sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 11.01.2021. u 21:00 Milenija Simić-Miladinović

Ružić: Državna matura odložena zbog nespremnosti fakulteta

Moramo da radimo brzo, ne i brzopleto. Državna matura može da se uvede kada se postigne konsenzus s visokoškolskim ustanovama
Бранко Ружић (Фото Н. Марјановић)

Državna matura neće biti deo obrazovnog sistema 2022. godine, ali je ona, svakako, strateški orijentir za neko buduće vreme, tvrdi u razgovoru za „Politiku” Branko Ružić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Prvi put za javnost, on kaže da iz objektivnih razloga, a zarad kvaliteta, ne očekuje da će se drugo pilotiranje velike mature realizovati pre poslednjeg kvartala ove godine. To znači da se u okviru priprema za uvođenje nacionalnog ispita za kraj srednjeg obrazovanja u maju neće održati novo probno testiranje koje je, prema dosadašnjim najavama, trebalo da obuhvati sve škole.

Istina je da zbog neizvesne epidemiološke situacije otežano funkcioniše obrazovni sistem. Međutim, ministar objašnjava da su ključni razlozi za odlaganje – nedovoljna uključenost visokoškolskih ustanova, poteškoće u tehnološkom delu pripreme, diskutabilni rezultati prvog pilotiranja zbog okolnosti u kojima je izvedeno. Dok se ovi problemi ne reše, smatra Ružić, državna matura ne može postati validan instrument vrednovanja znanja za upis na fakultete, a rezultat će biti odlaganje uvođenja ovog ispita i prebacivanje odgovornosti unedogled, što nije rešenje.

– Koronu na stranu, iako je činjenica da otežava realizaciju planova, imamo poteškoće u ostalim delovima pripreme. Postojala je radna grupa ministarstva koja je imala zadatak da prati realizaciju projekta, ali sastajala se veoma sporadično. Nedavno smo formirali novu čiji je sastav minimalno izmenjen u skladu s promenama na rukovodećim pozicijama u ministarstvu. Od sada ćemo svaku fazu da analiziramo i pratimo, da se zna dokle smo stigli. Trenutno smo pred činjenicom da imamo dobar početak, a nemamo kraj. Svaki fakultet treba da se izjasni na koji način mu državna matura može biti ulaznica. Dok se to ne desi, za epilog velike mature nećemo imati konsenzus. Nije isto znanje potrebno za upis ETF-a, FON-a, Pravnog, Filološkog, Medicinskog fakulteta... Zato će se razlikovati složenost zadataka na državnoj maturi, ali se oko toga moraju usaglasiti oni koji su vlasni u visokoškolskim ustanovama. Kad nema koordinacije nema ni realizacije ni rezultata, nema ničega. Kada većina fakulteta prihvati državnu maturu, možemo da je uvedemo – objašnjava Ružić.

Kada se bude znalo šta je specifična razlika za određene fakultete i učenici će znati šta je potrebno da bi studirali ono što žele. Onda mali maturanti neće imati dilemu koju srednju školu da upišu.

Rezultat prvog pilotiranja nije za pohvalu
U okviru „Projekta državne mature”, koji finansira EU, u oktobru prošle godine prvi put je pilotiran ovaj ispit. Testiranjem je obuhvaćeno oko 5.000 đaka u 101 školi. Najavljivano je da će škole učesnice dobiti rezultate do kraja prošle godine. Analize su urađene, ali dostavljene samo resornom ministarstvu.
– Motivacija učenika da postignu što bolji rezultat znatno je niža u pilot-testiranju nego na pravom ispitu. Ipak, pokazatelji govore da znanje učenika koji su učestvovali u prvom pilotiranju državne mature nije na nivou očekivanog. Objavićemo rezultate. Važno je imati u vidu da je u fokusu pilotiranja bila provera kvaliteta ispitnih zadataka i delimično procedura, ne i znanja učenika. Ali, smatram da je to pogrešno odvajati – poentira Ružić.  

– Najlogičnije je da po ugledu na model male mature koji je godinama bio pilotiran pokušamo da dođemo do idealne situacije u kojoj bi ona generacija koja bude polagala državnu maturu pre nego što upiše srednju školu znala šta je čeka na kraju srednjoškolskog obrazovanja. U ovom trenutku teško je da damo jasnu sliku kao što je i veoma osetljivo kada se u ovako kompleksnom sistemu trasira olako obećana brzina. Moramo da radimo brzo, ne i brzopleto. Državna matura je odlična ideja, deo strateške reforme, ali isključivo kada sazri – ilustruje ministar.

Dosadašnji način upisa na fakultete, ukazuje on, u svakom slučaju neće biti ugrožen, a reforma treba da ga unapredi. Do tog cilja preduslov je i postojanje IT sistema za upravljanje sprovođenjem državne mature na osnovu detaljnog sagledavanja potreba i mogućnosti. Za prikladan softver javna nabavka tek treba da bude raspisana.

– Postoje i proceduralni, ali pre svega tehničko-tehnološki segmenti koji zahtevaju vreme da bi se dobio željeni epilog. Ukoliko želimo softver koji bi dao kvalitetan odgovor na ono što jeste suštinska namera, a to je unapređenje i reforma vaspitnoobrazovnog procesa, ne možemo ga dobiti u kratkom roku – objašnjava Ružić.

Ističe da treba da budemo zahvalni Evropskoj uniji na dragocenoj stručnoj i finansijskog podršci da se do određenog zadovoljavajućeg nivoa uradi deo neophodnih priprema. Ali, napominje da ako želimo da uradimo nešto kvalitetno za obrazovanje i osiguramo kontinuitet, to moraju da rade državne institucije i za to treba da budu isplanirana sredstva u budžetu Republike Srbije.

– Imamo ministarstvo, zavode, nacionalne savete: prosvetni, za srednje stručno, za visoko obrazovanje... Tražio sam da se precizno uradi plan uvođenja mature po fazama, da se sagledaju efekti svega što je do sada urađeno. Ovo je veliki reformski rez za koji sistem mora biti potpuno spreman da bi državna matura počivala na zdravim temeljima. A moja je namera da u ovom oročenom mandatu te temelje postavim, da bi se održao kontinuitet i da bi se osigurao kvalitet.

Imam u vidu da u svakoj generaciji ima oko 60.000 dece koja prolaze svoje srednjoškolsko obrazovanje i očekuju da znaju na koji način će biti u prilici da upišu fakultete. S takvim stvarima se nikada neću igrati – naglašava Ružić.

Komеntari4
ca543
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tatjana
I ne treba da žurite. Prvo je potrebno da ustanovite program rada u gimnazijama a ne da se svake godine menja plan i program - neuskladjenost određenih udžbenika, ubacivanje dodatnih programa itd. Da bi došlo do održavanja državne mature mora sve pre nje da funkcioniše besprekorno. Odlično je što ste svesni toga.
Elena Matić
Pogledajte kako su na prijemnom ove godine prošli vukovci I odlikaši.Jasno je da sve te petice nisu imale pokriće u znanju.Prijemni za upis na fakultet je najobjektivniji.
komentar
Mnogo ste spori u svemu ! Nismo u vreme vaseg ministrovanja docekali dugo obecavane platne razrede, a sada ste poceli i ovde da ,,usporavate!,, Ocekujemo od Vas kao mladog coveka , ali sa iskustvom, mnogo brze promene !
Миладин
Опет неки софтвер који треба да реши проблем образовања. Наш систем образовања је прегазило време. Информационе технологије нам предају наставници ОТО-а, који немају основна знања. За пола предмета нема плана и програма. Треба увести систем вредновања и школа и наставника и професора. Школе и професори који имају највише уписаних на престижне факултете треба наградити новчано и по томе рангирати средње школе. Факултети су потпуно у праву, неће да прихвате лоше вредновање знања.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja