biserke Cvejić (5. 11.1923 ‒ 7.01.2021), koja nas je prekjuče napustila u 98. godini u Beogradu. Koliko je truda i talenta bilo potrebno da se dosegnu zvezdane umetničke visine znala je najbolje ona sama.

Njen otac je davne 1925. iz Dalmacije krenuo sa porodicom u težak iseljenički život i nastanio se u rudarskom kraju Belgije, a potom i stradao u jednoj nesreći na poslu. Biserka je prvo pevala u lokalnoj crkvi, a posle Drugog svetskog rata doselila se u Beograd gde je nastupala u Horu „Ivo Lola Ribar”, učila da govori naš jezik i peva na njemu. Muzičku akademiju završila je u našoj prestonici, u klasi Josipa Rijaveca, tenora i pedagoga, a potom i debitovala na sceni Beogradske opere 1950.

Njen veliki uspeh sastojao se u tome što je dve decenije dominirala u Bečkoj operi u glavnim ulogama gvozdenog repertoara, a za to je bila potrebna isto tako gvozdena disciplina duha i tela. Istovremeno nizale su se uloge u Metropoliten operi, milanskoj Skali, napuljskom „San Karlu”, londonskom Kovent gardenu, Boljšom teatru u Moskvi, Teatru „Kolon” u Buenos Ajresu!

Po sopstvenom priznanju, najteže joj je padala, u tim danima velike slave, razdvojenost od supruga, koji je živeo u Beogradu. Od aktivne operske karijere oprostila se 1975. godine, kada je konačno sa svojim bračnim drugom Dušanom Cvejićem, poznatim fonijatrom, živela na Senjaku u vili, okružena studentima kojima je držala časove besplatno i smatrala ih svojom decom. Kada bi ih ispratila u svet, odlazila je na njihove premijere i bdela nad njima. U jednom od intervjua je svojevremeno govorila:

‒ Da, nedavno sam bila kod Milene Kitić, ona je imala divan koncert u Rimu, bila sam prisutna i na premijerama Željka Lučića, koji će gostovati u Belgiji, potom u Kovent gardenu i Metropolitenu, Nikola David je u Nemačkoj, Violeta Poleksić je u Strazburgu, Snežana Stamenković je profesor u Manhajmu, Svetlana Serdar u Beču i Metropoliten operi, Dunja Simić je gostovala u Italiji, da spomenem Nikolu Kitanovskog, Radivoja Simića... Ponosna sam na njih. Stvaram porodičnu atmosferu, studenti dođu kod mene, pravimo žurke u bašti.

Mnogi od njih su stanovali u njenoj kući, koja je čuvala uspomene na dane slave. Kada je prestala aktivno da peva, na FMU u Beogradu i na novosadskoj akademiji mnoge generacije je kao pedagog izvela na put.

‒ Sve to što sam postigla kao pevač gotovo da sam zaboravila, toliko sam opsednuta svojom decom. A kad se ipak prisetim svega, onda je to sećanje bez imalo bola. Kao što sam nekad sto odsto bila okrenuta pevanju, tako sam sad pedagogiji. Mogla bih, na primer, da izdvojim iz aktivne karijere svojevremeno obeležavanje stote predstave „Aide”, kada sam pevala Amneris u Veroni pred oko 30.000 ljudi... Ipak, uvek kažem bilo je lepo, ali to je imalo i svoju cenu, jer moj suprug Duško i ja smo bili odvojeni 20 godina zbog moje profesije, a uspeli smo da zadržimo brak.

Biserka Cvejić je bila veoma srećna kada je pre osam godina Narodno pozorište u Beogradu obeležilo njen 90. rođendan, jer je na toj sceni debitovala. Kao operska zvezda u zlatno doba Beogradske opere ostvarila je blistavu pevačku karijeru, sa 77 mecosopranskih rola u gotovo 1.800 predstava širom sveta. Bila je diva i po tome kako se ophodila sa ljudima, za novinare je uvek imala vremena, strpljenja i lepu reč i za nju nisu postojala „zabranjena” pitanja. Za vreme aktivne pevačke karijere antologijske su bile Verdijeve role koje je otpevala poput Amneris (Aida), Acučene (Trubadur) i Eboli (Don Karlos), kao i Bizeove Karmen.

Biserki Cvejić, za pedagoški rad 2014. dodeljena je nagrada za životno delo „Dositej Obradović”, a ona je tada rekla:

– Ovo priznanje ni u snu nisam očekivala. Od detinjstva pevam, volela sam svoj posao, ali dušu i ljubav sam mnogo više uložila u pedagogiju nego u pevačku karijeru. Mladi ljudi su od mene očekivali preporuke, znanje, izražajnost, strpljenje, koje je najvažnije u karijeri pevača. Tu sam da pomognem mladima, poput misionara. Kao mala nisam sanjala da budem zvezda već da pomažem ljudima. Tu dobrotu koju sam nasledila od majke, danas dajem studentima. Volim da dam svetu novog pevača, poput Željka Lučića, Milene Kitić, Irene Zarić. Snežane Stamenković, Nikole Kitanovskog, Borisa Trajanova. To je moja misija.

S obzirom na to da je sarađivala sa najvećim muzičarima današnjice u jednom od intervjua izdvojila je neke od njih:

– Posebno mesto pripada profesoru Josipu Rijavecu, od njega sam dobila svo znanje. Bogdan Babić, dirigent, znao je da radi sa pevačima i mnogo me je naučio, takođe. Maestro Herbert fon Karajan me je primio u Bečku operu. Bio je velika ličnost i uvek na distanci sa kolegama. Kad je stajao za pultom, onda je bio Bog. Ako napravite grešku i on shvati zašto ste je napravili, nije bio ljut, ali ako ste nemuzikalni ne bi vam dozvolio da pevate. Bio je strog prema sebi, ali i prema drugima.

O karijeri u kasnijim godinama koju recimo neguje Plasido Domingo, Biserka je imala svoje mišljenje, pogotovu što je sa scene kao pevač otišla u najvećoj snazi:

– Moj suprug Duško, koji je, takođe, završio Muzičku akademiju, a potom postao i čuveni otorinolaringolog, bio je previše sam. Morala sam nešto žrtvovati. Teško je napraviti balans između privatnog i poslovnog i na kraju sam rešila da se oprostim od scene, iako sam mogla još da pevam. Nemate pojma kako smo mi bili srećni, ponosna sam što sam imala tako bogat život.

 

Nikola Kitanovski: Pedagog, čovek, roditelj

Nikola Kitanovski, tenor i redovni profesor i šef Katedre za solo pevanje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, za naš list je, povodom odlaska Biserke Cvejić, rekao sledeće:

‒ Neizmerni su tuga i bol koje osećam zbog gubitka osobe koja je u mom životu, malo je reći, značila mnogo. Osoba koja je za mene činila sve ne samo kao pedagog već i kao čovek i kao roditelj. Ponosan sam jer pripadam armiji studenata koji su proizašli iz klase profesorke Biserke Cvejić. Njeni saveti i tople reči zauvek će odzvanjati u meni i svim njenim studentima, njen osmeh i izraz lica uvek će razgaliti naša srca i duše, a njeno znanje, umeće, njenu umetničko-pedagošku magiju, nastavićemo da prenosimo generacijama koje dolaze. Biserka Cvejić će zauvek ostati među nama.

 

Sanja Kerkez: Devedesetih njen dom je bio i moj

Sopran i prvakinja Beogradske opere Sanja Kerkez je dodala:

‒ Biserka Cvejić nije bila samo profesor nego i osoba puna empatije, te je pomagala svojim studentima na razne načine, a jedan od njih je bio da prihvati svoje učenike da žive kod nje. Upravo sam ja bila jedna od takvih studenata. Počela sam da živim kod nje u jednom za mene teškom trenutku u životu, tokom devedesetih godina prošlog veka. Bezgranično sam joj zahvalna na tome. Neka počiva u miru naša draga profesorka

 

Komеntari1
84d4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Primer je to pravog patriotizma – iza kojeg ostaju trajna dela – a ne prazno “busanje u junačke grudi”. Bisa je sprovela u nas tradiciju Napuljske škole, iz 18 veka, na čelu sa Duranteom, A.Skarlatijem gde se učilo pevanje, violina, čembalo, kompozicija itd. a studenti su bili oni koji nisu mogli plaćati školarinu. Tako su stvoreni: Porpora, Vinči, Pergolesi, Jomeli, Traeta, Pičini, Paisjelo.. Učeći direkno od muzičkih ikona đaci su ubrzano stekli majstorska umeća koja su dalje prenosila u svet

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja