četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 11.01.2021. u 09:39 Snežana Nikolajević
SEĆANjE: BISERKA CVEJIĆ (1923–2021)

Uvek jednostavna i prirodna

Epizoda s njenim verovatno najčuvenijim studentom, Željkom Lučićem, veoma plastično pokazuje njen entuzijazam: od mladog otpravnika vozova formirala je jednog od danas najčuvenijih baritona svetske operske scene
(Фото: Вукица Микача)

Život Biserke Cvejić (1923–2021) mogao bi da bude osnova jedne prave romantičarske romansirane biografije: kćerka pomorca, koji je „trbuhom za kruhom” došao do belgijskih rudnika, vinula se u najviše umetničke sfere i svojim mecosopranom osvojila najveće svetske operske scene. Kao devojčica sa roditeljima je iz svog rodnog Splita otišla u Belgiju i tamo provela svoju mladost. Otuda je u svom izgovoru uvek zadržala pravo francusko „r” i nikad nije bila sigurna s padežima u srpskom jeziku. Bez obzira na to, neizmerno je volela svoju domovinu i, osećajući taj poriv i unutrašnji poziv, obrela se u Beogradu 1946. godine.

Njen čarobni mecosopran i snažni glumački talenat, pa, rekla bih, i nesvakidašnje lepota, omogućili su joj – uz niz pogodnih okolnosti – da uđe u KUD „Ivo Lola Ribar”, da brzo postane solista, da dođe do profesora Josipa Rijavca, kod koga je završila studije na Muzičkoj akademiji u Beogradu i, što joj je lično možda najviše značilo u životu, da upozna svog budućeg supruga Dušana Cvejića, jednu izuzetno zanimljivu ličnost. Veoma fini tenor, uz studije na Muzičkoj akademiji završio je medicinu, specijalizirao fonijatriju i, spojivši sva ta svoja znanja, bio je veoma značajan u Biserkinom kasnijem pedagoškom radu.

Nikad se nije hvalila nekim svojim izuzetnim znanjem raznih muzičkih disciplina niti sviranjem klavira, ali glas koji je posedovala bio je čudesan i dovoljan da se pred njom otvore svetske scene. Najpre je u Beogradskoj operi počela da osvaja najznačajniji mecosopranski repertoar; zatim sledi njena avanturistička audicija za Bečku državnu operu, posle koje je dobila stalni angažman u ovoj čuvenoj operskoj kući; nastupa na najznačajnijim svetskim scenama – Metropoliten, Milanska skala, Kovent Garden, Teatro Kolon – i s najvećim pevačkim zvezdama – Mario del Monako, Renata Tebaldi, Karlo Bergonci, Nikolaj Đaurov, Leontin Prajs, Franko Koreli... Tu je više od 80 uloga, veliki broj koncertnih nastupa. I jedna opaska: uvek se navode njeni uspesi u klasičnom mecosopranskom repertoaru – Karmen, Amneris, Acučena, Eboli, Dalila – ali treba reći da su tu i zahtevne uloge savremenog operskog repertoara, u operama Bartoka, Britna, De Falje, Janačeka, Prokofjeva, Hristića, Gotovca, Konjovića...

Sjajne kritike, dugi aplauzi, raskošni hoteli, prijemi, česta putovanja... Uz sve to, ona ostaje „naša Bisa” – neposredna i komunikativna. Akademik Stanojlo Rajičić je jednom prilikom napisao: „I pored briljantne karijere nije nikad imala stav ohole primadone; obrnuto – uvek je bila jednostavna, prirodna, srdačna.” Zbog toga smo je voleli i osećali se prijatno u njenom društvu.

Kada je na vrhuncu svoje karijere odlučila da se povuče sa scene i da u miru, sa „svojim Duškom”, provede drugi deo svog života, vokalna pedagogija je postala njen imperativ. Odnegovala je generacije vrsnih pevača, nekima nije pružila samo znanje, već i toplinu svog doma. U njenoj kući u Puškinovoj 3 u Beogradu okupljali su se pevači, muzičara, njeni prijatelji i studenti. Odatle su izrasli Nikola, Milena, Sanja, Snežana, Irena, Vladimir... Uvek je tragala za lepim glasovima i trudila se da ih izbrusi i lansira u svet. Epizoda s njenim verovatno najčuvenijim studentom, Željkom Lučićem, veoma plastično pokazuje njen entuzijazam: mladog otpravnika vozova iz Zrenjanina, talentovanog pevača zrenjaninskog hora „Josif Marinković”, dovela je na novosadsku akademiju, radila je s njim bespoštedno i tako formirala jednog od danas najčuvenijih baritona svetske operske scene.

Poslednjih godina nije bila mnogo prisutna u javnosti, ali je bila uvek raspoložena za susrete sa svojim prijateljima, uvek duhovita i zabavna, vedra i u svojim poznim godinama, puna zanimljivih uspomena. Na tim uspomenama sazdana je i monografija o njoj iz pera Slobodana Elezovića, štampana 1984. godine, koju imam s posvetom: „Dragoj Snežani, sa iskrenim prijateljstvom, Biserka.”

Komеntari2
58c88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alma
Verujem da ce mnogi mladi ljudi tek otkriti bogaststvo umetnika i licnosti Mme Biserke Cvejic. Hvala Vam za svu lepotu koju ste nam darivali. Pocivajte u miru.
Др Ивана Николић
Да, Алма, ако неко са оперске и уопштено са уметничке сцене, како у нас тако и у Свету заиста може У МИРУ ДА ПОЧИВА - то је свакако и једино НАША БИСА! Толико је била дарежљива у свему и према свима да је хришћански захвалити јој се за толику али праву племенитост и доброту а пре свега за искреност у свему што је радила јер реткост је да се било који човек са толико добронамерности и у интересу заједнице а не личном безгранично даје и то целог свог живота... ХВАЛА Ти бескрајно, БИСО МИЛА НАША !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja