nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 12.01.2021. u 18:15 Daliborka Mučibabić

Ulica kneza Miloša i njena okolina – kulturno dobro

Vlada Srbije zaštitila taj deo grada kao prostorno kulturno-istorijsku celinu što znači da se sve njene vrednosti moraju čuvati
(Фото: Завод за заштиту споменика културе)

Bila je glavni korzo prestonice Srbije pre nego što su njom protutnjali tramvaji. Raširila se na teritorije Savskog venca, Starog grada i Vračara. U njoj su Vlada Srbije i pojedina njena ministarstva, stari i novi Generalštab, brojne ambasade, Muzička škola „Stanković”... Do 1872. bila je Topčiderski drum, a novi podatak u ličnoj karti Ulice kneza Miloša je da je upisana u registar kulturnih dobara. Odlukom Vlade Srbije pretposlednjeg dana 2020. godine područje uz Ulicu kneza Miloša proglašeno je 14. prostorno kulturno-istorijskom celinom. To između ostalog znači da je obaveza svih korisnika i vlasnika zdanja u tom delu Beograda da se za sve intervencije na objektima koji se nalaze u njegovim granicama obrate gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture da bi se utvrdili uslovi i dobile saglasnosti za intervencije u toj zaštićenoj celini. Granica tog gradskog prostora prostire se sledećim ulicama: Kneza Miloša, Krunska, Resavska, Višegradska, Durmitorska, Sarajevska, Hajduk Veljkov venac, Balkanska, Admirala Geprata, Dobrinjska, Kralja Milana, Andrićev venac, Kneza Miloša.
– Celina predstavlja prostor posebne kulturno-istorijske, arhitektonske, urbanističke, estetske, društvene, sociološke i nematerijalne vrednosti. Važnu karakteristiku čini njeno jezgro sa objektima državne uprave, čime se taj prostor oslanja na prvobitnu ideju kneza Miloša o formiranju novog upravnog centra – navodi Zavod na čiji je predlog vlada zaštitila deo prestonice između Mostarske petlje i Bulevara kralja Aleksandra.

Prosecanje i uređenje Ulice kneza Miloša rezultat je prvog urbanističkog plana ovog dela Beograda četrdesetih godina 19. veka prema nacrtu Franca Jankea. Plan je predstavljao najmoderniju urbanizaciju koja je uveliko primenjivana širom Evrope

U gornjem delu ulice dominiraju poslovni objekti, dok su između Nemanjine prema Mostarskoj petlji većinom stambene zgrade i ambasade. Vrednost prostora upotpunjuju ulični drvoredi, ozelenjeni prostori i parkovi, naglašava Zavod i dodaje da se prostor vezuje za značajne istorijske događaje i znamenite ličnosti iz privrede, književnosti, umetnosti, politike.

– U okviru ovog prostora bile su i nalaze se značajne institucije, on je važan za proučavanje društvene istorije Srba zbog čega je utvrđen za kulturno dobro – ističe Zavod.

U okviru tog kulturnog dobra nalaze se zdanja pojedinačno zaštićena kao spomenici kulture poput oba Generalštaba, Ministarstva finansija (zgrade Vlade Srbije), Ministarstva šuma i ruda, poljoprivrede i voda (Ministarstva spoljnih poslova), kuće arhitekte Nikole Nestorovića, kuće porodice Petronijević, Muzičke škole „Stanković”, Doma Udruženja jugoslovenskih inženjera i arhitekata, Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja (Ministarstva unutrašnjih poslova).

Žal za starim Beogradom

Prostornoj celini „Područje uz Ulicu kneza Miloša” pripada i Ulica admirala Geprata u kojoj je zgrada iz koje je 2003. pucano na premijera Srbije Zorana Đinđića. U prethodne dve godine koliko je gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture istraživao i vrednovao taj deo grada pre nego što je predlog odluke o utvrđivanju prostora za kulturno dobro uputio Vladi Srbije, procenio je da zgrada u Ulici admirala Geprata 14 ne mora da se sačuva, odnosno da nema prepreka za njeno rušenje. Objekat je praktično izuzet iz celine, a da može da se ukloni i na tom mestu gradi poslovna zgrada potvrđeno je planom detaljne regulacije za taj deo bloka oko Vlade Srbije koji je Skupština grada usvojila 29. decembra 2020. To je izazvalo gnev dela javnosti koja se na društvenim mrežama i forumima godinama protivi uništavanju starog Beograda i prekrajanju prestonice po meri investitora.   

Komеntari4
119d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

лицемери
Ових дана је објављено да је издата дозвола за рушење жуте зграде у Адмирала Гепрата, познате као зграде из које је пуцано на З. Ђинђића. Па ти сад види шта они раде.
Божа
Ала је то некада лепо изгледало. - Шта ли се налази у првој овалној куполи данашње зграде владе Србије и шта се некада налазило у тој згради.
Robert
Zašto bre ta zgrada ne zaslužuje da bude sačuvana. Nije mi jasno uopšte. Pa nemoze svaka zgrada u BG da izgleda kao SANU pa da ima pravo da bude sačuvana. A zašto na planu sajta zavoda ta zgrada označena kao bitna zgrada a sada kao nije. Ludnica šta se radi. To ne sme tako da prodje. Moramo da sačuvamo nas kulturu i tradiciju i da volim nas grada i našu istoriju. Molim Vas ljudi dajte da šaljemo primedbe. Nemoze to tako.
Саша Микић
Још давно сам чуо, од наших грађевинара, који су радили по Москви и другим градовима СССР-а, да у старим деловима града, где су наместо старих зграда градили нове, једини услов је био да фасада мора да остане иста, а иза фасаде може се градити према потребама и захтевима инвеститора. На тај начин су сачували пређашњи изглед града и није им се дешавало да, као код нас, у сред Кнез Михаилове улице настане ругло од стакла и метала, потпуно одударајући од осталих зграда. Зар то није могуће код нас?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja