četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 10.01.2021. u 08:57 Ljiljana Vujić
INTERVJU: ŽAKLINA NOVIČIĆ, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu

Bregzit je pokazna vežba demokratije

Najbitnije je da su Britanci pokazali da može da se ide unazad i da politička elita nema blanko ček, da može da postupa kako hoće bez posledica
(Фото лична архива)

Proces razdruživanja Velike Britanije i EU je bez presedana, britanska tranzicija bila je hod ka nepoznatom prožet blefiranjem i balansiranjem obe strane uz konstantni rizik da planirani „dogovorni razlaz” okonča London bez dogovora. Druga strana je, pak, radi jačanja pregovaračke pozicije pribegavala čak i potpirivanju separatizma. Bregzit je postao pokazna vežba demokratije. Ovako proces izlaska Britanije iz unije i ono što ga je pratilo, u razgovoru za „Politiku”, komentariše Žaklina Novičić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Šta se može zaključiti iz sadržaja obelodanjenog nacrta od 1246 strana, uz više od 50 aneksa i protokola?

Neke oblasti su se pokazale posebno osetljivim, poput subvencija, ribarenja gde je utanačen prelazni period do juna 2026. godine, finansijskih usluga jer je Britanija ipak izgubila određeni pristup evropskom tržištu,  javnih nabavki, socijalnog osiguranja. Glavne stavke tiču se trgovine, transporta, ribarenja. Posebno se reguliše status robe, usluga, kapitala, intelektualne svojine, malih i srednjih preduzeća, energije. Aneksi su sklopljeni za automobilski, hemijski, farmaceutski, vinski i sektor organske proizvodnje. Odvojeni sporazum bavi se saradnjom u nuklearnoj energiji. Obezbeđena je trgovina bez carina i kvota pod uslovom poštovanja takozvanog pravila o poreklu robe. Nove procedure bez sumnje će pokrenuti potrebu za novom papirologijom na koju će građani i biznis morati da se naviknu u kratkom roku.

Sporazum je uglavnom ekonomske prirode iako se bregzit ne svodi samo na ekonomiju. Britanija nije ni bila članica evrozone, a lagodnu poziciju da ostane izvan politika EU koristila je i u oblasti slobode kretanja.

Bregzit se, zapravo, oduvek ticao direktno suvereniteta, kako je skoro priznala Ursula fon del Lajen. Za predsednicu Evropske komisije, suverenitet u 21. veku znači mogućnost da se nesmetano radi, putuje i posluje u 27 zemalja. Britanci ne misle tako. Tradiciju evroskepticizma ove zemlje utabala je još Margaret Tačer koja se protivila eroziji nacionalnog suvereniteta i identiteta i njihovom puzećem prenosu na EU. Prenos nadležnosti sa država članica na EU ubrzan je Lisabonskim sporazumom. U njemu su ostale brojne „rupe” za „tihu federalizaciju”, odnosno izvlačenje suvereniteta iz ruku država članica ka supranacionalnom nivou, nejasnih odgovornosti. Mogućnost da se fundamentalne odluke donose bez demokratskog legitimiteta kao da je opila evropsku političku klasu da ne vidi nastupajuće političke događaje.

Bregzit je lekcija Briselu, ali je i nepovratno promenio britansku političku scenu. Pokazao je da postoji cena ignorisanja biračkog tela.

Pri čemu su britanski konzervativci uspeli da svoju platformu prilagode javnoj podršci dok su se laburisti u osnovi držali tehnokratskog statusa kvo. Period tranzicije skoro je pocepao obe glavne partije, na površinu izneo „kulturne ratove” koji će se bez sumnje nastaviti. Bregzit je najvažniji politički događaj za generacije Britanaca i pokazna vežba demokratije.

Ovaj demokratski momenat prolazi bez jasnog demokratskog pokreta.

Da, ali obećava mogućnost da se demokratija obnovi u ovoj zemlji. Protiv „bregzitaša” bili su svi, a strah od napuštanja Evropske unije širila je gotovo kompletna politička klasa, eksperti, tadašnji predsednik SAD, međunarodne finansijske institucije. Kompromitovan sumnjama da iza njega stoje izborna prevara i lažne vesti, krajnja desnica, rasizam, stari i ljudi koji ne razumeju EU, bregzit je posao ipak konačno priveo kraju.

Zašto smatrate da je bregzit pozitivan?

Zato što je pokazao da proces evropske integracije nije iverzibilan, kako se to predstavlja. Najbitnije je da su Britanci pokazali da može da se ide unazad i da politička elita nema blanko ček, da može da postupa kako hoće bez posledica. Provera rada postoji i to je poenta istupanja ove članice bloka, a na EU je da se pobrine da se nešto slično ne ponovi.

Komеntari40
8af0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

God save Serbia
F.Miteran i H.Kol,su se zdusno zalagali da odobrovolje M.Tacer,da V.Britanija ucestvuje u izgradnji Eurotunela,kao simbolu pomirenja ,evropskih sila.Za pristojnu nadoknadu,dobili su dozvolu da tunel izroni u Engleskoj.Funta je bila zabranjena tema,tokom pregovora o stvaranju EU.Izlaskom iz EU,Engleska stice pravo na trzista,nezavisna od politike EU,i zadrzava trziste EU,s malim promenama u taksama.Skotska i Irska,postaju Trojanski konj,Engleske ekonomije,a Engleska ostaje nezavisna od EU.Cool!
Sofia
Norveska nije clan EU, i nista joj ne fali.
Дипломирани политиколог
Норвешка једино нема представника у ЕУ, иначе има отворене границе према ЕУ, политику производње роба и свих услуга је ускладила са ЕУ, тржиште је отворено за све робе из ЕУ, штавише радници из земаља ЕУ често иду у Норвешку да раде. Заправо, када анализирамо област по област, ВБ је била мање интегрисана као чланица ЕУ него Норвешка која није чланица (а уз то су богатији од већине земаља ЕУ). Тако да ни не морају да уђу у ЕУ- већ су тамо. Иста ствар важи и за Швајцарску и за Исланд.
Zeljko Adzic
Brexsit je sukob elita.Jedna je zakljucila da joj je bolje ici samoj.A rata nema jer bi bio porazavajuci za obe strane.Demokratski proces?Znaci rastegljiv kao i definicija demokratije.Svet bi bio mnogo prirodniji bez te reci.Brexsit gledam u kontekstu vremena..U pocetku bi VB puno gubila ekonomski...ali posle bi profitirala sa svim dubiozama u EU.Nemica na celu EU a francuskinja ECB je ako demokratski[haha] mogu reci vrlo sumnjivo..
Dusan
Cudni smo mi Srbi.Radujemo se izlasku V.Britanije iz EU i istovremeno prizeljkujemo otcepljenje Skotske i njen povratak u EU. Zluradost i nedoslednost ce nas skupo kostati.
Боро
Верово или не, таква је већина европских народа, злурада, поготово југ Европе, а не заостаји ни Балтички ни Скандинавски народи. Азијате и Блиски Исток, боље и да не помињем. Искрену простодушност можеш наћи само у Африци, и делом у Јужној Америци.
Zeljko
VB nista nije dobila izlaskom iz EU,cak sta vise sada je manje suverena nego pre,sada postoji carinska provera na robu koja se salje iz VB u Severnu Irsku,Boris Johnson je rekao da toga nece biti,VB je trazila 100% povratak kontrole nad svojim ribolovnim podrucjima,EU je ponudila 18 %,dogovor je na kraju samo 25%,trgovinski ugovor koji su potpisali pokriva samo robu u kojoj EU ima suficit sa VB,usluge u kojima VB ima suficit sa EU nije deo ovog sporazuma,funta je oslabila 15% naspram eura ...
Anon
Suverenitet nije isto sto i trgovinski dogovori. Sada ce Britanski narod birati svoje predstavnike i vladi i imati sansu da ih smene tokom sledecih izbora. EU jeste veliko trzista ali svet je jos vece. Osim toga Britanija kao jedan on najvecih zemalja u EU je placala 350 miliona evra nedeljno EU sto su placali njeni gradjani kroz poreze. To sada ostaje u zemlji. Ono sto je najvaznije je da je uprkos raznim smicalicama od strane EU Britanije upsela da se odvoji i ispostuje referendum. Bravo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja