Pobedio je u bici, ali ne i u ratu. Sud u Londonu u ponedeljak je zabranio Velikoj Britaniji da Džulijana Asanža (49) izruči Americi, ali je australijski novinar, aktivista i programer ostao u zatvoru.

Čeka američku žalbu na presudu britanskog suda, a posle može da očekuje nov proces, tokom kojeg će tužioci zahtevati da ostane u pritvoru. Čak i da dobije još jedan sudski spor u Londonu, Asanž i dalje može biti izručen jednim potpisom britanskog ministra unutrašnjih poslova. U SAD bi bio strpan u zatvor s najgorim kriminalcima, a ako bi bio osuđen po svih 18 tačaka optužnice, dobio bi 175 godina robije.

Naučio je da hakuje kao tinejdžer. Studirao je matematiku i fiziku u Melburnu, ali je napustio fakultet. Pokrenuo je sajt za objavljivanje poverljivih informacija koje su vlade širom sveta htele da sakriju, a koje su dostavljali uzbunjivači ili hakeri. Zbog „Vikiliksa” je stekao svetsku slavu, ali i nabacio sebi bedu na vrat, posebno kad je 2010. objavio materijal koji mu je dostavila analitičarka Pentagona Čelsi Mening.

Na „Vikiliksu” se pojavilo pola miliona dokumenata, uključujući snimke američkih vojnika dok ubijaju iračke civile i vojne i diplomatske depeše i druga tajna dokumenta. Bilo je to najveće „curenje” poverljivih informacija u američkoj istoriji i na videlo su izašli zločini u ratu protiv terora i stvarni stavovi Stejt departmenta o stranim vladama. Iako je Asanž samo objavio istinite informacije od uzbunjivača, što rade i mnogi američki novinari, u SAD je počelo da se o njemu govori kao o „teroristi”.

Živeo je u Londonu i bio uhapšen po švedskoj optužnici za silovanje i druge seksualne napade, koje je negirao. Kako je pušten uz kauciju, sakrio se u ekvadorskoj ambasadi 2012, koja je postala njegov dom u narednih sedam godina. Posle dolaska proameričkih vlasti u Ekvadoru, 2019. je izbačen na ulicu i predat britanskim vlastima. Odslužio je jednogodišnju kaznu zbog kršenja pravila uslovnog puštanja na slobodu, ali je ostao iza rešetaka zbog američke optužnice.

U ambasadi su ga posećivale slavne ličnosti poput Pamele Anderson i Lejdi Gage, skrećući pažnju javnosti da je sedam godina u četiri zida ostavilo posledice na Asanžovo zdravlje. Njegovi protivnici su se naslađivali saznanjem da je za vreme boravka u ambasadi napravio dvoje dece jer je, po njima, to dokazivalo da nije ugrožen kao što se predstavlja. Partnerka s kojom je dobio dvojicu sinova tražila je da ga Tramp pomiluje. Asanž ima i odraslog sina u Australiji, pričao je i o detetu u Francuskoj, mada mediji spekulišu i o drugim potomcima.

Dok ga jedni predstavljaju kao mučenika koji strada na pravdi boga, drugi urušavaju njegov ugled citirajući diplomate koje su se žalile da je Asanž imao „lošu higijenu”, da se ponašao kao „razmaženo derište” i tretirao osoblje u ambasadi kao poslugu, očekujući da čiste izmet njegove mačke. Novinari koji su sarađivali s njim potvrđuju da je „egomanijak”, ali i podsećaju da to još nije kažnjivo američkim zakonima.